La classi Sauropsida rapprisenta nu gruppu variatu d'armali virtibrati. La majuranza fannu l'ova. Ntra sta classi si cùntanu tutti li rettili muderni e tanti àutri chi sunnu ora estinti, ma nun si cùntanu li synapsida. Tra Li sauropsida d'oi s'attròvanu li lucerti, serpi, tartarughi, cucutrigghi, e aceddi. Tra ddi sauropsida estinti (sparti di l'aceddi, e/o ddi formi rettiliani chi vulàvanu) s'attròvanu li sutta-òrdini: dinosauria, pterosauria, ichthyosauria, e tanti àutri.
Sauropsida ("gušterska lica") je taksonomski kladus koja se sastoji od gmizavaca, ptica i izumrlih Parareptilia. Svi živi sauropsidi su članovi paraslikatske podgrupe Diapsida, koji su izumrli prije 200 miliona godina. Termin je nastao 1864. Godine, a uveo ga je Thomas Henry Huxley,[1] koji je grupirao ptice sa gmizavcima na osnovu fosilnih dokaza. Sauropsidi su sestrinski takson za sinapsidama (koji se često pogrešno nazivaju „gmizavci slični sisarima“, jer sinapside nisu gmizavci), od kojih su neki kasnije evoluirali u sisare.
Termin Sauropsida ima dugu historiju i vraća se unazad do Thomasa Henryja Huxleyija i njegovog mišljenje da su ptice nastale od dinosaura. To je zasnovao uglavnom na fosilima Hesperornis i Archeopteryx, koji su u to vrijeme počeli da postaju poznati.[2]
Na hanterovskim predavanjima na Kraljevskom koledžu hirurga, u Londonu, 1863. godine, Huxley je razred kičmenjaka neformalno grupirao u sisare, sauroide i ihtioide (potonji sadrži anamniote), na osnovu nedostaka u fiziološkim osobinama i tranzicijskog fosila koji je, čini se, postojao između tri grupe. Početkom slijedeće godine, za ta dva imena, predložio je termine Sauropsida i Ichthyopsida.[1]
Huxley je međutim u sisarske linije (sinapsida) grupe poput fosila Dicynodon uvrstio među sauropside. Dakle, pod originalnom definicijom, Sauropsida su uključivali, ne samo grupe koje su danas s njom obično povezane, već i nekoliko skupina za koje se danas zna da se nalaze na sisarskoj strani stabla.[3]
Početkom 20. stoljeća, postali su dobro poznati fosili permskih sinapsida iz Južne Afrike, što je omogućilo paleontolozima da mnogo detaljnije prate njihovu evoluciju. Termin Sauropsida preuzeo je i E.S. Goodrich 1916. godine, u koje, slično Huxleyu, uključuje guštere, ptice i njihove srodnike. Razlikovao ih je od sisara]i njihovih izumrlih rsrodnika, koje je uključio u sestrinsku grupu Theropsida (koja se sada obično zamjenjuje imenom Synapsida). Goodrichova klasifikacija se, prema tome, razlikuje od Huxleyeve, u kojoj su sinapsidi koji nisu sisari (ili barem Dicynodontia) uključeni u sauropside. Ovu podjelu, Goodrich je podržao na osnovu prirode srca i krvnih sudova u svakoj grupi, kao i drugih osobina, kao što su strukture prednjeg mozga. Prema Goodrichu, oba roda su evoluirala iz ranijeg stabla ove skupine, Protosauria ("prvi gušteri"), koja je uključivala neke paleozojske vodozemce, kao i rane gmizavce koji su prethodeli podjeli sauropsida/sinapsida (i samim tim nisu prave sauropside).[3]
U 1956., D.M.S. Watson uočio je da su se sauropsidi i sinapsidi rano razdvojili u evolucijskoj historiji gmizavaca, pa je Goodrichove Protosauria podijelio na dvije grupe. Također je reinterpretirao Sauropsida i Theropsida, da bi isključio ptice i sisare, čineći ih paraslikatskim, za razliku od Goodrichove definicije. Tako je njegova grupa Sauropsida uključivala Procolophonia, Eosuchia, Millerosauria, Chelonia (kornjače), Squamata[4] (gušteri i zmije), Rhynchocephalia, Crocodilia, Thecodontia (parafilija paraslikatske bazne Archosauria), neptičje dinosaure, pterosaure, ihtiosaure i sauropterigije.[5]
Ta je klasifikacija dopunjavana, ali nikada nije bila tako popularna, kao što je klasifikacija gmizavaca (prema Romerovovom klasičnom djelu „Paleontologija kičmenjaka“ – Vertebrate Paleontology, iz 1933.[6]) u četiri podrazreda, prema pozicioniranju sljepoočnog otvora na stranama lobanje, iza očiju. Otad je u filogenetskoj nomenklaturi, termin Reptilia otpao kod mnogih taksonoma, koji su koristili termin Sauropsida, umjesto da obuhvate monofslikatsku grupu koja sadrži uobičajene gmizavce i ptice.
Poznato je da je razred Reptilia bio evolucijski stupanj a ne kladus, otkad je prepoznata evolucija. Među ključnim ciljevima filogenetske nomenklature, bila je reklasifikacija gmizavaca.[7] Termin Sauropsida korišten je od sredine 20. stoljeća da označi sve vrste koje, nakon rascjepa sinapsida/sauropsida, nisu na strani sinapsidne grane kladusa. Ova grupa obuhvata sve sada žive gmizavce i ptice i kao takva je usporediva s Goodrichovom klasifikacijom; razlika je u tome što je bolja rezolucija stabla ranih amniota razdvojila većinu Goodrichovih "Protosauria", iako su definicije Sauropsida u osnovi identične sa Huxleyevim (tj. uključuju gmizavce slične sisarima) koji se također unapređuju.[8][9] Neki kasniji kladistički radovi, Sauropsida su restriktivnije koristili da označe krunsku grupu, tj. sve potomke posljednjeg zajedničkog pretka postojećih gmizavaca i ptica. Objavljene su brojne definicije filogenetskih stabala, čvorova i kruna u različitim grupama fosilnih i postojećih organizama, tako da sada nena konsenzusa o stvarnoj definiciji (a time i sadržaja) Sauropsida kao filogenetske jedinice.[10]
Neki taksonomii, kao što je Benton (2004), odabrali su termin da bi se uklopili u tradicionalne klasifikacije zasnovane na rangu, zbog čega su taksone Sauropsida i Synapsida na nivou razreda zamijenili tradicionalne klase Reptilia, dok su Modesto i Anderson (2004), koristeći standard PhyloCode, predložili zamjenu imena Sauropsida njihovim redefiniranim Reptilia, tvrdeći da je potonji daleko poznatiji i da bi mu trebalo dati prioritet.[10]
Sauropsidi su evoluirali iz bazanih amniota, prije otprilike 320 miliona godina u eri paleozoik. U eri mezozoik (od pre oko 250 miliona godina do prije oko 66 miliona godina) sauropsidi su bili najveće životinje na kopnu, u vodi i u zraku. Mezozoik se ponekad naziva i dobom gmizavaca. Prije šezdeset i šest miliona godina, sauropsidi velikog tijela izumrli su tokom globalnom događaju izumiranja na kraju mezozojske ere. S izuzetkom nekoliko vrsta ptica, čitava loza dinosaura izumrla je; u slijedećem dobu, kenozoiku, preostale se ptice toliko su se razmnožile da je danas ptičja svaka treća vrsta kopnenih kičmenjaka.
Ovdje prikazani kladogram presdtavlja "porodično stablo" sauropsida, a prema pojednostavljenim odnosima koje navodi M.S. Lee, 2013.[11] Svi prijedlozi molekulskofilogenetičkih studija podržali su hipotezu da su kornjače diapsidni gmizavci; neki su ih smjestili u arhosauromorfe,[11][12][13][14][15][16] a nekoliko kornjača, umjesto toga, je preklasificirano u lepidosauromorfe.[17] Za dobijanje potreblih pokazatelja, kladogram u nastavku koristio je kombinaciju genetičkih (molekulskih) i fosilnih (morfoloških) podataka .[11]
SauropsidaRhynchocephalia (tuatara i njihovi izumrli srodnici) 
Archosauriformes (Krokodili, ptice i njihovi izumrli srodnici) 
Testudines (kornjače i njihovi srodnici) 
Sauropsida (rai kadhal) iku golongan amniota kang kalebu (antarané) kabèh reptilia kang isih ana, dhinosaurus, lan manuk. Sauropsida bisa dibédakaké karo Theropsida ("beast faces"), kang luwih umum diarani Synapsida, kang kalebu mamalia.
Klad ing ngisor iki nggambaraké "wit kulawarga" saka sauropsida, miturut versi prasaja kang disusun déning Laurin lan Gauthier (1996).[1]
Sauropsida
unnamed
Anapsida
Lanthanosuchidae
Nyctiphruretia
?Testudines (turtles, tortoises, and terrapins)
Lepidosauromorpha (lizards, snakes, tuatara, and their extinct relatives)
Archosauromorpha (crocodiles, birds, and their extinct relatives)
La classi Sauropsida rapprisenta nu gruppu variatu d'armali virtibrati. La majuranza fannu l'ova. Ntra sta classi si cùntanu tutti li rettili muderni e tanti àutri chi sunnu ora estinti, ma nun si cùntanu li synapsida. Tra Li sauropsida d'oi s'attròvanu li lucerti, serpi, tartarughi, cucutrigghi, e aceddi. Tra ddi sauropsida estinti (sparti di l'aceddi, e/o ddi formi rettiliani chi vulàvanu) s'attròvanu li sutta-òrdini: dinosauria, pterosauria, ichthyosauria, e tanti àutri.
Sauropsida ("gušterska lica") je taksonomski kladus koja se sastoji od gmizavaca, ptica i izumrlih Parareptilia. Svi živi sauropsidi su članovi paraslikatske podgrupe Diapsida, koji su izumrli prije 200 miliona godina. Termin je nastao 1864. Godine, a uveo ga je Thomas Henry Huxley, koji je grupirao ptice sa gmizavcima na osnovu fosilnih dokaza. Sauropsidi su sestrinski takson za sinapsidama (koji se često pogrešno nazivaju „gmizavci slični sisarima“, jer sinapside nisu gmizavci), od kojih su neki kasnije evoluirali u sisare.
Sauropsida (rai kadhal) iku golongan amniota kang kalebu (antarané) kabèh reptilia kang isih ana, dhinosaurus, lan manuk. Sauropsida bisa dibédakaké karo Theropsida ("beast faces"), kang luwih umum diarani Synapsida, kang kalebu mamalia.
De sauropsiden (Latynske namme: Sauropsida) foarmje in taksonomyske groep binnen it ûnderryk fan 'e echte dieren (Metazoa), de boppestamme fan 'e nijmûnigen (Deuterostomata), de stamme fan 'e rêchstringdieren (Chordata), de ûnderstamme fan 'e wringedieren (Vertebrata), de tuskenstamme fan 'e kaakdieren (Gnathostomata) en de boppeklasse fan 'e fjouwerpoatigen (Tetrapoda). De namme fan dizze groep komt út it Gryksk, en betsjut "hagedisgesichten". De sauropsiden omfiemje alle libbene soarten reptilen en fûgels en al har útstoarne en fossile sibben, wêrûnder de measte dinosauriërs.
De namme Sauropsida waard foar it earst yn 'e twadde helte fan 'e njoggentjinde iuw brûkt troch de Britske wittenskipper Thomas Henry Huxley, dy't op grûn fan fossilen fan 'e iere fûgelsoarten Hesperornis en Archaeopteryx ta de konklúzje kaam dat de fûgels út 'e dinosauriërs ûntstien wêze moasten. Neffens syn definysje, út 1863, waarden lykwols ek sûchdiereftige reptilen ta de sauropsiden rekkene, wêrfan't no bekend is dat dy ta de synapsiden hearre, de sustergroep fan 'e sauropsiden dêr't de sûchdieren út fuortkommen binne. De moderne omskriuwing fan 'e sauropsiden datearret fan 1916, doe't Edwin Stephen Goodrich regaad makke troch de sauropsiden los fan 'e synapsiden te definiëarjen.
De sauropsiden ûntstiene foar it earst sa'n 320 miljoen jier lyn, yn it Paleosoïkum. Yn it Mesosoïkum, dat duorre fan 250 oant 66 miljoen jier lyn, wiene se de grutste bisten op it lân, yn it wetter en yn 'e loft. Sadwaande wurdt dy perioade soms "it Tiidrek fan 'e Reptilen" neamd. Oan 'e ein fan it Mesosoïkum stoaren alle grutte sauropsiden út by in mondiaal útstjerrensbarren, wêrfan't men tinkt dat it feroarsake waard troch de ynslach fan in asteroïde yn 'e krite fan wat no de Golf fan Meksiko is. Mei útsûndering fan in pear iere fûgelsoarten rekke doe de hiele genetyske line fan 'e dinosauriërs útstoarn. Neitiid, yn it Senosoïkum, diversifiëarren de oerbleaune fûgels har op sadanige wize, dat hjoed de dei hast ien op 'e trije lânwringediersoarten in fûgelsoarte is.
De sauropsiden wurde yn wittenskiplike útjeften gauris ûnderferdield yn 'e anapsiden (Anapsida) en de diapsiden (Diapsiden). Ta de anapsiden hearden in protte lytsere lândinosauriërs en de skylpodden, en ta de diapsiden hearden gruttere lândinosauriërs, de wetterdinosauriërs en fleanende dinosauriërs en ek de hagedissen en slangen, de krokkedillen en de fûgels. Oer it algemien wurdt lykwols faker in ferdieling yn reptilen (dinosauriërs ynbegrepen) en fûgels oanholden.
Bi de Sauropsida (up Platt: Sauropsiden) hannelt sik dat um en Taxon mank de Veerfööt (Tetrapoda). Dor höört de Klassen vun de Vagels (Aves) un de Reptilien (Reptilia) mit to. Bi de Reptilien weert ok de utstorven Dinosauriers, Fleegsauriers, Plesiosauriers un annere mit torekent.
De Klass Reptilia ut de traditschonelle bioloogsche Systematik is paraphyleetsch. Dat bedutt, se is as Grupp, de up gemeensome Vörwesers torüchgeiht, nich vullstännig. Dat liggt dor an, datt de Krokodile (un ehre Verwandten, de al utstorven sünd) vun de Afstammung her dichter bi de Vagels staht, as bi de annern hüdigen Reptilien. Gegen de Reptilien over sünd de Vagels in de traditschonelle Systematik as egen Taxon up lieke Hööchde neven de Reptilien stellt wurrn. Gegen düsse Inordnung over faat de Sauropsiden Reptilien un Vagels tohopen un stellt dor en monophyleetsche Grupp mit dor. All Deerter, de up gemeensome Vörwesers torüchgaht, sünd dormit tosamenfaat. Dor passt dat Taxon Sauropsida mit to en moderne Systematik, wo bloß monophyleetsche Taxa in gellen laten weert.
Man sunnerlich in wetenschoppliche Literatur over Paläontologie in Engelsche Spraken warrt jummers noch faken de Begreep „Reptilia“ bruukt, man denn as anner Naam for dat Taxon Sauropsida. Dor höört denn also de Vagels to de Reptilien mit to. [1]
De sauropsiden (Latynske namme: Sauropsida) foarmje in taksonomyske groep binnen it ûnderryk fan 'e echte dieren (Metazoa), de boppestamme fan 'e nijmûnigen (Deuterostomata), de stamme fan 'e rêchstringdieren (Chordata), de ûnderstamme fan 'e wringedieren (Vertebrata), de tuskenstamme fan 'e kaakdieren (Gnathostomata) en de boppeklasse fan 'e fjouwerpoatigen (Tetrapoda). De namme fan dizze groep komt út it Gryksk, en betsjut "hagedisgesichten". De sauropsiden omfiemje alle libbene soarten reptilen en fûgels en al har útstoarne en fossile sibben, wêrûnder de measte dinosauriërs.
Bi de Sauropsida (up Platt: Sauropsiden) hannelt sik dat um en Taxon mank de Veerfööt (Tetrapoda). Dor höört de Klassen vun de Vagels (Aves) un de Reptilien (Reptilia) mit to. Bi de Reptilien weert ok de utstorven Dinosauriers, Fleegsauriers, Plesiosauriers un annere mit torekent.
De Klass Reptilia ut de traditschonelle bioloogsche Systematik is paraphyleetsch. Dat bedutt, se is as Grupp, de up gemeensome Vörwesers torüchgeiht, nich vullstännig. Dat liggt dor an, datt de Krokodile (un ehre Verwandten, de al utstorven sünd) vun de Afstammung her dichter bi de Vagels staht, as bi de annern hüdigen Reptilien. Gegen de Reptilien over sünd de Vagels in de traditschonelle Systematik as egen Taxon up lieke Hööchde neven de Reptilien stellt wurrn. Gegen düsse Inordnung over faat de Sauropsiden Reptilien un Vagels tohopen un stellt dor en monophyleetsche Grupp mit dor. All Deerter, de up gemeensome Vörwesers torüchgaht, sünd dormit tosamenfaat. Dor passt dat Taxon Sauropsida mit to en moderne Systematik, wo bloß monophyleetsche Taxa in gellen laten weert.
Man sunnerlich in wetenschoppliche Literatur over Paläontologie in Engelsche Spraken warrt jummers noch faken de Begreep „Reptilia“ bruukt, man denn as anner Naam for dat Taxon Sauropsida. Dor höört denn also de Vagels to de Reptilien mit to.
Los sauropsides an per mai pròches parents vivents los mamifèrs, qu'amb eles fòrman lo taxon dels amniòtas, eles meteisses partejant un antecessor comun amb los anfibians e lo pichon grop dels gimnofiones, l'antecessor del taxon dels tetrapòdes.
Ang mga Sauropsido ay kabilang sa pangkat o kladong Sauropsida isang pangkat ng mga amniota na kinabibilangan ng lahat ng mga umiiral na reptilya at ibon at mga ninuno nitong fossil kabilang ang mga dinosauro na agarang mga ninuno ng mga ibon. Ang sauropsida ay itinatangi mula sa Synapsida na pangkat na kinabibilangan ng mga mamalya at mga ninuno nitong fossil.
_(Varanus_griseus).png){kind=small}
.jpg){kind=small}
