dcsimg

Clostridi ( Catalan; Valencian )

provided by wikipedia CA

Els clostridis (Clostridium) són un gènere d'eubacteris gram-positius que formen part dels Firmicutes. Són bacteris anaeròbics estrictes que poden formar espores. Fermenten carbohidrats i aminoàcids i són els principals responsables de la descomposició anaeròbica de les proteïnes.

Poden viure en hàbitats molt diferents: al sól, sobre material vegetal i animal en descomposició i en sediments marins i d'aigua dolça. També poden formar part de la microbiota intestinal de l'home i d'altres vertebrats.

Diferenciem dos grups de clostridis:

Hi ha quatre espècies de clostridis que són patògenes per als humans:

 src= A Wikimedia Commons hi ha contingut multimèdia relatiu a: Clostridi Modifica l'enllaç a Wikidata
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autors i editors de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia CA

Clostridium ( Czech )

provided by wikipedia CZ

Clostridium je rod bakterií volně žijících hlavně v mírně kyselých půdách. Zahrnuje anaerobní, sporulující, mezofilní, G+ tyčinkovité bakterie o průměrných rozměrech 1 x 8 μm.

Morfologie

Bakterie mají tvar velkých tyčinek, širších než 0,5 μm. Robustnější formy jsou široké i 2 μm. Délka je u některých druhů až 30 μm (Clostridium septicum). Jsou pohyblivé, mají bičíky uložené kolem celé buňky (tzv. peritrichia). Charakteristická je tvorba endospor, které jsou oválné i kulaté a vyklenující se z buňky. Říká se, že spora "bubří tyčinku".

Výskyt

Výskyt Clostridií je hojný v půdách, kde se podílí na hnilobných procesech. Dále je nacházíme ve vodách, při kontrole čistoty pitné vody je výskyt těchto bakterií mezní hodnotou. Také v prachu a někdy kontaminují potraviny. Clostridium se též minoritně vyskytuje jako epifytní mikroflóra na rostlinách, kde produkuje kyselinu máselnou. Clostridium se též vyskytuje jako amylolytická bakterie v bachoru a je součástí střevní mikroflóry i u jiných živočichů.

Růst a metabolismus

Pro růst každé bakterie je důležitý redoxní potenciál prostředí, ten zodpovídá mj. za správnou funkci enzymatických dějů, resp. oxido-redukčních procesů v buňce. Pro Clostridie je typický růst v prostředí o nízkém redoxním potenciálu. Bakterie mají bohatou enzymatickou výbavu, která umožňuje kvasit sacharidy za tvorby široké škály produktů. Rod Clostridium také Fixuje vzdušný dusík, dovedou rozkládat bílkoviny a energii získávat máselným kvašením, toho se využívá při průmyslové produkci kyseliny máselné. Některé druhy jsou schopny využít jako zdroj energie puriny a pyrimidiny. Mezi další neméně důležité enzymy patří superoxiddismutasa, peroxidasa a katalasa, které neutralizují kyslíkové radikály a jiné škodliviny vzniklé oxidačními procesy za přítomnosti kyslíku. Proto jsou tyto bakterie schopny přežít i v prostředí kyslíkem obohaceným, nikoliv přílišně. Přežití je pouze dočasné, po delší době bakterie mohou zanikat, neboť účinnost těchto enzymů je oproti typicky aerobním bakteriím výrazně nižší. Růst Clostridií je proto výhodný pouze v anaerobním prostředí. I pro klíčení spor je nutné prostředí bez kyslíku.

Patogenita

Bakterie také produkují toxiny. Jen několik málo druhů je schopno tvořit toxiny smrtelně nebezpečné pro člověka i jiná zvířata. Mezi ně patří botulotoxin, tetanický toxin. Mezi nejčastější postižení těmito toxiny patří neurotoxikózy, sepse, nekrotizující infekce měkkých tkání a enterotoxikózy.

Významnější druhy

Související články

Pahýl
Tento článek je příliš stručný nebo postrádá důležité informace.
Pomozte Wikipedii tím, že jej vhodně rozšíříte. Nevkládejte však bez oprávnění cizí texty.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia autoři a editory
original
visit source
partner site
wikipedia CZ

Clostridium: Brief Summary ( Czech )

provided by wikipedia CZ

Clostridium je rod bakterií volně žijících hlavně v mírně kyselých půdách. Zahrnuje anaerobní, sporulující, mezofilní, G+ tyčinkovité bakterie o průměrných rozměrech 1 x 8 μm.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia autoři a editory
original
visit source
partner site
wikipedia CZ

Clostridien ( German )

provided by wikipedia DE
Wissenschaftlicher Name Clostridium Prazmowski 1880

Clostridien (vom lateinischen Gattungsnamen Clostridium, von griech. κλωστήρ „Spindel“) sind grampositive, obligat anaerobe, Sporen bildende Bakterien aus der Familie der Clostridiaceae. Die Endosporen sind hitzeresistent und können in siedendem Wasser viele Stunden, einige bei 110 °C etwa eine Stunde, überleben. Clostridien können sich, mit Ausnahme von C. perfringens, mit peritrich angeordneten Geißeln aktiv bewegen.

Die Bakterien sind sogenannte Umweltkeime und kommen überall (ubiquitär) vor, vor allem in Böden und im Verdauungstrakt (insbesondere als Normalflora im Darm) von höheren Lebewesen. Sie gelangen durch Staub- und Erdpartikel auch in Lebensmittel, wo sie zu ernsthaften Problemen führen können (s. unten).

In der Gattung der Clostridien befinden sich sowohl Krankheitserreger (pathogene Keime), als auch apathogene Arten, die zum Teil in der Biotechnologie eingesetzt werden. Unter den pathogenen Arten sind vor allem Clostridium botulinum (verursacht Botulismus) und Clostridium tetani (verursacht Tetanus [Wundstarrkrampf]) zu nennen. Andere Arten rufen Gasbrand, Bradsot, Rauschbrand und Labmagenpararauschbrand hervor.

Unter dem Aspekt ihrer bevorzugten Energiequelle können Clostridien in drei große Gruppen eingeteilt werden:

  1. Proteolytische Clostridien: Spaltung von Eiweißen und/oder paarweise Umsetzung von Aminosäuren
  2. Harnsäure-spaltende Clostridien, z. B. C. acidi-urici
  3. Saccharolytische Clostridien: Vergärung von Kohlenhydraten (Zucker, Zellulose, Stärke)

Hauptgärungsprodukte der saccharolytischen Clostridien sind Buttersäure, Aceton, Butanol, Kohlenstoffdioxid und molekularer Wasserstoff (H2).

Biotechnische Bedeutung

Produktion organischer Lösemittel

Clostridium acetobutylicum ist in der Lage, Zucker zu den Lösemitteln Aceton, 1-Butanol, Ethanol und zu den organischen Säuren Essigsäure und Buttersäure zu vergären. Das Bakterium wurde bis Mitte des 20. Jahrhunderts zur biotischen Produktion der genannten organischen Lösemittel im industriellen Maßstab genutzt. Erstmals beschrieben wurde es von dem Chemiker Chaim Weizmann, dem späteren ersten Präsidenten des Staates Israel.

Darüber hinaus werden zahlreiche weitere Clostridienarten für die biotechnologische Produktion von verschiedenen Produkten eingesetzt bzw. werden als potenzielle Produzenten erforscht, unter anderem das für die Synthesegas-Fermentation nutzbare Clostridium ljungdahlii.[1]

Clostridien in der Landwirtschaft

Clostridien sind in Böden weit verbreitet. Saccharolytische Clostridien (nicht jedoch Vertreter der übrigen Clostridiengruppen) sind in der Lage, molekularen Stickstoff (N2) zu reduzieren und somit zu fixieren. Sie werden deshalb als diazotroph bezeichnet und sind damit natürliche Düngerproduzenten im Erdboden. Aktivster N2-Fixierer der Gattung ist Clostridium pasteurianum in anoxischen Sedimenten.

In der Ausgabe 10/2005 des dlz-Agrarmagazins [2] wird vor der Aufschaukelung von Clostridien in landwirtschaftlichen Biogasanlagen (Co-Vergäranlagen) gewarnt. In solchen Anlagen werden Gülle aus der Tierhaltung und Grünabfälle von Kommunen, Gewerbe und Industrie in der Regel bei unter 40 °C anaerob vergoren. In diesem Prozess fänden Clostridien beste Vermehrungsbedingungen. Die Autorin empfiehlt, Gärsubstrate einzupflügen und nicht auf Grünflächen aufzubringen. Mit dem Einsatz von "effektiven Mikroorganismen" soll zudem die Aufschaukelung reduziert werden.

Die Landwirtschaftskammer NRW hat bezüglich Clostridien und Biogasgülle vor "Panikmache" gewarnt. Eine Vermehrung des häufig als problematisch genannten Bakteriums Clostridium perfringens sei bislang nicht festgestellt worden. In Übereinstimmung mit dem Bayerische Landesanstalt für Landwirtschaft [3] wird jedoch vor der Ausbringung von Fleischfresserkot und Guano (Vogeltrockenkot) gewarnt, weil darin einhunderttausendmal mehr krankheitserregende Bakterien vom Typ Clostridium perfringens vorkommen als im Kot von Pflanzenfressern. Hier liegt die Keimzahl bei 100 – 10000 pro 1 ml. In der Ausbringung von Gärresten aus Biogasanlagen auf Futterpflanzen und Weiden könnte sich eventuell eine Gesundheitsgefahr ergeben, wenn diese Produkte eingesetzt werden.

Auch die Gefahr von Botulismus, die von Clostridium botulinum ausgeht, soll eingeschränkt werden: So dürfen in NRW Geflügelexkremente nur auf Ackerland und in Biogasanlagen eingesetzt werden, jedoch nicht auf Grünland und Feldgrasflächen ausgebracht werden.[4]

Ob käsereischädliche Clostridien mit Biogasanlagen in Zusammenhang gebracht werden können, erscheint unwahrscheinlich: Die Erfahrungen mit zwei Betrieben in NRW über 8 Jahren zeigen sogar eine besonders niedrige Belastung.[5]

Medizinische Bedeutung

Lebensmittelverderber oder -vergifter

Insbesondere Clostridium perfringens ist bekannt für die Auslösung einer durch kontaminierte Lebensmittel verursachten Enteritis.[6] Clostridium-Endosporen können wegen ihrer ausgeprägten Resistenz gegen hohe Temperaturen bei der Sterilisation von Dosenkonserven bei unzureichender Erhitzung überleben. Sie keimen während der Lagerung der Konserven aus und die Clostridien vermehren sich darin, da sie für ihren Stoffwechsel keinen Sauerstoff benötigen (sie sind obligat anaerob). Ihr Stoffwechsel führt zum Verderb der Konserven: Das Konservengut wird zersetzt, es bilden sich unangenehm riechende und schmeckende Säuren, die gebildeten Gase Kohlenstoffdioxid (CO2) und molekularer Wasserstoff (H2) blähen die Konservendosen auf (sogenannte Bombage). Auch andere Lebensmittel wie Käse können durch Gasbildung zerstört werden. Man spricht hier von der sogenannten Spätblähung. Auch aseptisch verpackte Getränkekartons mit Fruchtsaft oder Fruchtpulpe können durch Rekontamination oder bei hoher Sporenlast und unzureichender Pasteurisation von Bombagen betroffen sein.[7]

Medizinisch wichtige Clostridien-Arten

Virulenzfaktoren

Verschiedene Virulenzfaktoren kommen in Clostridien vor. Clostridium botulinum produziert das Botulinumtoxin, das bereits nach 30-minütiger Erhitzung bei 80 °C inaktiviert ist. Die unterschiedlichen Typen spalten hydrolytisch Proteine, die die Verschmelzung mit der synaptischen Membran vermitteln (Synaptobrevin, Syntaxin, SNAP-25). Das wiederum hemmt die Ausschüttung von Acetylcholin aus den Synapsen. Clostridium tetani produziert das Tetanustoxin. Es wird beim Zerfall der Bakterienzelle freigesetzt. Synaptobrevin wird gespalten, und so wird die Freisetzung der inhibitorischen Neurotransmitter Glycin und GABA gehemmt (daher der Name Wundstarrkrampf). Clostridium perfringens produziert unter anderem das Toxin-Alpha (= Lecithinase), das Zellmembranen zerstört, und es produziert Enterotoxine und porenbildende Toxine. Clostridium difficile produziert die Toxine A (Enterotoxin-Wirkung) und B (zytolytische Wirkung).

Die Kollagenasen der Clostridien machen einen weiteren Virulenzfaktor aus. Mit Hilfe dieses Enzyms können sich Clostridien durch den Abbau von Kollagen im Bindegewebe des Wirtsorganismus besonders rasch ausbreiten. Umgekehrt wird Kollagenase aus Clostridien zur Unterstützung der Wundheilung (Débridement) verwendet.[11][12][13]

Behandlung

Als Antibiotika zur Therapie von Infektionen mit Clostridium-Arten stehen Penicillin, kombiniert mit Clindamycin oder Metronidazol, sowie Ampicillin, Amoxicillin, Ampicillin-Sulbactam und Amoxicillin-Clavulansäure zur Verfügung.[14]

Literatur

Weblinks

 src= Commons: Clostridien – Sammlung von Bildern, Videos und Audiodateien

Einzelnachweise

  1. Michael Köpke, Claudia Held, Sandra Hujer, Heiko Liesegang, Arnim Wiezer, Antje Wollherr, Armin Ehrenreich, Wolfgang Liebl, Gerhard Gottschalk, Peter Dürre: Clostridium ljungdahlii represents a microbial production platform based on syngas. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States (PNAS) 107 (29), 20. Juli 2010. Volltext, PMID 20616070.
  2. Monika Krüger, in: dlz-Agrarmagazin. 56.2005,10, S. 14. ISSN 0340-787X
  3. LfL - Umwelttechnik (Memento des Originals vom 21. Februar 2007 im Internet Archive) i Info: Der Archivlink wurde automatisch eingesetzt und noch nicht geprüft. Bitte prüfe den Link gemäß Anleitung und entferne dann diesen Hinweis.@1@2Vorlage:Webachiv/IABot/www.lfl.bayern.de (PDF; 73 kB)
  4. Neue Regeln für den Gülleimport.@1@2Vorlage:Toter Link/www.naehrstoffboerse.de (Seite nicht mehr abrufbar, Suche in Webarchiven) i Info: Der Link wurde automatisch als defekt markiert. Bitte prüfe den Link gemäß Anleitung und entferne dann diesen Hinweis. In: Landwirtschaftliches Wochenblatt via naehrstoffboerse.de, Ausgabe 40/2007, (PDF; 2,4 MB)
  5. Clostridien in Biogasanlagen - keine Risiken für Tiergesundheit und Milchqualität. (Memento des Originals vom 31. Mai 2015 im Internet Archive) i Info: Der Archivlink wurde automatisch eingesetzt und noch nicht geprüft. Bitte prüfe den Link gemäß Anleitung und entferne dann diesen Hinweis.@1@2Vorlage:Webachiv/IABot/www.oekolandbau.nrw.de In: oekolandbau.nrw.de, 11. Mai 2010.
  6. Marianne Abele-Horn: Antimikrobielle Therapie. Entscheidungshilfen zur Behandlung und Prophylaxe von Infektionskrankheiten. Unter Mitarbeit von Werner Heinz, Hartwig Klinker, Johann Schurz und August Stich, 2., überarbeitete und erweiterte Auflage. Peter Wiehl, Marburg 2009, ISBN 978-3-927219-14-4, S. 262.
  7. LADR informiert: Clostridien in Lebensmitteln: Nachweis der Toxin-Gene von Clostridium botulinum, 02/2015
  8. Marianne Abele-Horn (2009).
  9. Marianne Abele-Horn (2009).
  10. Marianne Abele-Horn (2009).
  11. M. Pruteanu, N. P. Hyland u. a.: Degradation of the extracellular matrix components by bacterial-derived metalloproteases: implications for inflammatory bowel diseases. In: Inflammatory bowel diseases. Band 17, Nummer 5, Mai 2011, S. 1189–1200, ISSN 1536-4844. doi:10.1002/ibd.21475. PMID 20853433.
  12. J. Ramundo, M. Gray: Collagenase for enzymatic debridement: a systematic review. In: Journal of wound, ostomy, and continence nursing : official publication of The Wound, Ostomy and Continence Nurses Society / WOCN. Band 36, Nummer 6 Suppl, 2009 Nov-Dec, S. S4–11, ISSN 1528-3976. doi:10.1097/WON.0b013e3181bfdf83. PMID 19918148. (Review).
  13. Collagenase bei Dupuytren´scher Kontraktur: Zusatznutzen nicht belegt, Meldung des Institut für Qualität und Wirtschaftlichkeit im Gesundheitswesen (IQWiG) vom 1. Januar 2012
  14. Marianne Abele-Horn (2009).
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia Autoren und Herausgeber
original
visit source
partner site
wikipedia DE

Clostridien: Brief Summary ( German )

provided by wikipedia DE

Clostridien (vom lateinischen Gattungsnamen Clostridium, von griech. κλωστήρ „Spindel“) sind grampositive, obligat anaerobe, Sporen bildende Bakterien aus der Familie der Clostridiaceae. Die Endosporen sind hitzeresistent und können in siedendem Wasser viele Stunden, einige bei 110 °C etwa eine Stunde, überleben. Clostridien können sich, mit Ausnahme von C. perfringens, mit peritrich angeordneten Geißeln aktiv bewegen.

Die Bakterien sind sogenannte Umweltkeime und kommen überall (ubiquitär) vor, vor allem in Böden und im Verdauungstrakt (insbesondere als Normalflora im Darm) von höheren Lebewesen. Sie gelangen durch Staub- und Erdpartikel auch in Lebensmittel, wo sie zu ernsthaften Problemen führen können (s. unten).

In der Gattung der Clostridien befinden sich sowohl Krankheitserreger (pathogene Keime), als auch apathogene Arten, die zum Teil in der Biotechnologie eingesetzt werden. Unter den pathogenen Arten sind vor allem Clostridium botulinum (verursacht Botulismus) und Clostridium tetani (verursacht Tetanus [Wundstarrkrampf]) zu nennen. Andere Arten rufen Gasbrand, Bradsot, Rauschbrand und Labmagenpararauschbrand hervor.

Unter dem Aspekt ihrer bevorzugten Energiequelle können Clostridien in drei große Gruppen eingeteilt werden:

Proteolytische Clostridien: Spaltung von Eiweißen und/oder paarweise Umsetzung von Aminosäuren Harnsäure-spaltende Clostridien, z. B. C. acidi-urici Saccharolytische Clostridien: Vergärung von Kohlenhydraten (Zucker, Zellulose, Stärke)

Hauptgärungsprodukte der saccharolytischen Clostridien sind Buttersäure, Aceton, Butanol, Kohlenstoffdioxid und molekularer Wasserstoff (H2).

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia Autoren und Herausgeber
original
visit source
partner site
wikipedia DE

Clostrideye ( Walloon )

provided by wikipedia emerging languages

Ene clostrideye, k' est ene bactereye do djinre Clostridium.

C' est des microbes ki vikèt sins air, et ki s' wårdét on long tins dins l'evironmint tof s' candjant a spôres.

Discrijhaedje

C' est des grossès bactereyes, gram +.

Sôres

Les sôres di clostrideyes les pus cnoxhowes sont les cenes ki provokèt des maladeyes, ås djins et ås biesses :

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia authors and editors

Clostrideye: Brief Summary ( Walloon )

provided by wikipedia emerging languages

Ene clostrideye, k' est ene bactereye do djinre Clostridium.

C' est des microbes ki vikèt sins air, et ki s' wårdét on long tins dins l'evironmint tof s' candjant a spôres.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia authors and editors

Clostridium ( Tagalog )

provided by wikipedia emerging languages

Ang Clostridium ay isang uri ng pamilya sa bakterya kahariang Protista. Ito ay Gram-negative bacteria.


Bakterya Ang lathalaing ito na tungkol sa Bakterya ay isang usbong. Makatutulong ka sa Wikipedia sa nito.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Mga may-akda at editor ng Wikipedia

Клостридии ( Macedonian )

provided by wikipedia emerging languages

Клостридиите (род Clostridium, чие име доаѓа од грчки збор што значи "вретено") се Грам-позитивни, анаеробни бактерии од фамилијата Clostridiaceae, кои се способни да формираат спори. Многу видови клостридии се патогени. Clostridium botulinum предизвикува ботулизам, Clostridium tetaniтетанус, додека други видови предизвикуваат гасна гангрена, брадсот и болеста црна нога кај добитокот. Има и видови кои не се патогени и се користат во биотехнологијата.

Ендоспорите на клостридиите се отпорни на топлина и можат да издржат повеќе часови во вриечка вода, а некои преживуваат и загревање од 110 ° C во период од еден час. Клостридиите, со исклучок на Clostridium perfringens, можат да се движат со помош на перитрихозно распоредени камшичиња. Можат да се најдат насекаде, особено во почвата и дигестивниот систем на животните.

Според изворот на енергија кој го користат, клостридиите можат да се поделат на три поголеми групи:

  1. Протеолитички клостридии: ги разградуваат протеините;
  2. Клостридии што ја разградуваат урската киселина, како на пример Clostridium acidi-urici;
  3. Сахаролитички клостридии: вршат ферментација на јаглехидрати (шеќери, целулоза, скроб). Нивни главни производи се бутирична киселина, ацетон, бутанол, јаглерод диоксид и молекуларен водород (H2).

Биотехнолошка примена

Производство на органски растворувачи

Clostridium acetobutylicum е способна да го ферментира шеќерот до растворувачите ацетон, 1-бутанол, етанол и органски киселини (оцетна и бутирична). Оваа бактерија за прв пат е опишана од првиот претседател на Израел, Чаим Вајцман.

Клостридиите во земјоделството

Клостридиите се широко застапени во почвите. Сахаролитичките клостридии (но не и претставниците од останатите клостридиски групи) се способни да го редуцираат атмосферскиот азот (N2), а со тоа и да го врзуваат. Затоа се вели дека тие се диазотрофни и се природни произведувачи на минерално ѓубре во почвата. Clostridium pasteurianum е активна N2 врзувачка клостридија која живее во аноксични седименти.

Медицински поглед

Медицински важни видови на клостридии се:

Вирулентни фактори

Clostridium botulinum го произведува токсинот ботулин, кој се инактивира со загревање на 80° C за време од 30 минути. Дејството на овој токсин се состои во блокирање на испуштањето на ацетилхолин од синапсите. Clostridium tetani го произведува тетанусниот токсин. Тој се ослободува за време на дезинтеграцијата на бактериската клетка. Овој токсин го оневозможува ослободувањето на инхибиторните трансмитери глицин и GABA. Clostridium perfringens произведува, меѓу другото, и токсин-алфа (лецитиназа), кој ги уништува клеточните мембрани и произведува ентеротоксини. Clostridium difficile ги дава токсинот А (ентеротоксин) и B (цитолитички ефект).

Литература

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Автори и уредници на Википедија

Клостридии: Brief Summary ( Macedonian )

provided by wikipedia emerging languages

Клостридиите (род Clostridium, чие име доаѓа од грчки збор што значи "вретено") се Грам-позитивни, анаеробни бактерии од фамилијата Clostridiaceae, кои се способни да формираат спори. Многу видови клостридии се патогени. Clostridium botulinum предизвикува ботулизам, Clostridium tetaniтетанус, додека други видови предизвикуваат гасна гангрена, брадсот и болеста црна нога кај добитокот. Има и видови кои не се патогени и се користат во биотехнологијата.

Ендоспорите на клостридиите се отпорни на топлина и можат да издржат повеќе часови во вриечка вода, а некои преживуваат и загревање од 110 ° C во период од еден час. Клостридиите, со исклучок на Clostridium perfringens, можат да се движат со помош на перитрихозно распоредени камшичиња. Можат да се најдат насекаде, особено во почвата и дигестивниот систем на животните.

Според изворот на енергија кој го користат, клостридиите можат да се поделат на три поголеми групи:

Протеолитички клостридии: ги разградуваат протеините; Клостридии што ја разградуваат урската киселина, како на пример Clostridium acidi-urici; Сахаролитички клостридии: вршат ферментација на јаглехидрати (шеќери, целулоза, скроб). Нивни главни производи се бутирична киселина, ацетон, бутанол, јаглерод диоксид и молекуларен водород (H2).
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Автори и уредници на Википедија

క్లాస్ట్రీడియం ( Telugu )

provided by wikipedia emerging languages

క్లాస్ట్రీడియం (లాటిన్ Clostridium) ఒక విధమైన వ్యాధికారక బాక్టీరియా.

వ్యాధి కారకాలు

క్లాస్ట్రీడియం క్రిములు సాధారణంగా స్వేచ్ఛా జీవులు, ముఖ్యమైన్ వ్యాధికారకాలు (Pathogens).[1] మానవులలోఆతి ప్రమాదకరమైన వ్యాధులను కలిగించేవి నాలుగు జాతులున్నవి:

మూలాలు

  1. Wells CL, Wilkins TD (1996). Clostridia: Sporeforming Anaerobic Bacilli in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th సంపాదకులు.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  2. Wells CL, Wilkins TD (1996). Botulism and Clostridium botulinum in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th సంపాదకులు.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  3. Wells CL, Wilkins TD (1996). Antibiotic-Associated Diarrhea, Pseudomembranous Colitis, and Clostridium difficile in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th సంపాదకులు.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  4. Wells CL, Wilkins TD (1996). Other Pathogenic Clostridia Food Poisoning and Clostridium perfringens in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th సంపాదకులు.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0963117211.
  5. Wells CL, Wilkins TD (1996). Tetanus and Clostribium tetani in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th సంపాదకులు.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
వికీపీడియా రచయితలు మరియు సంపాదకులు

Clostridium ( Spanish; Castilian )

provided by wikipedia ES

Clostridium es un género de bacterias anaerobias. Se trata de bacilos grampositivos, parásitas y saprofitas, algunas de ellas, que esporulan[1]​ y son móviles, en general por intermedio de flagelos peritricos. Toman la forma de un fósforo, de un palillo de tambor o de un huso de hilar, y de ahí su nombre griego "klostro", que significa huso de hilar.[2]​ Las especies más importantes son el Clostridium botulinum productor del botulismo, el Clostridium novyi, Clostridium septicum, Clostridium perfringens productor de la gangrena gaseosa y Clostridium tetani productor del tétanos.

En 2016, las especies C. difficile y C. mangenotii fueron reclasificadas en el nuevo género Clostridioides.[3]

Características

Véase también: Respiración anaeróbica

El género está definido por cuatro características:[2]

  1. Presencia de endosporas
  2. Metabolismo anaerobio estricto
  3. Incapacidad para reducir sulfatos a sulfitos
  4. Pared celular gram positiva

Los Clostridium son organismos que se observan solo, en parejas o a lo máximo en cadenas cortas. Son móviles por flagelos peritrícos -con la excepción de C. perfringens. Algunas especies producen cápsula y forman esporas de aspectos esféricos u ovalados, situados en el centro del bacilo o en un extremo subterminal y resistentes al calor. A pesar de ser bacterias anaerobias obligadas, no todos tienen la misma sensibilidad al oxígeno. C. tetani, por ejemplo, requiere total anaerobiosis y C. perfringes tiende a ser menos exigente. Crecen a temperatura de 37 °C y a un pH entre 7 y 7,4, de modo que son fácilmente inactivadas a pH ácido o básico, como el ácido estomacal, el de limpiadores y desinfectantes como el cloro e incluso el pH de ácidos orgánicos encontrados en el zumo de limón, por ejemplo. Son fermentadoras de azúcares, aspecto que resulta de utilidad en la diferenciación de las especies.

Poseen antígenos somáticos y flagelares que permiten dividirlas en tipos y subtipos. Producen exotoxinas de efecto necrosante, hemolíticos y potencialmente letales. Las toxinas son nombradas con letras, así por ejemplo, la toxina necrosante es nombrada con la letra C y la enterits en animales es causada por las toxinas B, D y E.

Hábitat

No todas las especies son patógenas, algunas forman parte de la flora intestinal normal. Las especies de Clostridium están ampliamente distribuidas en el ambiente, habitando el tracto gastrointestinal tanto de humanos como animales. A pesar del interés en relación de Clostridium por razón de que estos organismos están relacionados con la diarrea.[4]

Patología

Los Clostridium incluyen bacterias comunes y libres en la naturaleza, así como patógenos de importancia.[5]​ Hay seis especies principales responsables de enfermedades en humanos:

  • C. tetani (de tetani, que significa rigidez) es el organismo causante de tétano (trismo), caracterizada por una rigidez muscular excesiva.[8]
  • C. septicum (su nombre proviene de la palabra septicum, traducido como "putrefactor") es uno de los agentes etiológicos de la septicemia y una elevada mortalidad.[2]
  • C. sordellii, nombrado así en honor al bacteriólogo Sordelli quien lo aisló por primera vez. Puede formar parte de la flora genital femenina. Ha estado involucrado en casos de choque tóxico después del parto.[2]

Usos comerciales

Véase también: Fermentación butírica

Debido al peligro que supone el Clostridium botulinum y otros agentes patógenos, el único método seguro de envasar la mayoría de los alimentos es bajo condiciones de presión y temperatura altas, normalmente de unos 116-121 °C.

Galería

Referencias

  1. Ryan KJ, Ray CG (editors) (2004). Sherris Medical Microbiology (4th ed. edición). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9.
  2. a b c d e Patrick R. Murray; Ken S. Rosenthal; Michael A. Pfaller (Abril de 2009). «Clostridium». Patrick R. Murray, ed. Microbiología Médica. 6 Ed (6a edición). España: Elsevier-Mosby. pp. 377-389. ISBN 978-84-8086-465-7. «Sección 5: Bacteriología. Información Algunas referencias lingüísticas en el artículo provienen de aquí».
  3. Lawson, Paul A.; Citron, Diane M.; Tyrrell, Kerin L.; Finegold, Sydney M. (de agosto de 2016). «Reclassification of Clostridium difficile as Clostridioides difficile (Hall and O’Toole 1935) Prévot 1938». Anaerobe (en inglés) 40: 95-99. PMID 27370902. doi:10.1016/j.anaerobe.2016.06.008. Consultado el 30 de enero de 2020.
  4. FERREIRA, Claudia EA, NAKANO, Viviane, DURIGON, Edison L et al. (2003). «Prevalence of Clostridium spp. and Clostridium difficile in children with acute diarrhea in São Paulo city, Brazil.». Mem. Inst. Oswaldo Cruz [online]. 98 (4). [citado 2007-11-12], pp. 451-454. Disponible en: [1].ISSN 0074-0276.
  5. Wells CL, Wilkins TD (1996). Clostridia: Sporeforming Anaerobic Bacilli in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. edición). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  6. Wells CL, Wilkins TD (1996). Botulism and Clostridium botulinum in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. edición). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  7. Wells CL, Wilkins TD (1996). Other Pathogenic Clostridia Food Poisoning and Clostridium perfringens in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. edición). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  8. Wells CL, Wilkins TD (1996). Tetanus and Clostribium tetani in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. edición). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  9. «Providing for a Sustainable Energy Future». Bioengineering Resources, inc. Consultado el 21 de mayo de 2007.

 title=
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autores y editores de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia ES

Clostridium: Brief Summary ( Spanish; Castilian )

provided by wikipedia ES

Clostridium es un género de bacterias anaerobias. Se trata de bacilos grampositivos, parásitas y saprofitas, algunas de ellas, que esporulan​ y son móviles, en general por intermedio de flagelos peritricos. Toman la forma de un fósforo, de un palillo de tambor o de un huso de hilar, y de ahí su nombre griego "klostro", que significa huso de hilar.​ Las especies más importantes son el Clostridium botulinum productor del botulismo, el Clostridium novyi, Clostridium septicum, Clostridium perfringens productor de la gangrena gaseosa y Clostridium tetani productor del tétanos.

En 2016, las especies C. difficile y C. mangenotii fueron reclasificadas en el nuevo género Clostridioides.​

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autores y editores de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia ES

Klostriidid ( Estonian )

provided by wikipedia ET

Klostriidid on perekonda Clostridium kuuluvad bakterid.

Klostriidid on grampositiivsed, valdavalt anaeroobsed, spoore moodustavad (sporogeensed) kemoorganotroofsed pulkbakterid[1].

Klostriidid elavad enamasti mullas, mudas ning loomade ja inimeste seedekulglas[1].

Mõned klostriidid põhjustavad ohtlikke haigusi, nende seas botulismi, gaasgangreeni, teetanust[1].

Viited

  1. 1,0 1,1 1,2 EE 4. köide, 1989.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Vikipeedia autorid ja toimetajad
original
visit source
partner site
wikipedia ET

Klostriidid: Brief Summary ( Estonian )

provided by wikipedia ET

Klostriidid on perekonda Clostridium kuuluvad bakterid.

Klostriidid on grampositiivsed, valdavalt anaeroobsed, spoore moodustavad (sporogeensed) kemoorganotroofsed pulkbakterid.

Klostriidid elavad enamasti mullas, mudas ning loomade ja inimeste seedekulglas.

Mõned klostriidid põhjustavad ohtlikke haigusi, nende seas botulismi, gaasgangreeni, teetanust.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Vikipeedia autorid ja toimetajad
original
visit source
partner site
wikipedia ET

Clostridium ( Basque )

provided by wikipedia EU

Clostridium generoa bakterio Gram positiboz osatuta dago. Bazilo itxura dute eta anaerobio hertsiak dira. Endosporak sortzen dituzte, aurkako ingurune baten baldintza gogorrei aurre egiteko. Endosporei esker gai dira urte luzeetan bizirik irauteko egoera latzenetan ere.

Genero honetan mota guztietako espezieak daude: batzuk lurrean bizi dira, beste batzuk uretan edota gizakia eta beste animalia batzuen hesteetan, saprofito moduan. Zenbait espezie patogenoak dira gizakiarentzat, baina beste askok ez dute kalterik eragiten. Patogenoak direnak toxina oso indartsuak ekoizten dituzte.

Klostridioen ezaugarri biokimiko nagusiak honako hauek dira:

Patogenia

Klostridioen toxinak naturan dauden pozoi ahaltsuenetarikoak dira: botulismoaren bakterioaren toxina, esaterako, kobraren pozoia baino 20 aldiz indartsuagoa da. Infekzio atetik toxinak azkar hedatzen dira gorputzean, odolaren bitartez; erasobidea desberdina da toxinaren arabera (batzuk neurotoxikoak dira, beste batzuk enterotoxikoak edo zitotoxikoak).

Patogeno garrantzitsuenak honako hauek dira:

  • Clostridium tetani, tetanos gaitzaren eragilea. Bakterio honek endospora sortzen du mutur batean, baziloa deformatzen duen endospora. Lurzoruan bizi da, sarritan espora moduan. Anaerobio hertsia da.
  • Clostridium perfringens, klostridioen espezie hedatuena dena. Aurrekoen aldean ez da anaerobio hertsia, oxigeno kontzentrazio urriak onartzen baititu. Gizakien eta animalien hesteetan dago gaitzik sortu gabe, baina patogeno denean bi gaixotasun eragiten du: gangrena gaseosoa deritzona (zauriak infektatzen dituenean) eta janari-intoxikazioak.
(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.log.warn("Gadget "ErrefAurrebista" was not loaded. Please migrate it to use ResourceLoader. See u003Chttps://eu.wikipedia.org/wiki/Berezi:Gadgetaku003E.");});
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipediako egileak eta editoreak
original
visit source
partner site
wikipedia EU

Clostridium: Brief Summary ( Basque )

provided by wikipedia EU

Clostridium generoa bakterio Gram positiboz osatuta dago. Bazilo itxura dute eta anaerobio hertsiak dira. Endosporak sortzen dituzte, aurkako ingurune baten baldintza gogorrei aurre egiteko. Endosporei esker gai dira urte luzeetan bizirik irauteko egoera latzenetan ere.

Genero honetan mota guztietako espezieak daude: batzuk lurrean bizi dira, beste batzuk uretan edota gizakia eta beste animalia batzuen hesteetan, saprofito moduan. Zenbait espezie patogenoak dira gizakiarentzat, baina beste askok ez dute kalterik eragiten. Patogenoak direnak toxina oso indartsuak ekoizten dituzte.

Klostridioen ezaugarri biokimiko nagusiak honako hauek dira:

anaerobio hertsiak dira gehienak, oxigenorik gabe bizi direnak. katalasa (-) ez dute zitokromorik hartzidurak egiten dituzte, oxigenorik gabe glukosa bezalako substraktuak bide metaboliko horretatik katabolizatzen baitituzte.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipediako egileak eta editoreak
original
visit source
partner site
wikipedia EU

Klostridit ( Finnish )

provided by wikipedia FI

Klostridit eli Clostridium-bakteerit ovat grampositiivisten bakteerien suku. Clostridium -bakteerit ovat anaerobisia ja pystyvät muodostamaan itiöitä. Sukuun kuuluvat muun muassa seuraavat lajit:

Aiheesta muualla

Tämä biologiaan liittyvä artikkeli on tynkä. Voit auttaa Wikipediaa laajentamalla artikkelia.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedian tekijät ja toimittajat
original
visit source
partner site
wikipedia FI

Klostridit: Brief Summary ( Finnish )

provided by wikipedia FI

Klostridit eli Clostridium-bakteerit ovat grampositiivisten bakteerien suku. Clostridium -bakteerit ovat anaerobisia ja pystyvät muodostamaan itiöitä. Sukuun kuuluvat muun muassa seuraavat lajit:

Clostridium tetani, joka aiheuttaa jäykkäkouristuksen Clostridium botulinum, joka aiheuttaa botulismia Clostridium difficile, joka aiheuttaa antibioottiripulia Clostridium perfringens, joka on tavallinen ruokamyrkytyksen aiheuttaja Clostridium histolyticum, jonka tuottamaa kollagenaasientsyymiä käytetään kämmentä deformoivan Dupuytrenin kontraktuuran hoitoon
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedian tekijät ja toimittajat
original
visit source
partner site
wikipedia FI

Clostridium ( French )

provided by wikipedia FR

Le genre Clostridium est un genre bactérien regroupant des bacilles gram positifs strictement anaérobies et sporulés, assurant généralement leur mobilité par des flagelles péritriches. Il inclut des pathogènes humains comme ceux causant le botulisme ou le tétanos.

On a longtemps inclus dans ce genre la bactérie Clostridium difficile aujourd'hui renommée Clostridioides difficile après analyse de son ARN ribosomique 16S[1].

Les cellules reproductives, dites forme végétative, ont la forme d'un bacille d'où leur nom, du grec κλωστήρ 'fuseau'. Leurs endospores ont une forme de quille ou de bouteille, ce qui les distingue des autres endospores bactériennes, généralement de forme ovoïde. Les différentes espèces de Clostridium vivent dans les sols ou le tube digestif des animaux, humains inclus[2]. Elles contribuent aussi à la flore vaginale normale[3].

Phylogénie : Clostridium appartient à la famille des Clostridiaceae, Ordre des Clostridiales, Classe des Clostridia, Phyllum des Firmicutes.

Biotypie

  • Etude macroscopique :

Colonie Grandes colonies (sauf C. difficile qui forme de petites colonies)
Odeur très intense
Caractère hémolytique : double hémolyse β (sauf C. difficile qui est non-hémolytique)

  • Etude microscopique

- Sur base de l'observation microscopique
mobilité : souvent
mode de groupement : (bacille isolé) à vérifier et compléter
Genre sporulant (spores sub-terminaux à terminaux déformants visibles par coloration négative ou par coloration positive : vert malachite 5%)

- test d'orientation :
GRAM + (et par conséquent GASSNER moins et donc LACTOSE moins)
Bacille
Régulier
Epais
Test Catalase : Cat. négatif (Anaérobie)
Test Oxydase : Oxy. négatif
Test O/F O/F = NA (Tube O négatif (tube aérobie vert) Tube F positif pour les genres aérotolérants (tube anaérobie jaune))

À noter que le genre Clostridium est anaérobie strict aérotolérant seulement pour quelques espèces (tube F = Positif)

Le tube F étant mis en anaérobiose avec un bouchon de paraffine, il y a toujours un peu d'O2 qui parvient à diffuser jusque dans le bouillon de culture. Par conséquent, seules les souches Aérotolérantes auront un tube F positif.

- Test complémentaires :
-Bouillon thioglycolate (vérifier si croissance dans la zone anaérobie du bouillon)

- Choix de la galerie biochimique :
Galeries API 20 A© de chez Biomérieux® pour l'identification des bactéries anaérobies.

Liste d'espèces

Le genre Clostridium comporte de nombreuses espèces dont certaines hautement pathogènes pour l'homme.

Les plus « célèbres » espèces :

D'autres espèces comme C. acetobutylicum ou C. butyricum, sans danger pour l'homme, sont utilisées pour des fermentations dans l'industrie.

Beaucoup d'espèces sont présentes dans le sol qui est leur habitat naturel (Clostridium sporogenes, Clostridium butyricum...).

Les quelque 150 espèces de bacilles sporulés anaérobies appartenant au genre Clostridium sont des germes saprophytes telluriques intervenant dans la putréfaction des déchets organiques (protéolyse et saccharolyse). Ils peuvent aussi se trouver en commensaux de la flore intestinale, surtout chez les herbivores mais également chez l'homme. C'est notamment le cas de la flore iodophile des diarrhées de fermentation résultant de la pullulation d'espèces saccharolytiques par l'arrivée dans le colon de glucides non résorbés.

Ils sont presque tous mobiles ; leurs spores, plus larges que le corps bacillaire sont généralement subterminales ou terminales. Ils ne possèdent ni cytochrome, ni peroxydase, ni catalase.

Toxicité

Quelques espèces sont toxigènes et peuvent causer des maladies non contagieuses résultant de l'introduction accidentelle dans l'organisme du germe et de sa toxine. Les 4 principales de ces maladies sont le botulisme, le tétanos, la gangrène gazeuse et l'entérotoxémie.

Les acides gras sont convertis par des levures en polymères à longue chaîne de type acide dicarboxylique puis en 1,3-propanediol via l'utilisation de la bactérie Clostridium diolis.[réf. nécessaire]

Voir aussi

Notes et références

  1. Lawson, P. A. et al.,Reclassification of Clostridium difficile as Clostridioides difficile (Hall and O’Toole 1935) Prévot 1938
  2. Anne Maczulak, Encyclopedia of Microbiology, Facts on File, 2011, 168–173 p. (ISBN 978-0-8160-7364-1)
  3. Barbara Hoffman, Williams gynecology, New York, McGraw-Hill Medical, 2012 (ISBN 978-0071716727), p. 65
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Auteurs et éditeurs de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia FR

Clostridium: Brief Summary ( French )

provided by wikipedia FR

Le genre Clostridium est un genre bactérien regroupant des bacilles gram positifs strictement anaérobies et sporulés, assurant généralement leur mobilité par des flagelles péritriches. Il inclut des pathogènes humains comme ceux causant le botulisme ou le tétanos.

On a longtemps inclus dans ce genre la bactérie Clostridium difficile aujourd'hui renommée Clostridioides difficile après analyse de son ARN ribosomique 16S.

Les cellules reproductives, dites forme végétative, ont la forme d'un bacille d'où leur nom, du grec κλωστήρ 'fuseau'. Leurs endospores ont une forme de quille ou de bouteille, ce qui les distingue des autres endospores bactériennes, généralement de forme ovoïde. Les différentes espèces de Clostridium vivent dans les sols ou le tube digestif des animaux, humains inclus. Elles contribuent aussi à la flore vaginale normale.

Phylogénie : Clostridium appartient à la famille des Clostridiaceae, Ordre des Clostridiales, Classe des Clostridia, Phyllum des Firmicutes.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Auteurs et éditeurs de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia FR

Clostridium ( Galician )

provided by wikipedia gl Galician

Clostridium é un xénero de bacterias anaerobias, con forma de bacilo, grampositivas, que esporulan, algunhas das cales son parasitas e outras saprófitas,[1] e son móbiles, porque en xeral teñen flaxelos peritricos. Os clostridios teñen forma de pau de tambor ou fuso, de onde lles vén o seu nome (do grego κλωστήρ, "kloster", que significa fuso).[2] As especies máis importante son o Clostridium botulinum produtor do botulismo, o Clostridium novyi, Clostridium septicum, Clostridium perfringens produtor da gangrena gasosa e Clostridium tetani produtor do tétano.

O xénero está definido por catro características:[2]

  1. Presenza de endósporas
  2. Metabolismo anaerobio estrito
  3. Incapacidade para reducir sulfatos a sulfitos
  4. Parede celular grampositiva.

Hábitat

Non todas as especies son patóxenas, algunhas forman parte da flora intestinal normal. As especies de Clostridium están amplamente distribuídas no ambiente, habitando o tracto gastrointestinal tanto de humanos coma de animais. Malia o interese sobre o Clostridium por estar estas bacterias implicadas en diarreas en nenos e na etioloxía do cancro de colon, hai poucos datos dispoñibles sobre o hábitat intestinal desta bacteria.[3]

Características

Véxase tamén: Respiración anaeróbica.

Os Clostridium son organismos que poden aparecer como células separadas, en parellas ou en cadeas curtas. Son móbiles polos flaxelos peritricos que teñen, coa excepción de C. perfringes. Algunhas especies producen cápsula e forman esporas de aspectos esféricos ou ovalados, situadas no centro do bacilo ou nun extremo subterminal e son resistentes á calor. A pesar de ser bacterias anaerobias obrigadas, non todos teñen a mesma sensibilidade ao oxixeno. C. tetani, por exemplo, require unha total anaerobiose e C. perfringes tende a ser menos esixente. Crecen a temperaturas de 37 °C e a un pH entre 7 e 7,4, de modo que son inactivadas doadamente a pH ácido ou básico, como o do zume gástrico, ou por produtos limpadores e desinfectantes como o cloro e mesmo polo pH de ácidos orgánicos encontrados no zume de limón, por exemplo. Son fermentadoras de azucres, aspecto que é de utilidade para a diferenciación das especies.

Posúen antíxenos somáticos e flaxelares que permiten dividilas en tipos e subtipos. Producen exotoxinas de efecto necrosante, hemolíticos e potencialmente letais. As toxinas noméanse con letras, así por exemplo, a toxina necrosante noméase coa letra C e a enterite en animais é causada polas toxinas B, D e E. Algunhas especies producen toxinas neurotóxicas moi potentes.

Patoloxía

Véxase tamén: Toxina botulínica.

Entre os Clostridium inclúense bacterias comúns e de vida libre na natureza, e patóxenos de importancia.[4] Hai varias especies principais responsables de enfermidades en humanos:

  • C. botulinum (nome que vén da palabra botulus, salchicha) é un organismo produtor dunha toxina alimenticia causante do botulismo,[5] un trastorno neurolóxico agudo potencialmente letal. O envelenamento por botulismo pode ocorrer cando se consomen alimentos indebidamente conservados, conservas caseiras, ou incorrectamente procesados nos que está presente a bacteria. Orixina unha parálise muscular fláccida. A toxina botulínica é a mesma toxina coñecida como "Botox" utilizada en cosmética, que paraliza os músculos faciais e reduce os signos de envellecemento, e que ten diversos usos terapéuticos.
  • C. difficile (chamado así pola súa dificultade en ser illado e cultivado) pode sobrepoboar a flora saprófita intestinal durante as terapias con antibióticos, causando colite pseudomembranosa.[6]
  • C. perfringens (perfringens = "que atravesa ou rompe", por estar asociado a unha necrose invasiva) causa diversos síntomas, desde a intoxicación alimentaria ata a gangrena gasosa. É tamén causante dunha enterotoxemia, frecuentemente hemorráxica, que afecta principalmente a ovellas e cabras.[7]
  • C. tetani (tetani significa rixidez) é o organismo causante do tétano, caracterizado por causar unha gran rixidez muscular con espasmos.[8]
  • C. septicum (o seu nome provén da palabra septicum, traducido como "putrefactor") é un dos axentes causantes da septicemia e dunha elevada mortaldade.[2]
  • C. sordellii, nomeado así en honor ao bacteriólogo Sordelli que o illou por primeira vez.[2] É un habitante da flora xenital feminina, e pode ser letal por causar o pouco frecuente síndrome de choque tóxico despois do parto ou abortos.

A produción de neurotoxina (toxina botulínica) é unha característica de C. botulinum. Foron identificadas sete tipos de toxinas denominadas con letras do A ao G. A maioría das cepas producen un tipo de neurotoxina pero hai tamén cepas que producen múltiples toxinas. Identificáronse outros Clostridium que nalgunhas ocasións produciron casos de botulismo humano, como o Clostridium butyricum, que produce a toxina de tipo E e o Clostridium baratii, que produce a tonina de tipo F. A capacidade de C. botulinum de transferir de forma natural os xenes da neurotoxina a outras especies de Clostridium é preocupante para a industria alimentaria, na que os sistemas de conservación dos alimentos están deseñados para destruír ou inhibir só a C. botulinum pero non a outras especies de Clostridium.

A neurotoxina de C. tetani non é a mesma, pero si similar en estrutura e orixe.

Usos comerciais

Véxase tamén: Fermentación butírica.

C. thermocellum pode xerar etanol a partir de certos refugallos, o que o fai un posible candidato para o uso e produción de etanol. Ao non ter requirimentos de oxíxeno e por ser termofílico, redúcense os custos de refrixeración.

C. acetobutylicum, coñecido tamén como o organismo de Weizmann, foi usado por primeira vez por Chaim Weizmann na produción de acetona e biobutanol a partir de amidón en 1916 para a produción de pólvora e TNT.

C. ljungdahlii, recentemente descuberto en residuos de polos comerciais, pode producir etanol a partir de fontes dun só carbono, como o Syngas, que é unha mestura de dióxido de carbono e hidróxeno que pode xerarse a partir da combustión parcial tanto de biomasa coma de combustible fósil. O uso destas bacterias para producir etanol xa está en proxecto en diversas plantas enerxéticas.[9]

Xenes do C. thermocellum inseríronse en ratos (transxénicos) para que produzan endoglucanase, co que se pretendía aprender como mellorar a capacidade dixestiva de animais.[10]

Cepas non patóxenas de Clostridium poden axudar no tratamento de enfermidades como o cancro. A investigación mostra que o Clostridium pode atacar selectivamente ás células canceríxenas. Algunhas cepas poden entrar e replicarse dentro de tumores sólidos. Xa que logo, Clostridium podería utilizarse para transportar proteínas terapéuticas aos tumores. Este uso do Clostridium foi demostrado en varios modelos preclínicos.[11]

Mesturas de especies de Clostridium, como mesturas de C. beijerinckii, C. butyricum, e especies doutros xéeros producen biohidróxeno a partir de residuos de lévedos.[12]

Debido ao perigo que supón o Clostridium botulinum e outros axentes patóxenos, o único método seguro de envasar a maioría dos alimentos é en condicións de presión e temperatura altas, normalmente duns 116-121 °C.

Galería

Notas

  1. Ryan KJ, Ray CG (editors) (2004). McGraw Hill, ed. Sherris Medical Microbiology (4th ed. ed.). ISBN 0-8385-8529-9.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Patrick R. Murray; Ken S. Rosenthal; Michael A. Pfaller (2009). "Clostridium". En Patrick R. Murray. Microbiología Médica 6 Ed (6a ed.). España: Elsevier-Mosby. pp. 377–389. ISBN 978-84-8086-465-7. Sección 5: Bacteriología
  3. FERREIRA, Claudia EA, NAKANO, Viviane, DURIGON, Edison L; et al. (2003). "Prevalence of Clostridium spp. and Clostridium difficile in children with acute diarrhea in São Paulo city, Brazil.". Mem. Inst. Oswaldo Cruz [online]. 98 (4). [citado 2007-11-12], pp. 451-454. Dispoñible en: [1].ISSN 0074-0276.
  4. Wells CL, Wilkins TD (1996). Clostridia: Sporeforming Anaerobic Bacilli in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  5. Wells CL, Wilkins TD (1996). Botulism and Clostridium botulinum in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  6. Wells CL, Wilkins TD (1996). Antibiotic-Associated Diarrhea, Pseudomembranous Colitis, and Clostridium difficile in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  7. Wells CL, Wilkins TD (1996). Other Pathogenic Clostridia Food Poisoning and Clostridium perfringens in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  8. Wells CL, Wilkins TD (1996). Tetanus and Clostribium tetani in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (4th ed. ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  9. "Providing for a Sustainable Energy Future". Bioengineering Resources, inc. Consultado o 21 de maio de 2007.
  10. Judith Hall, Simi Ali, M. Azim Surani, Geoffrey P. Hazlewood, A. John Clark, J. Paul Simons, Barry H. Hirst, Harry J. Gilbert. Manipulation of the Repertoire of Digestive Enzymes Secreted into the Gastrointestinal Tract of Transgenic Mice. Nature Biotechnology 11, 376 - 379 (1993) doi 10.1038/nbt0393-376. [2]
  11. Mengesha; et al. (2009). "Clostridia in Anti-tumor Therapy". Clostridia: Molecular Biology in the Post-genomic Era. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-38-7.
  12. Chou, Chia-Hung; Chang-Lung Han, Jui-Jen Chang, Jiunn-Jyi Lay (2011). "Co-culture of Clostridium beijerinckii L9, Clostridium butyricum M1 and Bacillus thermoamylovorans B5 for converting yeast waste into hydrogen". International Journal of Hydrogen Energy 36 (21): 13972–13983.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autores e editores de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia gl Galician

Clostridium: Brief Summary ( Galician )

provided by wikipedia gl Galician

Clostridium é un xénero de bacterias anaerobias, con forma de bacilo, grampositivas, que esporulan, algunhas das cales son parasitas e outras saprófitas, e son móbiles, porque en xeral teñen flaxelos peritricos. Os clostridios teñen forma de pau de tambor ou fuso, de onde lles vén o seu nome (do grego κλωστήρ, "kloster", que significa fuso). As especies máis importante son o Clostridium botulinum produtor do botulismo, o Clostridium novyi, Clostridium septicum, Clostridium perfringens produtor da gangrena gasosa e Clostridium tetani produtor do tétano.

O xénero está definido por catro características:

Presenza de endósporas Metabolismo anaerobio estrito Incapacidade para reducir sulfatos a sulfitos Parede celular grampositiva.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autores e editores de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia gl Galician

Clostridium ( Croatian )

provided by wikipedia hr Croatian

Clostridium su anaerobne, sporogene, gram-pozitivne bakterije, koji su široko rasprostranjeni u prašini, tlu, na biljkama i u probavnom traktu ljudi i životinja. Iako je otkriveno gotovo 100 vrsta iz roda Clostridium, samo 25 do 30 uobičajeno uzrokuju bolest kod ljudi ili životinja.

Najčešće manifestacije kolonizacije klostridijima u ljudi su blaga, kratkotrajna trovanja hranom i slučajna kontaminacija rane. Teške bolesti uzrokovane klostridijima, kao što su plinska gangrena (myonecrosis), tetanus i botulizam, relativno su rijetke, no mogu biti smrtonosne. One mogu biti posljedica traume, intravenske narkomanije ili ingestije domaće konzervirane hrane.

Patogene vrste u vegetativnom obliku prozvode različite egzotoksine koji djeluju destruktivno na tkivo ili oštećuju živčanu funkciju, a biokemijski su i serološki definirani. Clostridium sp. nalaze se i u normalnoj flori, osobito debelog crijeva. Klostridiji mogu postati patogeni kad u tkivu postoji snižen oksidacijsko-redukcijski potencijal, visoka koncentracija laktata i snižen pH. Takvi abnormalni anaerobni uvjeti mogu nastati kod primarne arterijske insuficijencije ili nakon teških penetrantnih ili crush ozljeda. Što je rana dublja i teža, to je veća vjerojatnost nastanka anaerobne infekcije, a osobito ako je došlo makar i do minimalne kontaminacije rane stranim česticama.

Klostridijske infekcije su sve češći nozokomijalni problem, napose u postoperativnih i imunokompromitiranih bolesnika. Teška klostridijska sepsa može komplicirati perforaciju ili opstrukciju crijeva.

Stanja povezana s klostridijskim infekcijama

  • kolecistitis
  • peritonitis
  • ruptura apendiksa
  • neutropenični enterokolitis
  • meningitis
  • emfizematozni cistitis i gastritis
  • otitis media
  • apsces pluća i aspiracijska pneumonija
  • apsces mozga
  • endokarditis
  • purulentni perikarditis
  • pijelonefritis
  • septički artritis
  • osteomijelitis
  • limfom ili karcinom crijeva
  • intraabdominalne infekcije nakon perforacije crijeva
  • omfalitis novorođenčadi
  • lokalne infekcije tkiva ili organa – u početku aerobne, a koje su postale anaerobne zbog širenja
  • nekroze
  • tumori
  • zračenjem devitalizirano tkivo
  • mjesta parenteralnih injekcija
  • lokalizirane kožne infekcije kod ovisnika o heroinu
  • kondicionirani bolesnici s opeklinama, neoplazmama (osobito s karcinomom kolona), leukemijom i neutropenijom, dijabetesom
  • maligne bolesti kolona i rektuma

Klostridijske uterine infekcije

Klostridijske infekcije mogu uzrokovati supurativni tuboovarijalni i uterini apsces bez evidentne toksičnosti. Teške uterine infekcije mogu biti komplikacija septičkog abortusa; rijetko one uslijede nakon razmjerno nekompliciranih kirurških zahvata u zdjelici ili nakon poroda. Bolesnica je tipično febrilna i u toksičnom stanju, lohije su smrdljive, a uterus je osjetljiv. Ponekad kroz cerviks izlazi plin. Može nastati hemolitička anemija, kao posljedica klostridijske septikemije i djelovanja egzotoksina lecitinaze na membranu eritrocita. Uz tešku hemolizu i toksicitet, moguća je pojava renalne insuficijencije. Smrtnost je tada oko 50%.

Za ranu dijagnozu potrebno je pomišljati na bolest. Indicirani su rani i ponavljani razmazi po Gramu, kao i kulture lohija i krvi, unatoč tome što se C. perfringens povremeno može izolirati i iz normalne rodnice i lohija. Rendgenska snimka može pokazati lokalno stvaranje plina.

Liječenje se sastoji od debridmana kiretažom i primjene penicilina G, 20 milijuna jed/dan kroz najmanje 1 tjedan. Može biti neophodno učiniti histerektomiju, koja može spasiti život ako je sam debridman nedovoljan. Ako dođe do akutne tubularne nekroze, potrebna je renalna dijaliza. Korist od hiperbaričnog O2 nije ustanovljena (vidi dolje).

Klostridijske infekcije rana

Klostridijske infekcije rana mogu se pojaviti kao ograničeni lokalni celulitis, kao lokalni ili progresivni miozitis ili u najtežem slučaju, kao progresivna mionekroza (plinska gangrena). Infekcija se razvija nekoliko sati ili dana nakon ozljede, obično na ekstremitetu na kojem je teška penetrantna ili crush trauma dovela do devitalizacije tkiva. Sličan progresivni miozitis ili mionekroza, može se pojaviti u operativnim ranama, osobito u bolesnika s okluzivnom vaskularnom bolešću u podlozi.

Anaerobne infekcije rana, osobito one koje uzrokuje Clostridium sp, mogu progredirati od inicijalne ozljede preko stadija celulitisa i miozitisa do mionekroze sa šokom, toksičnim delirijem, te mogu konačno dovesti do smrti u roku od jednog do nekoliko dana.

 src=
Rotirajuća trodimenzionalna slika Clostridium perfringens alpha toxin

Klostridijski celulitis (anaerobni celulitis) pojavljuje se kao lokalizirana infekcija površne rane, obično nakon 3 dana nakon inicijalne ozljede. Infekcija se može širiti na velikoj površini duž fascijalnih ploha, često s jasnom krepitacijom i obilnim stvaranjem mjehurića plina, no toksičnost je mnogo manje izražena nego kod ekstenzivne mionekroze. Često dolazi do stvaranja bula sa smrdljivim, seroznim, smeđim eksudatom. Diskoloracija i jaki edem ekstremiteta su rijetki. Klostridijske infekcije povezane s primarnom vaskularnom okluzijom ekstremiteta, rijetko se šire dalje od demarkacijske linije ili progrediraju u tešku toksičnu mionekrozu.

U početku lokaliziran, duboki klostridijski miozitis brzo se širi. Toksini stvaraju anaerobni okoliš s edemom, bolom, plinom i posljedičnom mionekrozom, često s dramatičnom progresijom u razdoblju od nekoliko sati. Kod mionekroze (plinske gangrene), eksudat je serozan i smeđ, ali nije uvijek smrdljiv. U oko 80% slučajeva u kasnijem tijeku bolesti može se osjetiti krepitacija izazvana stvaranjem plina.

Područje rane može u početku biti blijedo, no zatim postaje crveno ili boje bronce i konačno postaje crno-zeleno. Stanje bolesnika postaje sve toksičnije; pojavljuju se šok i renalna insuficijencija, iako bolesnik često ostaje pri svijesti do terminalnog stadija. Za razliku od klostridijske uterine infekcije, kod plinske gangrene ekstremiteta septikemija i jasna hemoliza su rijetki, čak i u terminalno bolesnih pacijenata. Kad god dođe do masivne hemolize, može se uz prisutnost akutne renalne insuficijencije i septikemije očekivati smrtnost od 70 do 100%.

Bitni su rana sumnja i intervencija. Anaerobni celulitis beziznimno reagira na liječenje, no etablirani i progresivni miozitis povezan sa sistemskom toksemijom ima smrtnost iznad 20%.

Dijagnoza

Iako lokalizirani celulitis, miozitis i progresivna mionekroza mogu biti dovoljno različiti da omoguće međusobnu kliničku diferencijaciju i odgovarajuće liječenje, dijagnoza često zahtijeva pažljivu kiruršku eksploraciju rane i vizualnu procjenu izgleda tkiva. Npr. kod mionekroze se vidi nekrotično mišićno tkivo. Zahvaćeni mišić je u početku mutne ružičaste boje, zatim zagasito crven I konačno sivozelen ili mrljasto ljubičast. Rendgenska snimka može pokazati lokalnu produkciju plina, a CT i MR mogu pokazati proširenost nekroze i plina.

U eksudatu rane treba tražiti anaerobne i aerobne mikoorganizme; klostridiji se mogu izolirati u čistoj kulturi ili zajedno s drugim anaerobima i aerobima. U razmazima se vide gram-pozitivni klostridiji. Tipično je da se u eksudatu nalazi malo polimorfonuklearnih leukocita, a slobodne čestice masti mogu se prikazati Sudan bojom. Mnoge, osobito otvorene rane, kontaminirane su ne samo patogenim, već i nepatogenim klostridijima koji ne izazivaju evidentnu invazivnu bolest. Značaj ovakvog nalaza mora se klinički procijeniti.

Diferencijalna dijagnoza

Druge anaerobne i aerobne bakterije, između ostalih i pripadnici porodice Enterobacteriaceae, kao i bakterije iz rodova Bacteroides, Streptococcus i Staphylococcus, sami ili u miješanoj infekciji, često kod traumatskih i postoperativnih rana mogu uzrokovati teški celulitis sličan celulitisu uzrokovanom klostridijima, fascitis ili plinsku gangrenu. Ako ima mnogo polimorfonuklearnih leukocita, a u razmazu se vide koki, tada treba posumnjati na anaerobnu streptokoknu ili stafilokoknu infekciju. Obilje gram-negativnih bacila ukazuje na moguću infekciju nekom enterobakterijom ili bakterijom iz roda Bacteroides. Nalaz specifičnih toksina u rani ili krvi, koristan je samo u rijetkim slučajevima botulizma dobivenog preko infekcije rane. Moguća je i prisutnost klostridija bez kliničke bolesti.

Liječenje

 src=
Clostridium viđen kroz elektronski mikroskop

Liječenje ovisi o težini i lokalizaciji bolesti. Liječenje nije potrebno kod slučajnog nalaza klostridija u kulturi, a bez kliničkog dokaza anaerobne infekcije. No kad postoje znakovi infekcije, obvezno je brzo početi s empirijskom antibiotskom terapijom.

Temeljita drenaža i debridman često su važniji od antibiotske terapije. Penicilin G i dalje je lijek izbora protiv klostridija; 10 do 20 milijuna jedinica/dan IV, treba dati odmah kod teškog celulitisa i mionekroze. Iako je rezistencija rijetka, opisana je relativna rezostencija kod nekih sojeva C. ramosum. Metronidazol je jednako djelotvoran u liječenju klostridijskih infekcija. Dok su kloramfenikol i metronidazol aktivni protiv većine anaerobnih bakterija, uključujući i klostridije, neki su sojevi klostridija rezistentni na eritromicin, tetraciklin i klindamicin. Rana primjena antibiotika širokog spektra (npr. tikarcilin kombiniran s klavulanat kalijem ili ampicilin kombiniran sa sulbaktamom) opravdana je kad su prisutni drugi anaerobi i aerobi. Cefalosporin 3. generacije ili kombinacija klindamicina s aminoglikozidom, jest adekvatna terapija za neke miješane klostridijske infekcije, no ovi su antibiotici relativno manje aktivni, a osim toga kod klostridija je moguća pojava rezistencije na aminoglikozide.

Kod botulizma koji je nastao infekcijom rane, korisna je rana primjena specifičnog ili polivalentnog antitoksina.

Terapija hiperbaričnim kisikom može biti korisna kao dodatak antibiotskoj i kirurškoj terapiji kod ekstenzivne mionekroze, osobito kad su zahvaćeni ekstremiteti. Izgleda da terapija hiperbaričnim kisikom, ako se započne rano, može sačuvati tkivo i smanjiti mortalitet i morbiditet.

Nekrotizirajući enteritis

 src=
Kultura bakterije Clostridium perfringens u Petrijevoj posudi

Upala JE tankog i debelog crijeva, koju uzrokuje C. perfringens.

Pored trovanja hranom uzrokovanog C. perfringensom, klostridiji mogu uzrokovati akutnu inflamatornu, ponekad nekrotizirajuću bolest tankog i debelog crijeva. Ovakve se klostridijske enterotoksemije mogu pojaviti kao izolirani slučajevi ili u epidemijama, a za neke od njih je, barem djelomično, odgovorno kontaminirano meso. Sličan se proces može pojaviti u bolesnika liječenih zbog leukemije. Pigbel, bolest koja se javlja u Novoj Gvineji, vjerojatno je posljedica ingestije svinjskog mesa kontaminiranog C. perfringensom tip C; bolest varira od blagog proljeva do fulminantne toksemije s dehidracijom, šokom i ponekad smrću. Rizik obolijevanja je, izgleda, veći za novorođenčad i malu djecu, nego za odrasle. Uočena je i povezanost s anoreksijom nervosom kod starije djece. Razvijeno je eksperimentalno toksoidno cjepivo ali nije komercijalno dostupno. Nekrotizirajući enteritis se pojavljuje u populacijama u kojima postoji deprivacija proteina, slaba prehrambena higijena, povremene ritualne mesne gozbe i hrana koja sadrže inhibitore tripsina, kao što je to u Novoj Gvineji, dijelovima Afrike, središnjoj i južnoj Americi i Aziji.

Neonatalni nekrotizirajući enterokolitis (NEC), pojavljuje se u neonatalnim jedinicama intenzivne skrbi, a mogu ga uzrokovati C. perfringens, C. butyricum i C. difficile, iako uloga ovih mikroorganizama zahtijeva daljnje istraživanje

Proljev uzrokovan s C. difficile

C. difficile, neposredni uzročnik postantibiotskog kolitisa, sve se češće prepoznaje kao uzročnik nozokomijalnog proljeva. Proljev uzrokovan s C. difficile pojavljuje se bilo pojedinačno, bili u manjim epidemijama, a prenosi se s osobe na osobu. Pojavljuje se u do 8% hospitaliziranih bolesnika i odgovoran je za 20 do 30% nozokomijalnih proljeva. Rizični čimbenici su ekstremna životna dob, teške bolesti u podlozi, dugotrajan boravak u bolnici i boravak u centrima za skrb o starijim osobama ili kroničnim bolesnicima.

Nakon infekcije dolazi do stvaranja citotoksina i enterotoksina. Dominantan predisponirajući faktor od strane domaćina jest antibiotikom induciran poremećaj gastrointestinalne flore. Prirodni tijek bolesti varira od stanja asimptomatskog kliconoštva do teškog nekrotizirajućeg kolitisa. Rijetko dolazi do ograničenog prodora u tkiva, kao i do sepse i akutnog abdomena. Tipične su poluformirane (ne tekuće) stolice, leukociti u stolici i prethodna primjena cefalosporina. Kolonizirani asimptomatski bolesnici koji imaju C. difficile u stolici, češći su od simptomatskih bolesnika u odnosu 3:1. Nakon proljeva uzrokovanog s C. difficile, opisan je i reaktivni artritis.

Dijagnoza se uglavnom postavlja testom na C. difficile toksin u stolici. Obično je dovoljan jedan uzorak stolice, no potrebno je uzeti i više uzoraka, ako je prvi uzorak negativan, a sumnja na bolest visoka. Mjere za kontrolu infekcije bitne su za smanjivanje prijenosa C. difficile od zdravstvenih radnika na bolesnike, kao i između bolesnika. Molekularno – epidemiološki tipovi DNA obrazaca, mogu pomoći u određivanju klonalne transmisije. Smanjena upotreba klindamicina u bolnicama, dovela je do smanjenja incidencije bolesti. Relapsi se mogu pojaviti u 15 do 20% bolesnika.

Lijek izbora je peroralni metronidazol 250 do 500 mg svakih 6 h. Ako nema odgovora ili dođe do relapsa, peroralni metronidazol može se ponoviti kao što je gore navedeno, kroz 21 dan ili se može dati vankomicin peroralno 125 do 500 mg svakih 6 h kroz 10 dana. Nekim je bolesnicima potrebno dati bacitracin 500 mg PO svakih 6 h kroz 10 dana, kolestiramin ili kvasnicu Saccharomyces boullardii. Kod bolesnika koji ne reagiraju ni na koji tip liječenja, neki preporučaju fekalnu klizmu (klizma koja se sastoji od fecesa neinficiranog donora, kako bi se nadomjestila normalna flora kolona) za eradikaciju C. difficile kolitisa. U malog broja bolesnika bilo je radi izliječenja potrebno učiniti totalnu kolektomiju.


license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autori i urednici Wikipedije
original
visit source
partner site
wikipedia hr Croatian

Clostridium: Brief Summary ( Croatian )

provided by wikipedia hr Croatian

Clostridium su anaerobne, sporogene, gram-pozitivne bakterije, koji su široko rasprostranjeni u prašini, tlu, na biljkama i u probavnom traktu ljudi i životinja. Iako je otkriveno gotovo 100 vrsta iz roda Clostridium, samo 25 do 30 uobičajeno uzrokuju bolest kod ljudi ili životinja.

Najčešće manifestacije kolonizacije klostridijima u ljudi su blaga, kratkotrajna trovanja hranom i slučajna kontaminacija rane. Teške bolesti uzrokovane klostridijima, kao što su plinska gangrena (myonecrosis), tetanus i botulizam, relativno su rijetke, no mogu biti smrtonosne. One mogu biti posljedica traume, intravenske narkomanije ili ingestije domaće konzervirane hrane.

Patogene vrste u vegetativnom obliku prozvode različite egzotoksine koji djeluju destruktivno na tkivo ili oštećuju živčanu funkciju, a biokemijski su i serološki definirani. Clostridium sp. nalaze se i u normalnoj flori, osobito debelog crijeva. Klostridiji mogu postati patogeni kad u tkivu postoji snižen oksidacijsko-redukcijski potencijal, visoka koncentracija laktata i snižen pH. Takvi abnormalni anaerobni uvjeti mogu nastati kod primarne arterijske insuficijencije ili nakon teških penetrantnih ili crush ozljeda. Što je rana dublja i teža, to je veća vjerojatnost nastanka anaerobne infekcije, a osobito ako je došlo makar i do minimalne kontaminacije rane stranim česticama.

Klostridijske infekcije su sve češći nozokomijalni problem, napose u postoperativnih i imunokompromitiranih bolesnika. Teška klostridijska sepsa može komplicirati perforaciju ili opstrukciju crijeva.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autori i urednici Wikipedije
original
visit source
partner site
wikipedia hr Croatian

Clostridium ( Indonesian )

provided by wikipedia ID

Clostridium adalah genus dari bakteri Gram-positif, yang meliputi beberapa patogen manusia yang signifikan, terutama agen penyebab botulisme. Mereka anaerob obligat yang mampu menghasilkan endospora. Sel-sel reproduksi normal dari Clostridium, disebut bentuk vegetatif, berbentuk batang, yang memberi mereka nama mereka, dari bahasa Yunani κλωστήρ atau spindle. Endospora Clostridium memiliki bowling pin atau bentuk botol yang berbeda, membedakan mereka dari endospora bakteri lainnya, yang biasanya berbentuk bulat telur. Spesies Clostridium menghuni tanah dan saluran usus hewan, termasuk manusia.[1] Clostridium merupakan penghuni normal dari saluran reproduksi lebih rendah perempuan sehat.[2][3]

Referensi

  1. ^ Anne Maczulak (2011), "Clostridium", Encyclopedia of Microbiology, Facts on File, hlm. 168–173, ISBN 978-0-8160-7364-1
  2. ^ Hoffman, Barbara (2012). Williams gynecology, 2nd edition. New York: McGraw-Hill Medical. hlm. 65. ISBN 0071716726.
  3. ^ Senok, Abiola C; Verstraelen, Hans; Temmerman, Marleen; Botta, Giuseppe A; Senok, Abiola C (2009). "Probiotics for the treatment of bacterial vaginosis". Cochrane Database Syst Rev: CD006289. doi:10.1002/14651858.CD006289.pub2. PMID 19821358.

Kesalahan pengutipan: Tag dengan nama "UK2013" yang didefinisikan di tidak digunakan pada teks sebelumnya.
Kesalahan pengutipan: Tag dengan nama "baron" yang didefinisikan di tidak digunakan pada teks sebelumnya.
Kesalahan pengutipan: Tag dengan nama "Meites2010" yang didefinisikan di tidak digunakan pada teks sebelumnya.
Kesalahan pengutipan: Tag dengan nama "Velickovic1943" yang didefinisikan di tidak digunakan pada teks sebelumnya.
Kesalahan pengutipan: Tag dengan nama "B.Resources" yang didefinisikan di tidak digunakan pada teks sebelumnya.
Kesalahan pengutipan: Tag dengan nama "Mengesha2009" yang didefinisikan di tidak digunakan pada teks sebelumnya.

Kesalahan pengutipan: Tag dengan nama "Chou2011" yang didefinisikan di tidak digunakan pada teks sebelumnya.

Pranala luar

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Penulis dan editor Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia ID

Clostridium: Brief Summary ( Indonesian )

provided by wikipedia ID

Clostridium adalah genus dari bakteri Gram-positif, yang meliputi beberapa patogen manusia yang signifikan, terutama agen penyebab botulisme. Mereka anaerob obligat yang mampu menghasilkan endospora. Sel-sel reproduksi normal dari Clostridium, disebut bentuk vegetatif, berbentuk batang, yang memberi mereka nama mereka, dari bahasa Yunani κλωστήρ atau spindle. Endospora Clostridium memiliki bowling pin atau bentuk botol yang berbeda, membedakan mereka dari endospora bakteri lainnya, yang biasanya berbentuk bulat telur. Spesies Clostridium menghuni tanah dan saluran usus hewan, termasuk manusia. Clostridium merupakan penghuni normal dari saluran reproduksi lebih rendah perempuan sehat.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Penulis dan editor Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia ID

Clostridium ( Italian )

provided by wikipedia IT

Il genere Clostridium comprende bacilli anaerobi obbligati, gram positivi, in grado di formare spore se le condizioni ambientali sono avverse.[1][2]

Sono organismi ubiquitari, è cioè possibile isolarli nel suolo, in acqua, negli scarichi fognari, e costituiscono la normale flora batterica del tratto gastrointestinale degli animali e dell'uomo. Alcune specie sono patogene per la produzione di tossine, tra queste vi sono gli agenti eziologici del tetano, del botulismo e della gangrena gassosa.

Sono privi di citocromi e sono sia catalasi che perossidasi negative (cioè non possiedono questi enzimi); infatti in presenza di acqua ossigenata muoiono per via dell'ossigeno che si libera in quanto incapaci di decomporre la molecola in acqua e ossigeno. Questa caratteristica viene sfruttata per disinfettare le parti infette colpite da Clostridium.

Essendo anaerobi, se coltivati in ambienti a basso potere redox, cioè con scarsa concentrazione di ossigeno, sono estremamente attivi dal punto di vista fermentativo, attaccando sostanze organiche (carboidrati ed aminoacidi) con produzione di alcooli, acido acetico, acido butirrico, acido succinico e gas come l'anidride carbonica, idrogeno e acido solfidrico con conseguente formazione di odori e sapori sgradevoli, fino ad arrivare al fenomeno della putrefazione.

Si possono dividere in vari gruppi, a seconda del loro processo fermentativo:

Primo gruppo: clostridi butirrici

Essi possono fissare l'azoto, producono la capsula ed hanno un'azione lievemente proteolitica. Compiono inoltre la fermentazione butirrica.

Specie C. perfringens

  • Il Clostridium perfringens (o C. welchii) è il più importante agente della gangrena gassosa, infezione molto grave di tessuti in seguito a ferite o lesioni. È un'infezione legata alla penetrazione delle spore in profondità nei tessuti, dove l'ambiente anaerobio ne consente la germinazione.[3]

È tuttavia guaribile, se curata per tempo.
Inoltre è l'agente di una tossinfezione alimentare, causata dall'ingestione di alimenti come carni o pollame cotti, che vengono fatti raffreddare troppo lentamente a temperatura ambiente, e poi riscaldati nuovamente per il consumo.
La maggior parte dei casi di questa sindrome si manifesta negli ambienti di ristorazione collettiva (mense, ospedali, scuole ecc.).
Il periodo di incubazione varia da 8 a 22 ore dall'ingestione del cibo contaminato ed i sintomi consistono in diarrea e dolori addominali, con un decorso generalmente rapido (1-2 giorni) e benigno.
Questo batterio rappresenta uno degli indici di contaminazione fecale nelle acque, insieme all'Escherichia coli e allo Streptococcus faecalis.

Secondo gruppo: clostridi amminoacidi fermentanti

Specie: C. tetani, C. botulinum.

  • Il Clostridium tetani non si trova negli alimenti; esso è l'agente eziologico del tetano, molto pericoloso perché ubiquitario. Le sue endospore eccedono il diametro dello sporangio e sono disposte, di solito, in modo polare, conferendo la tipica forma a "bacchetta di tamburo".[4]

Esso produce una tossina che agisce sul sistema nervoso centrale, provocando spasmi muscolari violenti ed incontrollabili.
L'infezione si manifesta quando le spore del germe riescono a penetrare nelle ferite che, per le loro caratteristiche anaerobiche, ne favoriscono la germinazione, con la produzione della neurotossina (le condizioni anaerobie si creano in seguito a necrosi locale del tessuto e ischemia, cioè mancato afflusso di sangue al tessuto e, di conseguenza, mancato afflusso di ossigeno).
L'infezione non trattata è quasi sempre mortale; i sintomi sono: contrazioni dolorose dei muscoli volontari, rigidità addominale, spasmi generalizzati, blocco respiratorio con morte per asfissia.
La pericolosità della malattia è legata anche al lungo periodo di incubazione (30 giorni).
A causa della grande diffusione del batterio, è stato messo a punto un programma di vaccinazioni obbligatorio, soprattutto nella prima infanzia.

Il batterio e soprattutto le sue spore sono ubiquitari, diffusi principalmente nel suolo e nelle acque e la loro ingestione non causa danni all'organismo, perché non metabolizzano e non germinano a livello gastro-enterico.

La loro presenza in ambienti idonei allo sviluppo è pericolosa, perché le cellule vegetative producono la dannosissima tossina, che è una proteina molto attiva, resistente all'azione di enzimi proteolitici gastrici ed intestinali.

Viene distrutta dagli alcoli, ma è relativamente termostabile, resistendo a temperature di 75-80 °C per 30 minuti e viene inattivata solo a 100 °C per 10 minuti.

Specie

Il genere Clostridium comprende le seguenti specie:

Note

  1. ^ (EN) K.J. Ryan, C.G. Ray, Sherris Medical Microbiology, 4ª edizione, McGraw Hill, 2004, ISBN 0-8385-8529-9.
  2. ^ (EN) H. Bruggemann, G. Gottschalk, Clostridia: Molecular Biology in the Post-genomic Era, Caister Academic Press, 2009, ISBN 978-1-904455-38-7.
  3. ^ (EN) C.L. Wells, T.D. Wilkins, Other Pathogenic Clostridia Food Poisoning and Clostridium perfringens in: Baron's Medical Microbiology, 4ª edizione, Univ of Texas Medical Branch, 1996, ISBN 0-9631172-1-1.
  4. ^ (EN) C.L. Wells, T.D. Wilkins, Tetanus and Clostribium tetani in: Baron's Medical Microbiology, 4ª edizione, Univ of Texas Medical Branch, 1996, ISBN 0-9631172-1-1.
  5. ^ (EN) C.L. Wells, T.D. Wilkins, Botulism and Clostridium botulinum in: Baron's Medical Microbiology, 4ª edizione, Univ of Texas Medical Branch, 1996, ISBN 0-9631172-1-1.

 title=
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autori e redattori di Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia IT

Clostridium: Brief Summary ( Italian )

provided by wikipedia IT

Il genere Clostridium comprende bacilli anaerobi obbligati, gram positivi, in grado di formare spore se le condizioni ambientali sono avverse.

Sono organismi ubiquitari, è cioè possibile isolarli nel suolo, in acqua, negli scarichi fognari, e costituiscono la normale flora batterica del tratto gastrointestinale degli animali e dell'uomo. Alcune specie sono patogene per la produzione di tossine, tra queste vi sono gli agenti eziologici del tetano, del botulismo e della gangrena gassosa.

Sono privi di citocromi e sono sia catalasi che perossidasi negative (cioè non possiedono questi enzimi); infatti in presenza di acqua ossigenata muoiono per via dell'ossigeno che si libera in quanto incapaci di decomporre la molecola in acqua e ossigeno. Questa caratteristica viene sfruttata per disinfettare le parti infette colpite da Clostridium.

Essendo anaerobi, se coltivati in ambienti a basso potere redox, cioè con scarsa concentrazione di ossigeno, sono estremamente attivi dal punto di vista fermentativo, attaccando sostanze organiche (carboidrati ed aminoacidi) con produzione di alcooli, acido acetico, acido butirrico, acido succinico e gas come l'anidride carbonica, idrogeno e acido solfidrico con conseguente formazione di odori e sapori sgradevoli, fino ad arrivare al fenomeno della putrefazione.

Si possono dividere in vari gruppi, a seconda del loro processo fermentativo:

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autori e redattori di Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia IT

Clostridium ( Latin )

provided by wikipedia LA

Clostridium est genus bacteriorum quod comprehendit bacillos anaerobios gramma positivos, qui formare spora secundum ambientis conditionem possunt.

Notae


Nexus interni

Nexus externi

stipula Haec stipula ad biologiam spectat. Amplifica, si potes!
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Et auctores varius id editors
original
visit source
partner site
wikipedia LA

Clostridium: Brief Summary ( Latin )

provided by wikipedia LA

Clostridium est genus bacteriorum quod comprehendit bacillos anaerobios gramma positivos, qui formare spora secundum ambientis conditionem possunt.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Et auctores varius id editors
original
visit source
partner site
wikipedia LA

Clostridium ( Malay )

provided by wikipedia MS

Clostridium ialah satu genus bakterium gram-positif yang tergolong dalam Firmicutes. Ia merupakan anaerob obligat yang mampu menghasilkan endospora.[1][2] Sel-sel individu berbentuk basilus, yang memberinya nama-namanya, daripada kloster (κλωστήρ) atau gelendong dalam bahasa Yunani. Ciri-ciri ini secara tradisionalnya mentakrifkan genus ini; tetapi banyak spesies yang pada asalnya dikelaskan sebagai Clostridium telah dikelaskan semula dalam genus-genus lain.

Rujukan

  1. ^ Ryan KJ, Ray CG (penyunting) (2004). Sherris Medical Microbiology (edisi ke-4). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9.
  2. ^ Bruggemann H, Gottschalk G (editors). (2009). Clostridia: Molecular Biology in the Post-genomic Era. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-38-7.

Pautan luar

Templat:Pengelasan bakterium Templat:Penyakit bakterium gram-positif

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Pengarang dan editor Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia MS

Clostridium: Brief Summary ( Malay )

provided by wikipedia MS

Clostridium ialah satu genus bakterium gram-positif yang tergolong dalam Firmicutes. Ia merupakan anaerob obligat yang mampu menghasilkan endospora. Sel-sel individu berbentuk basilus, yang memberinya nama-namanya, daripada kloster (κλωστήρ) atau gelendong dalam bahasa Yunani. Ciri-ciri ini secara tradisionalnya mentakrifkan genus ini; tetapi banyak spesies yang pada asalnya dikelaskan sebagai Clostridium telah dikelaskan semula dalam genus-genus lain.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Pengarang dan editor Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia MS

Clostridium ( Dutch; Flemish )

provided by wikipedia NL

Clostridium is een geslacht van gram-positieve, anaerobe, staafvormige bacteriën, die veroorzakers zijn van onder andere botulisme, tetanus, colitis pseudomembranacea en wondinfecties.

Algemene kenmerken

In de natuur komen ze zeer verspreid voor in de grond, stof en water en behoren bij mens en dier tot de normale bewoners van het darmkanaal. Hoewel ze anaeroob zijn is de gevoeligheid voor zuurstof zeer verschillend. Clostridium novyi type B groeit onder strikt anaerobe condities evenals Clostridium tetani. Clostridium perfringens kan groeien wanneer de atmosfeer kleine hoeveelheden zuurstof bevat en Clostridium tertium en Clostridium histolyticum zijn zelfs aerotolerant. Ze kunnen als zeer kleine kolonies op een aeroob geïncubeerde bloedplaat groeien.

Klinische betekenis

Hoewel een aantal infecties een exogene oorsprong heeft, komen de endogene het meest voor. Ziektebeelden als gasgangreen na traumatische wonden, tetanus, botulisme en voedselvergiftiging zijn exogene infecties. Endogene infecties komen voor onder bepaalde voorwaarden: na een operatie, bij stoornissen van de bloedsomloop, obstructie, behandeling met een immunosuppressieve middelen en chemotherapeutica. Na gebruik van antibiotica kan colitis pseudomembranacea ontstaan door overmatige aanwezigheid van toxinevormende Clostridium difficile. Clostridium-soorten kunnen zich in elk lichaamsdeel vestigen en er zich vermenigvuldigen. De pathogene Clostridium-soorten vormen krachtige exotoxinen, waaraan ze hun pathogene betekenis te danken hebben. Andere virulentie-factoren zijn sporen, collagenasen en proteasen. Het is van erg groot belang de diagnose van een Clostridium-infectie snel te stellen. De meeste Clostridia-stammen zijn goed gevoelig voor penicilline.

Recent onderzoek (2014)[1] heeft aangetoond dat Clostridia-bacteriën muizen kunnen beschermen tegen voedingsallergie door de opname van de allergenen door de darmwand tegen te gaan. Er wordt zo een mogelijke verband gelegd tussen antibioticagebruik en voedselallergieën.

Morfologie

In een Gram-preparaat van jonge culturen worden de staven meestal gram-positief gekleurd, maar ze kunnen ook gram-negatief zijn, vooral in oudere culturen.

Morfologisch zijn Clostridium-soorten zeer polymorf: korte, dikke staven, tot lange filamenteuze vormen, recht of gebogen, komen voor.

Per definitie vormen alle soorten sporen. Het overgaan tot sporevorming is echter zeer afhankelijk van het medium waarop ze groeien.

De sporen zijn te zien met een malachietgroen-kleuring. Bij deze kleuring zijn de sporen groen zichtbaar, terwijl de vegetatieve vormen rood gekleurd zijn. Bijna alle Clostridium-soorten zijn beweeglijk.

Biochemische eigenschappen

Clostridium-soorten vormen geen katalase. De katalasetest is nuttig om aerotolerante Clostridia van Bacillus-soorten te onderscheiden. Clostridium-soorten zetten veel suikers om en sommige soorten breken eiwitten af. Voor de identificatie van Clostridium onderzoekt men eveneens de vorming van lecithinase en lipase.

Belangrijke soorten

Externe link

Literatuurverwijzingen
  1. [1] Commensal bacteria protect against food allergen sensitization
Wikimedia Commons Zie de categorie Clostridium van Wikimedia Commons voor mediabestanden over dit onderwerp.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia-auteurs en -editors
original
visit source
partner site
wikipedia NL

Clostridium: Brief Summary ( Dutch; Flemish )

provided by wikipedia NL

Clostridium is een geslacht van gram-positieve, anaerobe, staafvormige bacteriën, die veroorzakers zijn van onder andere botulisme, tetanus, colitis pseudomembranacea en wondinfecties.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia-auteurs en -editors
original
visit source
partner site
wikipedia NL

Clostridium ( Polish )

provided by wikipedia POL
 src=
Ten artykuł od 2010-11 wymaga zweryfikowania podanych informacji.
Należy podać wiarygodne źródła, najlepiej w formie przypisów bibliograficznych.
Część lub nawet wszystkie informacje w artykule mogą być nieprawdziwe. Jako pozbawione źródeł mogą zostać zakwestionowane i usunięte.
Po wyeliminowaniu niedoskonałości należy usunąć szablon {{Dopracować}} z tego artykułu.
Clostridium tetani.jpg
Laseczka tężca (Clostridum tetani) w barwieniu metodą Moellego Systematyka Królestwo bakterie Typ Firmicutes Klasa Clostridia Rząd Clostridiales Rodzina Clostridiaceae Rodzaj Clostridium Nazwa systematyczna Clostridum Prazmowski 1880

Clostridium – rodzaj bakterii Gram-dodatnich, beztlenowych laseczek z typu Firmicutes, tworzących przetrwalniki. Rodzaj ten obejmuje ok. 60 gatunków drobnoustrojów, powszechnie występujących przede wszystkim w glebie oraz przewodzie pokarmowym zwierząt (w tym człowieka), narządach rodnych kobiet, a także w wodzie i ściekach. Bakterie te cechują się możliwością wiązania azotu atmosferycznego oraz redukcji siarczynów. Większość bakterii z tego rodzaju to saprofity, przeprowadzające procesy fermentacyjne oraz rozkładające celulozę i pektyny. Niektóre gatunki mają właściwości chorobotwórcze, uwarunkowane wytwarzaniem silnych egzotoksyn, inne są drobnoustrojami oportunistycznymi.

Clostridium sp. wykorzystuje się w roszarnictwie.

Gatunki

Rodzaj Clostridium liczy ok. 60 gatunków, główni przedstawiciele to:

Innym ważnym gatunkiem jest C. acetobutylicum, znana także jako organizm Weizmanna, użyta po raz pierwszy przez Chaima Weizmanna do produkcji acetonu i biobutanolu ze skrobi, zaś w 1916 do produkcji prochu oraz trotylu.

Znaczenie sanitarne

Bakterie z rodzaju Clostridium są ważnym wskaźnikiem stanu sanitarnego wód naturalnych, gdyż dzięki możliwości wytwarzania przetrwalników mają zdolność przeżycia w niekorzystnych warunkach, śmiertelnych dla bakterii z grupy coli. Ich obecność, przy nie stwierdzeniu występowania bakterii z grupy coli, świadczy o dawno powstałym zanieczyszczeniu wody odchodami.

W wodach pitnych bakterie te nie mogą występować, ilość w innych rodzajach wód nie jest normowana.

Wykrywanie bakterii z rodzaju Clostridium przeprowadza się na dwa sposoby. Najczęściej stosuje się metodę trójprobówkowej hodowli, bez dostępu tlenu, na podłożach płynnych zawierających siarczyny oraz cytrynian żelaza. Zredukowane siarczyny tworzą z żelazem ciemno zabarwiony siarczek żelaza(II). Stosowana jest także metoda filtrów membranowych

Linki zewnętrzne

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autorzy i redaktorzy Wikipedii
original
visit source
partner site
wikipedia POL

Clostridium: Brief Summary ( Polish )

provided by wikipedia POL

Clostridium – rodzaj bakterii Gram-dodatnich, beztlenowych laseczek z typu Firmicutes, tworzących przetrwalniki. Rodzaj ten obejmuje ok. 60 gatunków drobnoustrojów, powszechnie występujących przede wszystkim w glebie oraz przewodzie pokarmowym zwierząt (w tym człowieka), narządach rodnych kobiet, a także w wodzie i ściekach. Bakterie te cechują się możliwością wiązania azotu atmosferycznego oraz redukcji siarczynów. Większość bakterii z tego rodzaju to saprofity, przeprowadzające procesy fermentacyjne oraz rozkładające celulozę i pektyny. Niektóre gatunki mają właściwości chorobotwórcze, uwarunkowane wytwarzaniem silnych egzotoksyn, inne są drobnoustrojami oportunistycznymi.

Clostridium sp. wykorzystuje się w roszarnictwie.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autorzy i redaktorzy Wikipedii
original
visit source
partner site
wikipedia POL

Clostridium ( Portuguese )

provided by wikipedia PT
Espécies ver texto

Clostridium é um gênero de bactérias firmicutes, Gram-positivas. Têm a forma de bastonetes e o nome do grupo provém da palavra grega kloster, que significa roca.

As espécies de Clostridium são anaeróbios estritos e aerotolerantes. Produzem endósporos e são ubiquitárias, vivendo no solo, água, flora do trato gastrointestinal do Homem e diversos animais. Algumas espécies de Clostridium são patogênicas, ou seja, agentes causadoras de doenças.

As bactérias do gênero Clostidium também são responsáveis pela fixação de nitrogênio no solo .

Algumas espécies

Wikispecies
O Wikispecies tem informações sobre: Clostridium
Ícone de esboço Este artigo sobre Bactérias é um esboço. Você pode ajudar a Wikipédia expandindo-o.
 title=
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autores e editores de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia PT

Clostridium: Brief Summary ( Portuguese )

provided by wikipedia PT

Clostridium é um gênero de bactérias firmicutes, Gram-positivas. Têm a forma de bastonetes e o nome do grupo provém da palavra grega kloster, que significa roca.

As espécies de Clostridium são anaeróbios estritos e aerotolerantes. Produzem endósporos e são ubiquitárias, vivendo no solo, água, flora do trato gastrointestinal do Homem e diversos animais. Algumas espécies de Clostridium são patogênicas, ou seja, agentes causadoras de doenças.

As bactérias do gênero Clostidium também são responsáveis pela fixação de nitrogênio no solo .

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Autores e editores de Wikipedia
original
visit source
partner site
wikipedia PT

Clostridie ( Romanian; Moldavian; Moldovan )

provided by wikipedia RO

Clostridiile (Clostridium) (din cuvântul latin clostridium = fus mic; derivat din cuvântul latin clostr, sau greaca klōstēr = fus + cuvântul latin idium, sau greaca idion = mic) este un gen de bacterii saprofite sporulate Gram-pozitive, mai puține Gram-variabile, chemoorganotrofe (utilizează substanțele organice ca sursă de carbon pentru biosinteze și producere de energie), obligat anaerobe (se dezvoltă numai în absența completă a oxigenului), puține aerotolerante. Au o formă de bacili (în formă de bastonaș) sau fusiformă (în formă de fus) (0,3-1,9 μm lățime × 2,0-10,0 μm lungime) cu capetele rotunjite, dar se întâlnesc și forme cocoide sau filamentoase. Majoritatea speciilor sunt mobile cu flageli peritrihi. Produc endospori termorezistenți, care le permit să supraviețuiască în condiții adverse ale mediului (temperatură ridicată, uscăciune). Endosporii sunt sferici sau ovali dispuși terminali sau subterminali, care datorită diametrului lor mai mare decât corpul bacteriei deformează corpul bacterian (destind sporangele). Clostridiile au o răspândire aproape cosmopolită și cresc în mod normal în pământ, în apele dulci sau marine, în materialele organice în descompunere și fecale, unde joacă un rol important în procesul de putrefacție; sunt foarte active biochimic fermentând numeroase glucide, producând acizi și gaze, unele specii fixează azotul, iar altele descompun rapid proteinele; catalaza lipsește. Unele specii se găsesc și în tubul digestiv, atât la om, cât și la animale. Unele clostridii au o importanță biotehnologică, producând prin fermentație solvenți, gaze, acizi organici sau enzime utilizate în biocataliză. Toxina botulinică produsă de Clostridium botulinum este utilizată pentru tratamentul unor boli neuromusculare. Mai multe specii provoacă alterarea produselor alimentare. Câteva specii sunt patogene pentru oameni și animale; la om ele produc tetanosul (Clostridium tetani), botulismul (Clostridium botulinum), toxiinfecții alimentare și enterite necrozante (Clostridium perfringens), contaminarea plăgilor posttraumatice, gangrena gazoasă și edemul malign (Clostridium perfringens, Clostridium histolyticum, Clostridium septicum, Clostridium oedematiens = Clostridium novyi), colita pseudomembranoasă sau sindroame diareice post-antibioterapie (Clostridium difficile). La animale clostridiile provoacă cărbunele emfizematos sau cărbunele bacterian (Clostridium chauvoei), gangrene gazoase (Clostridium septicum), botulismul (Clostridium botulinum), tetanosul (Clostridium tetani), enterite (Clostridium perfringens). Speciile patogene pentru oameni și animale produc o serie de toxine care explică gravitatea infecțiilor produse. Toxina botulinică este cea mai puternică toxină cunoscută până în prezent.[1][2][3][4][5][6][7][8]

Habitatul și rezistența

Clostridiile sunt prezente în sol, mâl, intestinul omului și animalelor, de unde, eliminate cu materiile fecale ajung pe sol. Grație endosporilor supraviețuiesc timp îndelungat, unele specii chiar multiplicându-se în sol. Sunt specii mezofile, unele tulpini sunt termofile sau psihrofile. Formele vegetative ale clostridiilor nu sunt foarte rezistente în mediul extern în timp ce sporii au o rezistență ridicată; în mediul extern, la adăpost de radiațiile solare directe și de umezeală, sporii pot supraviețui zeci de ani. Sporii clostridiilor rezistă la fierbere cel puțin 5 minute, iar sporii unor specii mor la 105°C căldură umedă după 30 de minute sau chiar mai mult; dezinfectantele halogenate și glutaraldehida îi omoară în 2-3 ore, iar în formaldehidă și derivați fenolici, sporii pot rezista 4-5 zile.[1][2][3][4][5]

Metabolismul

Clostridiile sunt anaerobe (trăiesc într-un mediu lipsit de oxigen), cu puține specii aerotolerante. Sunt saprotrofe cu metabolism fermentativ, nu produc catalază. Unele specii fermentează zaharurile, altele proteolitice. Speciile zaharolitice și fermentative, produc acizi (butiric, acetic, propionic), gaze (CO2, H2 și uneori CH4), alcooli și acetonă. Speciile proteolitice degradează proteinele naturale sau coagulate producând putrefacții sau proteoliză mai completă. Cele mai multe clostridii coagulează și acidifică laptele turnesolat; unele specii digeră ulterior cheagul.[1][2][3][4][5]

Caractere de cultură

Clostridiile pot fi cultivate în laborator pe medii uzuale, incubate la 37°C, în anaerobioză, adică în recipiente etanșe în care aerul este înlocuit prin hidrogen sau azot cu 10% CO2. Cresc lent, sub formă de colonii (unele specii au caracter invaziv). Pe geloza sânge cele mai multe specii produc hemoliză beta. Diferențierea numeroaselor specii de clostridii se face pe baza fermentației zaharurilor și a metaboliților finali rezultați, capacităților proteolitice și altor teste biochimice.[1][2][3][4][5]

Sistematica

 src=
Ultrastructura bacteriei Clostridium difficile. Celula bacteriei se colorează Gram-pozitiv, are formă de bastonaș (bacil), cu o lăţime de 0,5–1,9 μm şi o lungime de 3,0–16,9 μm şi are flageli peritrihi (adică dispuşi pe întreaga suprafaţă a bacterii). [9][10]

Genul Clostridium cuprinde peste 200 de specii de clostridii. Specia tip este Clostridium butyricum.[4]

Importanța medicală și industrială

Importanța biotehnologică

Unele specii au o importanță biotehnologică, producând prin fermentație solvenți și gaze, acizi organici sau enzime pentru biocataliză. Clostridium acetobutylicum, Clostridium beijerinckii, Clostridium butyricum, Clostridium pasteurianum, Clostridium propionicum și Clostridium sporogenes produc prin fermentație diferiți acizi, alcooli și gaze: acidul acetic, acidul propionic, acidul lactic, acidul butiric, etanolul, acetona, 2-propanolul, 1, 2-propandiolul, 1,3-propandiolul și butanolul. Clostridium thermocellum, Clostridium thermosulfurogenes, Clostridium thermohydrosulfuricum și Clostridium thermosaccharolyticum sunt folosite ca surse de enzime industrial importante folosite în bioconversii și sinteze chimice fine precum și pentru degradarea pesticidelor și xenobioticelor; printre enzimele obținute se numără celulazele, amilazele, pectinazele, proteinazele, colagenazele și altele; multe dintre aceste enzime au o stabilitate termică crescută.[4]

Toxina botulinică

Toxina botulinică (A și B) produsă de Clostridium botulinum este utilizată pentru tratamentul unor boli neurologice și musculare (strabism, paralizii oculomotorii recente, miopatie tiroidiană recentă, blefarospasm, spasm hemifacial, torticolis spasmodic, hiperhidroză axilară severă, spasticitatea membrului superior după accident vascular cerebral, înlăturarea ridurilor).[4][11][12]

Alterarea produselor alimentare

Mai multe specii de clostridii provoacă alterarea produselor alimentare. Clostridium tyrobutyricum și Clostridium butyricum provoacă alterarea gazoasă a brânzeturilor. Mai multe specii de clostridii psihrotrofe provoacă formarea de gaze în carnea refrigerată ambalată în vid și în alte produse alimentare. Clostridiile termofile (Clostridium bifermentans și Clostridium nigrificans) provoacă alterarea sulfidică a produselor alimentare conservate sau a alimentelor în condiții tropicale. Clostridiile acidofile (Clostridium pasteurianum, Clostridium butyricum și Clostridium thermosaccharolyticum) pot provoca alterarea gazoasă a produselor conservate și ambalate.[4]

Specii patogene

Câteva specii sunt patogene pentru oameni și animale. Clostridium botulinum agentul cauzal al botulismului; Clostridium tetani agentul cauzal al tetanosului. Un grup de specii de clostridii (Clostridium perfringens, Clostridium histolyticum, Clostridium septicum, Clostridium oedematiens) au capacități invazive ale țesuturilor și provoacă gangrena gazoasă, edemul malign. Clostridium difficile este un patogen emergent și este agentul cauzal al unor sindroame diareice post-antibioterapie sau al enterocolitei pseudomembranoase. Unele specii (Clostridium tetani, Clostridium botulinum) produc exotoxine foarte puternice. Altele produc o serie de toxine care explică gravitatea infecțiilor produse. Spre exemplu, Clostridium perfringens produce, între altele, o α-toxină (fosfolipaza C - lecitinaza), toxina θ (perfringolizina), toxinele β, ε, ι care măresc permeabilitatea vasculară și au acțiune dermonecrotizantă, δ-toxina (hemolizină letală), κ-toxina (colagenază) etc.[1][2][3][4][5]

Note

  1. ^ a b c d e G. Zarnea, O.V. Popescu. Dicționar de microbiologie generală și biologie moleculară. Editura Academiei Române, București, 2011
  2. ^ a b c d e Dumitru T. Buiuc. Microbiologie Medicală. Ghid pentru studiul și practica medicinei. Ediția a VI-a. Editura Gr. T. Popa, Iași 2003
  3. ^ a b c d e Felicia Toma Săcărea. Bacteriologie medicală. Universitatea de Medicină și Farmacie Târgu-Mureș, 2006
  4. ^ a b c d e f g h i Moselio Schaechter. Encyclopedia of Microbiology. Six-Volume Set. 3rd Edition. Academic Press, 2009
  5. ^ a b c d e Paul Singleton, Diana Sainsbury. Dictionary of Microbiology & Molecular Biology. 3rd Edition. Wiley 2006
  6. ^ Răpuntean Sorin, Răpuntean Gheorghe. Bacteriologie specială veterinară. Universitate de Științe Agricole și Medicină Veterinară Cluj-Napoca. 2015
  7. ^ Aurel Ivan. Tratat de epidemiologie a bolilor transmisibile. Polirom 2002
  8. ^ Alexandru Bogdan, Simona Ivana. Microbiologia alimentelor. Volumul II. Editura Asclepius, București 2011.
  9. ^ Bergey's Manual of Systematic Bacteriology. Second Edition. Volume 3: The Firmicutes. Springer, 2009
  10. ^ Ultrastructural morphology exhibited by a single Gram-positive Clostridium difficile bacillus. Centers for Disease Control and Prevention (CDC)
  11. ^ BOTOX. Toxină botulinică de tip A. Rezumatul caracteristicilor produsului. Agenția Naționala a Medicamentului și a Dispozitivelor Medicale.
  12. ^ NeuroBloc. Toxină botulinică de tip B. European Medicines Agency (EMA)

Bibliografie

  • G. Zarnea, O.V. Popescu. Dicționar de microbiologie generală și biologie moleculară. Editura Academiei Române, București, 2011
  • Dumitru T. Buiuc. Microbiologie Medicală. Ghid pentru studiul și practica medicinei. Ediția a VI-a. Editura Gr. T. Popa, Iași 2003
  • Felicia Toma Săcărea. Bacteriologie medicală. Universitatea de Medicină și Farmacie Târgu-Mureș, 2006
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia autori și editori
original
visit source
partner site
wikipedia RO

Clostridie: Brief Summary ( Romanian; Moldavian; Moldovan )

provided by wikipedia RO

Clostridiile (Clostridium) (din cuvântul latin clostridium = fus mic; derivat din cuvântul latin clostr, sau greaca klōstēr = fus + cuvântul latin idium, sau greaca idion = mic) este un gen de bacterii saprofite sporulate Gram-pozitive, mai puține Gram-variabile, chemoorganotrofe (utilizează substanțele organice ca sursă de carbon pentru biosinteze și producere de energie), obligat anaerobe (se dezvoltă numai în absența completă a oxigenului), puține aerotolerante. Au o formă de bacili (în formă de bastonaș) sau fusiformă (în formă de fus) (0,3-1,9 μm lățime × 2,0-10,0 μm lungime) cu capetele rotunjite, dar se întâlnesc și forme cocoide sau filamentoase. Majoritatea speciilor sunt mobile cu flageli peritrihi. Produc endospori termorezistenți, care le permit să supraviețuiască în condiții adverse ale mediului (temperatură ridicată, uscăciune). Endosporii sunt sferici sau ovali dispuși terminali sau subterminali, care datorită diametrului lor mai mare decât corpul bacteriei deformează corpul bacterian (destind sporangele). Clostridiile au o răspândire aproape cosmopolită și cresc în mod normal în pământ, în apele dulci sau marine, în materialele organice în descompunere și fecale, unde joacă un rol important în procesul de putrefacție; sunt foarte active biochimic fermentând numeroase glucide, producând acizi și gaze, unele specii fixează azotul, iar altele descompun rapid proteinele; catalaza lipsește. Unele specii se găsesc și în tubul digestiv, atât la om, cât și la animale. Unele clostridii au o importanță biotehnologică, producând prin fermentație solvenți, gaze, acizi organici sau enzime utilizate în biocataliză. Toxina botulinică produsă de Clostridium botulinum este utilizată pentru tratamentul unor boli neuromusculare. Mai multe specii provoacă alterarea produselor alimentare. Câteva specii sunt patogene pentru oameni și animale; la om ele produc tetanosul (Clostridium tetani), botulismul (Clostridium botulinum), toxiinfecții alimentare și enterite necrozante (Clostridium perfringens), contaminarea plăgilor posttraumatice, gangrena gazoasă și edemul malign (Clostridium perfringens, Clostridium histolyticum, Clostridium septicum, Clostridium oedematiens = Clostridium novyi), colita pseudomembranoasă sau sindroame diareice post-antibioterapie (Clostridium difficile). La animale clostridiile provoacă cărbunele emfizematos sau cărbunele bacterian (Clostridium chauvoei), gangrene gazoase (Clostridium septicum), botulismul (Clostridium botulinum), tetanosul (Clostridium tetani), enterite (Clostridium perfringens). Speciile patogene pentru oameni și animale produc o serie de toxine care explică gravitatea infecțiilor produse. Toxina botulinică este cea mai puternică toxină cunoscută până în prezent.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia autori și editori
original
visit source
partner site
wikipedia RO

Clostridium ( Spanish; Castilian )

provided by wikipedia SL

C. acetobutylicum
C. aerotolerans
C. botulinum
C. butyricum
C. colicanis
C. difficile
C. formicaceticum
C. ljungdahlii
C. laramie
C. novyi
C. perfringens
C. piliforme
C. sordellii
C. sporogenes
C. tetani
C. tyrobutyricum

Clostridium (klostridij) je rod grampozitivnih bakterij iz debla Firmicutes. Bakterije iz tega rodu so obvezni anaerobi in zmožne tvorbe endospor. [1] So paličaste oblike.

Z izjemo C. perfringens se lahko klostridiji aktivno gibljejo s pomočjo bičkov. So povsod razširjeni (ubikvitarni), zlasti v prsti ter živalskih in človeških prebavilih.

Patologija

V rod Clostridium spadajo tako nenevarne vrste kot tudi pomembni patogeni. Štiri vrste povzročajo pri človeku bolezni:

Včasih je s C. botulinum okužen med in takšen med lahko pri otrocih povzroči botulizem.[2] C. sordellii so povezali z nekaj več kot deset smrti porodnic.

Sklici

  1. Ryan KJ, Ray CG (editors) (2004). Sherris Medical Microbiology (4 izd.). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9.
  2. Tanzi MG, Gabay MP (2002). "Association between honey consumption and infant botulism". Pharmacotherapy 22 (11): 1479–83. PMID 12432974.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Avtorji in uredniki Wikipedije
original
visit source
partner site
wikipedia SL

Clostridium: Brief Summary ( Spanish; Castilian )

provided by wikipedia SL

Clostridium (klostridij) je rod grampozitivnih bakterij iz debla Firmicutes. Bakterije iz tega rodu so obvezni anaerobi in zmožne tvorbe endospor. So paličaste oblike.

Z izjemo C. perfringens se lahko klostridiji aktivno gibljejo s pomočjo bičkov. So povsod razširjeni (ubikvitarni), zlasti v prsti ter živalskih in človeških prebavilih.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Avtorji in uredniki Wikipedije
original
visit source
partner site
wikipedia SL

Clostridium ( Swedish )

provided by wikipedia SV

Clostridium är ett släkte av grampositiva bakterier som tillhör stammen Firmicutes.

Agar plate with colonies.jpg Denna bakterier- eller bakteriologi-relaterade artikel saknar väsentlig information. Du kan hjälpa till genom att tillföra sådan.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia författare och redaktörer
original
visit source
partner site
wikipedia SV

Clostridium: Brief Summary ( Swedish )

provided by wikipedia SV

Clostridium är ett släkte av grampositiva bakterier som tillhör stammen Firmicutes.

Agar plate with colonies.jpg Denna bakterier- eller bakteriologi-relaterade artikel saknar väsentlig information. Du kan hjälpa till genom att tillföra sådan.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia författare och redaktörer
original
visit source
partner site
wikipedia SV

Clostridium ( Turkish )

provided by wikipedia TR
Türler

Clostridium acetobutylicum
Clostridium aerotolerans
Clostridium botulinum
Clostridium colicanis
Clostridium difficile
Clostridium formicaceticum
Clostridium novyi
Clostridium perfringens
Clostridium tetani
Clostridium piliforme

Clostridium, gram pozitif, çoğu hareketli, obligat anaerob, katalaz negatif, fermentatif, endospor üreten çubuk şeklindeki bakterilerdir. Karbonhidratları parçalayarak, butirik asit, asetik asit, aseton, bütanol, izopropanol, etil alkol ve karbondioksit oluştururlar. Ayrıca, proteolitik etkiye sahip türleri de mevcuttur. Psikrotrof, mezofil ve termofil türlere sahiptirler. Endosporlar ısıya karşı çok dayanıklı olduklarından konserve besinlerin üretim teknolojisinde önem taşırlar. Bu özellikleri dolayısıyla bazı besinlerin sterilizasyonu için gerekli ısı-zaman düzenlerinin belirlenmesinde indikatör mikroorganizma olarak kullanılmaktadır.

Clostridium soyuna ait türler tabiatta çok yaygındır. Suda, insan ve hayvanların bağırsaklarında bulunabilirler. İnsanlarda hastalığa neden olan birçok tür yer almaktadır. Clostridium perfirinngens özellikle et ürünlerinde, Clostridium botulinum ise düşük asitli konserve besinlerde gelişerek besin zehirlenmelerine neden olmaktadır. Ayrıca, Clostridium perfiringens kirli yaralarda gelişerek gazlı gangren oluşturmaktadır. Bu bakterilerin yanı sıra Clostridium novyi, Clostridium histolyticum ve Clostridium tetani de insanlarda hastalık oluşturan diğer patojen türlerdir. Clostridium tyrobutyricum peynirlerde gazlı bütirik asit fermentasyonuna, Clostridium thermosaccharolyticum düşük ve orta asitli konserve besinlerde asit ve gaz oluşturarak bu besinlerin bozulmasına yol açar. Clostridium nigrificans kükürtlü amino asitleri parçalayarak hidrojen sülfür oluşumuna ve kükürt ile demirin birleşmesi sonucu siyah bir renk meydana gelmesine neden olurlar. Clostridium putrefaciens proteolitik parçalanmaya, Clostridium bifermentas ile Clostridium histolyticum 15-45 sıcaklık derecesi arasında depolanan etlerde gaz ve kötü koku oluşumuyla karakterize bozulmalara yol açmaktadır. Clostridium soyuna ait bazı türler de endüstride aseton ve bütanol üretiminde kullanılmaktadır.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia yazarları ve editörleri
original
visit source
partner site
wikipedia TR

Clostridium: Brief Summary ( Turkish )

provided by wikipedia TR

Clostridium, gram pozitif, çoğu hareketli, obligat anaerob, katalaz negatif, fermentatif, endospor üreten çubuk şeklindeki bakterilerdir. Karbonhidratları parçalayarak, butirik asit, asetik asit, aseton, bütanol, izopropanol, etil alkol ve karbondioksit oluştururlar. Ayrıca, proteolitik etkiye sahip türleri de mevcuttur. Psikrotrof, mezofil ve termofil türlere sahiptirler. Endosporlar ısıya karşı çok dayanıklı olduklarından konserve besinlerin üretim teknolojisinde önem taşırlar. Bu özellikleri dolayısıyla bazı besinlerin sterilizasyonu için gerekli ısı-zaman düzenlerinin belirlenmesinde indikatör mikroorganizma olarak kullanılmaktadır.

Clostridium soyuna ait türler tabiatta çok yaygındır. Suda, insan ve hayvanların bağırsaklarında bulunabilirler. İnsanlarda hastalığa neden olan birçok tür yer almaktadır. Clostridium perfirinngens özellikle et ürünlerinde, Clostridium botulinum ise düşük asitli konserve besinlerde gelişerek besin zehirlenmelerine neden olmaktadır. Ayrıca, Clostridium perfiringens kirli yaralarda gelişerek gazlı gangren oluşturmaktadır. Bu bakterilerin yanı sıra Clostridium novyi, Clostridium histolyticum ve Clostridium tetani de insanlarda hastalık oluşturan diğer patojen türlerdir. Clostridium tyrobutyricum peynirlerde gazlı bütirik asit fermentasyonuna, Clostridium thermosaccharolyticum düşük ve orta asitli konserve besinlerde asit ve gaz oluşturarak bu besinlerin bozulmasına yol açar. Clostridium nigrificans kükürtlü amino asitleri parçalayarak hidrojen sülfür oluşumuna ve kükürt ile demirin birleşmesi sonucu siyah bir renk meydana gelmesine neden olurlar. Clostridium putrefaciens proteolitik parçalanmaya, Clostridium bifermentas ile Clostridium histolyticum 15-45 sıcaklık derecesi arasında depolanan etlerde gaz ve kötü koku oluşumuyla karakterize bozulmalara yol açmaktadır. Clostridium soyuna ait bazı türler de endüstride aseton ve bütanol üretiminde kullanılmaktadır.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia yazarları ve editörleri
original
visit source
partner site
wikipedia TR

Clostridium ( Ukrainian )

provided by wikipedia UK
  1. Ryan KJ; Ray CG (editors) (2004). Sherris Medical Microbiology (вид. 4th ed.). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9.
  2. Wells CL, Wilkins TD (1996). Clostridia: Sporeforming Anaerobic Bacilli in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1.
  3. Wells CL, Wilkins TD (1996). Botulism and Clostridium botulinum in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1.
  4. Wells CL, Wilkins TD (1996). Antibiotic-Associated Diarrhea, Pseudomembranous Colitis, and Clostridium difficile in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1.
  5. Wells CL, Wilkins TD (1996). Other Pathogenic Clostridia Food Poisoning and Clostridium perfringens in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1.
  6. Wells CL, Wilkins TD (1996). Tetanus and Clostribium tetani in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1.
  7. [1]

Посилання

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Автори та редактори Вікіпедії
original
visit source
partner site
wikipedia UK

Clostridium: Brief Summary ( Ukrainian )

provided by wikipedia UK
Ryan KJ; Ray CG (editors) (2004). Sherris Medical Microbiology (вид. 4th ed.). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9. Wells CL, Wilkins TD (1996). Clostridia: Sporeforming Anaerobic Bacilli in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1. Wells CL, Wilkins TD (1996). Botulism and Clostridium botulinum in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1. Wells CL, Wilkins TD (1996). Antibiotic-Associated Diarrhea, Pseudomembranous Colitis, and Clostridium difficile in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1. Wells CL, Wilkins TD (1996). Other Pathogenic Clostridia Food Poisoning and Clostridium perfringens in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1. Wells CL, Wilkins TD (1996). Tetanus and Clostribium tetani in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.) (вид. 4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. (via NCBI Bookshelf) ISBN 0-9631172-1-1. [1]
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Автори та редактори Вікіпедії
original
visit source
partner site
wikipedia UK

Clostridium ( Vietnamese )

provided by wikipedia VI

Clostridium là một giống trực khuẩn Gram dương, thuộc ngành Firmicutes. Đây là những vi khuẩn kỵ khí bắt buộc có khả năng sinh nha bào khi môi trường sống bất lợi.[1][2] Tên của chúng bắt nguồn từ tiếng Hy Lạp kloster (κλωστήρ) có nghĩa trục quay. Từ những đặc điểm điển hình trên, người ta xếp các vi khuẩn vào giống Clostridium, tuy nhiên gần đây nhiều chủng đã được phân loại vào các giống khác.

Bệnh học

Giống Clostridium bao gồm khoảng 100 loài[3] có những chủng sống tự do trong môi trường và một số hiện diện như những mầm bệnh tiềm ẩn với con người.[4] Trong nhóm này có bốn vi khuẩn chủ yếu gây bệnh cho con người:

Trong mật ong đôi khi có thể tồn tại nha bào của Clostridium botulinum, gây ra chứng độc thịt ở trẻ em một tuổi hay nhỏ hơn. Các vi khuẩn này sản shin độc tố ngộ độc thịt, cuối cùng sẽ khiến cho cơ hô hấp liệt.[9] Người lớn và trẻ lớn tuổi hơn có thể ăn mật ong mà không bị bệnh vì clostridia không thể thích nghi trong đường tiêu hóa ở phần dạ dày ruột.

Một vài trường hợp tử vong ở những người phụ nữ sau khi sinh nở được ghi nhận là do C. sordellii.[cần dẫn nguồn]

Giống Clostridium đôi khi được tìm thấy trên những lồng chim kiểu Trung Quốc. Vì vậy những lồng chim này cần phải qua bước diệt khuẩn bằng sunfite trước khi nhập khẩu vào thị trường Mỹ.[10]

Đặc điểm chung của các loài vi khuẩn thuộc giống C. botulinum là có khả năng sản sinh độc tố thần kinh. Hiện có bảy loại độc tố được đặt tên theo các chữ cái (A-G). Phần lớn các chủng cùng sản sinh một loại độc tố thần kinh nhưng đồng thời cũng sinh ra nhiều loại độc tố khác đã được ghi nhận. C. botulinum sinh độc tố B và F được phân lập từ những trường hợp bệnh nhiễm độc thịt ở người tại New Mexico và California. Một loại độc tố mới đã được xác định là Bf thuộc nhóm B ngoài độc tố F được tìm thấy. Tương tự, các chủng sản sinh độc tố Ab và Af đã được báo cáo. Các loài Clostridium đã được xác định gây ra bệnh độc thịt; Clostridium butyricum sản sinh ra độc tố E và Clostridium baratii sản sinh độc tố F. Khả năng của C. botulinum chuyển gen mã hóa việc tổng hợp độc tố thần kinh cho các loài clostridia đang được quan tâm, đặc biệt trong công nghiệp thực phẩm nơi mà hệ thống bảo quản cần được thiết kế để tiêu diệt hay vô hiệu hóa loài C. botulinum nhưng không làm ảnh hưởng đến các loài khác thuộc giống Clotridium.

Sử dụng trong công nghiệp

Loài vi khuẩn C. thermocellum có khả năng sử dụng chất thải lignocellulo để tổng hợp ethanol, do đó đây là một ứng viên tiềm năng trong công nghiệp sản xuất ethanol. Loài này cũng không cần oxy và có tính chất ưa nhiệt giảm thiểu chi phí làm mát.

Loài C. acetobutylicum được biết đến với cái tên Sinh vật Weizmann, được sử dụng lần đầu tiên bởi Chaim Weizmann để sản xuất acetonebiobutanol từ tinh bột năm 1916 nhằm mục đích tổng hợp thuốc súngTNT.

Vi khuẩn kỵ khí C. ljungdahlii, được khám phá gần đây trong chất thải thương mại của gà, có thể sản xuất ethanol những nguồn chỉ có duy nhất cácbon bao gồm cả khí tổng hợp, một hỗn hợp của carbon monoxithydrogen sinh ra từ sự cháy một phần của nhiên liệu hóa thạch hay sinh khối. Việc ứng dụng các vi khuẩn kể trên để sản xuất ethanol từ khí tổng hợp đã được tiến hành has tại các nhà máy thử nghiệm tại cơ sở BRI Energy ở Fayetteville, Arkansas.[11]

Ngoài ra, Acid béo có thể được chuyển đổi bởi các nấm men thành acid dicarboxylic chuỗi dài và thành 1,3-propanediol bằng việc sử dụng Clostridium diolis.[cần dẫn nguồn]

Các gen từ loài C. thermocellum đã được chuyển cho chuột biến đổi gen để có thể sản xuất men cellulase. Thí nghiệm này được dùng để tìm hiểu phương cách cải thiện khả năng tiêu hóa của các động vật có dạ dày đơn. Kết quả được Hall et al. Công bố năm 1993.

Các loài không gây bệnh thuộc giống clostridia có lẽ giúp đỡ chữa trị các căn bệnh như ung thư. Các nghiên cứu chỉ ra rằng clostridia có khả năng nhắm chọn lọc tới các tế bào ung thư. Một số loài khác có thể xâm nhập và nhân lên trong các khối u rắn. Vì thế một vài loài Clostridia được sử dụng để chuyển các protein chữa bệnh vào các khối u. Việc ứng dụng giống Clostridia đã được thực hành trong nhiều kỹ thuật tiền lâm sàng.[12]

Tham khảo

  1. ^ Ryan KJ, Ray CG (editors) (2004). Sherris Medical Microbiology (ấn bản 4). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9.
  2. ^ Bruggemann H, Gottschalk G (editors). (2009). Clostridia: Molecular Biology in the Post-genomic Era. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-38-7.
  3. ^ Evaluations and Standards Laboratory (ngày 14 tháng 7 năm 2008). Identification of Clostridium Species (PDF). tr. 14. Truy cập ngày 22 tháng 6 năm 2009.
  4. ^ Wells CL, Wilkins TD (1996). Clostridia: Sporeforming Anaerobic Bacilli in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (ấn bản 4). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  5. ^ Wells CL, Wilkins TD (1996). Botulism and Clostridium botulinum in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (ấn bản 4). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  6. ^ Wells CL, Wilkins TD (1996). Antibiotic-Associated Diarrhea, Pseudomembranous Colitis, and Clostridium difficile in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (ấn bản 4). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  7. ^ Wells CL, Wilkins TD (1996). Other Pathogenic Clostridia Food Poisoning and Clostridium perfringens in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (ấn bản 4). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0963117211.
  8. ^ Wells CL, Wilkins TD (1996). Tetanus and Clostribium tetani in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (ấn bản 4). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1.
  9. ^ Tanzi MG, Gabay MP (2002). “Association between honey consumption and infant botulism”. Pharmacotherapy 22 (11): 1479–83. PMID 12432974. doi:10.1592/phco.22.16.1479.33696.
  10. ^ Valli, Eric and Diane Summers (January 1990). "The Nest Gatherers of Tiger Cave" in National Geographic.
  11. ^ “Providing for a Sustainable Energy Future”. Bioengineering Resources, inc. Truy cập 21 tháng 5 năm 2007. Đã bỏ qua tham số không rõ |dateformat= (trợ giúp)
  12. ^ Mengesha và đồng nghiệp (2009). “Clostridia in Anti-tumor Therapy”. Clostridia: Molecular Biology in the Post-genomic Era. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-38-7. Bảo trì CS1: Định rõ "và đồng nghiệp" (link)

Liên kết ngoài

Bản mẫu:Bacteria classification Bản mẫu:Gram-positive bacterial diseases

 src= Wikimedia Commons có thư viện hình ảnh và phương tiện truyền tải về Clostridium
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia tác giả và biên tập viên
original
visit source
partner site
wikipedia VI

Clostridium: Brief Summary ( Vietnamese )

provided by wikipedia VI

Clostridium là một giống trực khuẩn Gram dương, thuộc ngành Firmicutes. Đây là những vi khuẩn kỵ khí bắt buộc có khả năng sinh nha bào khi môi trường sống bất lợi. Tên của chúng bắt nguồn từ tiếng Hy Lạp kloster (κλωστήρ) có nghĩa trục quay. Từ những đặc điểm điển hình trên, người ta xếp các vi khuẩn vào giống Clostridium, tuy nhiên gần đây nhiều chủng đã được phân loại vào các giống khác.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Wikipedia tác giả và biên tập viên
original
visit source
partner site
wikipedia VI

Клостридии ( Russian )

provided by wikipedia русскую Википедию
Класс: Clostridia
Порядок: Clostridiales
Семейство: Clostridiaceae
Род: Клостридии
Международное научное название

Clostridium Prazmowski 1880

Виды Wikispecies-logo.svg
Систематика
на Викивидах
Commons-logo.svg
Изображения
на Викискладе
ITIS 555645NCBI 1485EOL 83389

Клостри́дии[1] (лат. Clostridium) — род грамположительных, облигатно анаэробных бактерий, способных продуцировать эндоспоры[2].

Клостридии входят в состав нормофлоры желудочно-кишечного тракта и женских половых путей. Иногда их обнаруживают в полости рта и на коже.

Бактерии рода клостридий вырабатывают наиболее сильные из известных ядовботулотоксин (C. botulinum), тетаноспазмин (C. tetani), ε-токсин C. perfringens и другие.

Форма бактерий

Отдельные клетки — удлинённые палочки, название рода происходит от др.-греч. κλωστήρ «веретено». Многие виды, которые были отнесены к клостридиям по этому морфологическому признаку, позже были реклассифицированы. Эндоспоры могут располагаться центрально, эксцентрально и терминально. Диаметр эндоспор часто превышает диаметр клетки.

Клостридии — это также форма бактериальных клеток, у которых центрально расположенная спора имеет диаметр больший, чем диаметр самой клетки, из-за чего клетка «раздувается» и приобретает веретенообразную форму.

Представители

Род включает как свободно живущие виды (например Clostridium pasteurianum), так и патогенные, например, возбудители столбняка, газовой гангрены и ботулизма[3].

Вид Clostridium chauvoei является возбудителем эмфизематозного карбункула у домашнего скота.

Примечания

  1. Атлас по медицинской микробиологии, вирусологии и иммунологии : Учебное пособие для студентов медицинских вузов / Под ред. А. А. Воробьева, А. С. Быкова. — М. : Медицинское информационное агентство, 2003. — С. 66. — 236 с. — ISBN 5-89481-136-8.
  2. Ryan K. J., Ray C. G. (editors). Sherris Medical Microbiology. — 4th ed. — McGraw Hill, 2004. — ISBN 0-8385-8529-9.
  3. Wells CL, Wilkins TD. Clostridia: Sporeforming Anaerobic Bacilli in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al, eds.). — 4th ed. — Univ of Texas Medical Branch, 1996. — ISBN 0-9631172-1-1.
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Авторы и редакторы Википедии

Клостридии: Brief Summary ( Russian )

provided by wikipedia русскую Википедию

Клостри́дии (лат. Clostridium) — род грамположительных, облигатно анаэробных бактерий, способных продуцировать эндоспоры.

Клостридии входят в состав нормофлоры желудочно-кишечного тракта и женских половых путей. Иногда их обнаруживают в полости рта и на коже.

Бактерии рода клостридий вырабатывают наиболее сильные из известных ядовботулотоксин (C. botulinum), тетаноспазмин (C. tetani), ε-токсин C. perfringens и другие.

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Авторы и редакторы Википедии

梭菌屬 ( Chinese )

provided by wikipedia 中文维基百科
Tango-nosources.svg
本条目没有列出任何参考或来源(2012年2月10日)
維基百科所有的內容都應該可供查證。请协助添加来自可靠来源的引用以改善这篇条目无法查证的内容可能被提出异议而移除。
模式種 Clostridium butyricum
Prazmowski 1880

C. acetobutylicum
C. aerotolerans
C. beijerinckii
C. bifermentans
肉毒桿菌C. botulinum
丁酸梭菌 C. butyricum
C. chauvoei
C. colicanis
艰难梭菌C. difficile
C. formicaceticum
C. ljungdahlii
C. laramie
C. novyi
產氣莢膜梭菌C. perfringens
C. piliforme
C. sordellii
C. sporogenes
破傷風梭菌C. tetani
C. tyrobutyricum

梭菌屬Clostridium),菌體呈梭狀,又稱梭狀芽孢桿菌屬厭氧芽孢桿菌屬,芽孢常比菌體大,是一類能產生内生孢子厭氣革蘭氏陽性菌

梭菌屬廣泛分佈於自然界,以土壤中最多,芽孢圓形或橢圓形。除了產氣莢膜梭菌無鞭毛外,大多有鞭毛。大部份的梭菌屬可以水解糖、蛋白质,又可产生外毒素,成為一些疾病的原因。

小作品圖示这是一篇與细菌相關的小作品。你可以通过编辑或修订扩充其内容。
 title=
license
cc-by-sa-3.0
copyright
维基百科作者和编辑

梭菌屬: Brief Summary ( Chinese )

provided by wikipedia 中文维基百科
license
cc-by-sa-3.0
copyright
维基百科作者和编辑

クロストリジウム属 ( Japanese )

provided by wikipedia 日本語
クロストリジウム属 Clostridium difficile 01.jpg
Clostridium difficile
分類 ドメ
イン
: 真正細菌 Bacteria : フィルミクテス門
Firmicutes : クロストリジウム綱
Clostridia : クロストリジウム目
Clostridiales : クロストリジウム科
Clostridiaceae : クロストリジウム属
Clostridium 学名 Clostridium
Prazmowski 1880

C. absonum
C. aceticum
C. acetireducens
C. acetobutylicum
C. acidisoli
C. aciditolerans
C. acidurici
C. aerotolerans
C. aestuarii
C. akagii
C. aldenense
C. aldrichii
C. algidicarnis
C. algidixylanolyticum
C. algifaecis
C. algoriphilum
C. alkalicellulosi
C. aminophilum
C. aminovalericum
C. amygdalinum
C. amylolyticum
C. arbusti
C. arcticum
C. argentinense
C. asparagiforme
C. aurantibutyricum
C. baratii
C. barkeri
C. bartlettii
C. beijerinckii
C. bifermentans
C. bolteae
C. bornimense
C. botulinum
C. bowmanii
C. bryantii
C. butyricum
C. cadaveris
C. caenicola
C. caminithermale
C. carboxidivorans
C. carnis
C. cavendishii
C. celatum
C. celerecrescens
C. cellobioparum
C. cellulofermentans
C. cellulolyticum
C. cellulosi
C. cellulovorans
C. chartatabidum
C. chauvoei
C. chromiireducens
C. citroniae
C. clariflavum
C. clostridioforme
C. coccoides
C. cochlearium
C. cocleatum
C. colicanis
C. colinum
C. collagenovorans
C. cylindrosporum
C. difficile
C. diolis
C. disporicum
C. drakei
C. durum
C. estertheticum

  • C. e. subsp. estertheticum
  • C. e. subsp. laramiense

C. fallax
C. felsineum
C. fervidum
C. fimetarium
C. formicaceticum
C. frigidicarnis
C. frigoris
C. ganghwense
C. gasigenes
C. ghonii
C. glycolicum
C. glycyrrhizinilyticum
C. grantii
C. haemolyticum
C. halophilum
C. hastiforme
C. hathewayi
C. herbivorans
C. hiranonis
C. histolyticum
C. homopropionicum
C. huakuii
C. hungatei
C. hydrogeniformans
C. hydroxybenzoicum
C. hylemonae
C. jejuense
C. indolis
C. innocuum
C. intestinale
C. irregulare
C. isatidis
C. josui
C. kluyveri
C. lactatifermentans
C. lacusfryxellense
C. laramiense
C. lavalense
C. lentocellum
C. lentoputrescens
C. leptum
C. limosum
C. litorale
C. lituseburense
C. ljungdahlii
C. lortetii
C. lundense
C. magnum
C. malenominatum
C. mangenotii
C. mayombei
C. methoxybenzovorans
C. methylpentosum
C. neopropionicum
C. nexile
C. nitrophenolicum
C. novyi
C. oceanicum
C. orbiscindens
C. oroticum
C. oxalicum
C. papyrosolvens
C. paradoxum
C. paraperfringens(Alias: C. welchii)
C. paraputrificum
C. pascui
C. pasteurianum
C. peptidivorans
C. perenne
C. perfringens
C. pfennigii
C. phytofermentans
C. piliforme
C. polysaccharolyticum
C. populeti
C. propionicum
C. proteoclasticum
C. proteolyticum
C. psychrophilum
C. puniceum
C. purinilyticum
C. putrefaciens
C. putrificum
C. quercicolum
C. quinii
C. ramosum
C. rectum
C. roseum
C. saccharobutylicum
C. saccharogumia
C. saccharolyticum
C. saccharoperbutylacetonicum
C. sardiniense
C. sartagoforme
C. scatologenes
C. schirmacherense
C. scindens
C. septicum
C. sordellii
C. sphenoides
C. spiroforme
C. sporogenes
C. sporosphaeroides
C. stercorarium

  • C. s. subsp. leptospartum
  • C. s. subsp. stercorarium
  • C. s. subsp. thermolacticum

C. sticklandii
C. straminisolvens
C. subterminale
C. sufflavum
C. sulfidigenes
C. symbiosum
C. tagluense
C. tepidiprofundi
C. termitidis
C. tertium
C. tetani
C. tetanomorphum
C. thermaceticum
C. thermautotrophicum
C. thermoalcaliphilum
C. thermobutyricum
C. thermocellum
C. thermocopriae
C. thermohydrosulfuricum
C. thermolacticum
C. thermopalmarium
C. thermopapyrolyticum
C. thermosaccharolyticum
C. thermosuccinogenes
C. thermosulfurigenes
C. thiosulfatireducens
C. tyrobutyricum
C. uliginosum
C. ultunense
C. villosum
C. vincentii
C. viride
C. xylanolyticum
C. xylanovorans

クロストリジウム属(Clostridium)は、真正細菌の一である。偏性嫌気性芽胞を形成するグラム陽性桿菌である[1][2]。この属名は、ギリシャ語のkloth(捻じれ)から派生したklostridion(小さい捻じれたもの)から来ており、ラテン語化するとClostridium となる[3]

クロストリジウム属の菌は、土壌内部や生物の内などの酸素濃度が低い環境に生息する偏性嫌気性菌であり、酸素存在下では増殖できない。一般に偏性嫌気性菌は、スーパーオキシドディスムターゼカタラーゼなどの活性酸素を無毒化する酵素を持たないため、酸素がある通常の環境下では不活化するが、クロストリジウム属細菌は酸素存在下で、耐久性の高い芽胞を作って休眠することで、死滅を免れることができる。この性質から、他の偏性嫌気性菌が生き残れない状態でも生き残るため、偏性嫌気性菌の中では比較的古くからその存在が発見され、研究が進められてきた。

ハイム・ワイツマン(後にイスラエル初代大統領)による1919年の特許[4]によりデンプンから発酵によって工業的な規模でのアセトンブタノール生産が可能になったが、この発酵に用いられたのもクロストリジウム属細菌であり、第一次世界大戦中は燃料や火薬の原材料として破砕したトウモロコシからアセトンを生産していた。この発酵生産法は化学合成法が発達する1950年代まで、アセトンやブタノールの主な生産法であった。

206種 (分類学)と5亜種が知られている[5][6]

病原性クロストリジウム属菌[編集]

次のクロストリジウム属5種はヒトに対する病原性を有する。

C. botulinum(クロストリジウム・ボツリヌム)
ボツリヌス菌。土壌中などの自然環境中に広く存在。ソーセージ真空パックの食品中や傷口内で、ボツリヌス中毒を引き起こすボツリヌストキシンを産生する[7]蜂蜜などにC. botulinum芽胞が入り込んだ場合、1歳未満のヒト(乳児)に対するボツリヌス中毒(乳児ボツリヌス症)の感染源となる。その場合、最終的に乳児の呼吸関連の筋肉を麻痺させる[8]。ある程度以上の年齢なら、他の細菌が消化器官に生息するようになりその細菌との競合にC. botulinumは生育速度の差で勝てないために、C. botulinumで汚染された蜂蜜を食べても問題はない。このような毒性の一方で、C. botulinumは商業上も利用されている。
C. tetani(クロストリジウム・テタニ)
破傷風菌。土壌中に芽胞の形で多く存在する。傷口から感染し、テタヌストキシンを産生して破傷風の原因になる[9]。名前の由来は、破傷風が激しい痙攣を伴うことから、ギリシャ語で「筋肉の緊張」を意味する古代ギリシア語: τέτανοςおよび「伸びる」を意味するτείνεινである[10]
C. difficile(クロストリジウム・ディフィシレ)
ヒトや動物の腸内に生息。抗生物質に比較的抵抗性で、抗生物質大量投与時に、他の腸内細菌が死滅したときに過剰に増殖して(菌交代症)、偽膜性大腸炎[ : pseudomembranous colitis ]の原因になる[11][12]
C. perfringens(クロストリジウム・パーフリンゲンス)
ウェルシュ菌。以前ではC. welchiiと呼称されていた。ヒトや動物の腸内に生息する常在菌の一種だが、一部の菌種は毒素を産生して、食中毒の原因になる。また傷口に感染して、重篤なガス壊疽を起こす事もある。また、ヤギにおいては、エンテロトキセミア(過食症または髄様腎臓病)の原因となる[13]C. perfringensはまた、酵母の代替としてソルトライジングブレッド[ : salt rising bread ]の発酵に用いることができる。クロストリジウム属の中では例外的に、鞭毛を持たない。
C. sordellii(クロストリジウム・ソルデリ)
中絶後に非常にまれに致命的な感染症を引き起こす[14]。2000年以降、年間一件未満で報告されている[14]。また、中国料理の珍味のアナツバメの巣で見出されることがある。このため、アメリカ合衆国に輸出する前にアナツバメの巣は亜硫酸で殺菌処理される[15]

このほか、C. novyiC. septicumなどのガス壊疽菌群は傷口に感染して、重篤なガス壊疽を起こす。ガス壊疽が発生した際に、外科的な切除、抗菌薬の投与に加えて、クロストリジウム属が偏性嫌気性であることを利用して高気圧酸素治療が試みられることもある。

商業的に利用されるクロストリジウム属菌[編集]

C. thermocellum(クロストリジウム・サーモセラム)
好熱性。セルロソーム[注釈 1]という特徴的な酵素複合体[16]を有し、効率的なセルロース分解を行う。また、C. thermocellumのセルロース分解は酸素を要求しない。しかも、この細菌は好熱性であるため、発酵の進行とともに培養槽温度を上昇させる発酵熱を除去する冷却コストを削減することができる。このため、リグノセルロース系資材を基質とした燃料エタノール生産に利用できる。
Clostridium acetobutylicum(クロストリジウム・アセトブチリクム)
アセトン-ブタノール-エタノール発酵を行う。1910年ごろ、ハイム・ヴァイツマン[ : Chaim Weizmann ](イスラエル初代大統領)によって発見され、また、火薬トリニトロトルエンの生産のためにデンプンからのアセトンブタノールの生物学的生産に用いられた。このため、「Weizmann organism」と呼ばれる。この株は近年バイオブタノール合成の研究で注目されている[17]
C. butyricum(クロストリジウム・ブチリカム)
本属のタイプ種である。酪酸菌群を含み、整腸剤としても用いられる。腸内常在菌「宮入菌」など有用な株がある一方、一部の株はE型ボツリヌストキシンを産生し食中毒の原因となる[18]。MIYAIRI 588株は、病原菌のC. difficile の生育後期の増殖を阻害するため、日本、韓国、中国で販売されている。
C. botulinum(クロストリジウム・ボツリヌム)
前述のボツリヌス菌は、致死性の神経毒であるボツリヌストキシンを産生する[7]が、このボツリヌストキシンは希釈することでボツリヌス毒素A製剤[ : botulinum toxin type A ](商品名:ボトックス[ : Botox ])として、顔面の加齢しわを軽減させる美容用薬品として商品化されている。具体的には、顔面に注射することで額の筋肉の運動を抑制し、加齢によるしわの発生を防止する。また、ボトックスは痙性斜頸の治療や、12から16週間ほど効果がある鎮痛剤としても利用されている[19]
C. ljungdahlii(クロストリジウム・リュングダリイ)
好気性のC. ljungdahliiは食用の廃鶏で、合成ガス(化石燃料やバイオマスから生じる一酸化炭素水素の混合ガス)といった単一の炭素源からエタノールを合成することが発見された。このことは、化石燃料バイオマスの非効率的な燃料からエタノールを合成できることを意味する。この細菌を用いた、合成ガスからエタノールを生産する試みは米フェイエットビル (アーカンソー州) で「BRI Energy facility」のパイロットプラントで行われている[20]

クロストリジウム属菌はガン細胞を選択的に攻撃することが知られており、また、いくつかの菌株は充実性腫瘍へ入り込んで増殖することができる。このため、非病原性のクロストリジウム属菌は腫瘍へと治療用タンパク質の運搬に利用できる可能性があり、実用化に向けた研究が進められている[21]

病原性クロストリジウム属菌は、近年、医療分野においてその偏性嫌気性菌としての能力を利用したがん治療への応用が期待されている[22]。また、(Shaw 2010)によって、自閉症をもつ小児の尿より本属が作り出す物質3-(3-ヒドロキシフェニル)-3-ヒドロキシプロパン酸(略称:HPHPA) が高濃度で検出される報告がなされ、カビ毒の向神経作用が注目された。

C. beijerinckiiC. butyricum等の混合体は廃酵母から水素[ : biohydrogen ]を産生する[23]

注釈[編集]

  1. ^ セルロソーム[ : cellulosme ]は、足場となるスキャフォルディン[ : scaffoldin ](scaffold(足場)が語源)というタンパク質上のコヒーシン(cohesin、cohere(結合)が語源か)タンパクに、セルラーゼ(厳密にはヘミセルラーゼなども含む)上のドッケリン[ : dockerin ](dock=「繋ぐ」が語源)が結合した数百万の分子量の巨大複合体である。

脚注[編集]

[ヘルプ]
  1. ^ Ryan KJ, Ray CG (editors) (2004). Sherris Medical Microbiology (4th ed.). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9.
  2. ^ Bruggemann H, Gottschalk G (editors). (2009). Clostridia: Molecular Biology in the Post-genomic Era. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-38-7.
  3. ^ H.Bahl and P.Durre Clostridia
  4. ^ Weizmann,C. September 1919. U.S. patent 1,325,585.
  5. ^ UK Standards for Microbiology Investigations (2011年10月10日). “Identification of Clostridium Species”. Standards Unit, Health Protection Agency. pp. 7. 2013年11月3日閲覧。
  6. ^ List of Prokaryotic names with Standing in Nomenclature
  7. ^ a b Wells CL, Wilkins TD (1996). Botulism and Clostridium botulinum in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mmed.section.1108.
  8. ^ Tanzi MG, Gabay MP (2002). “Association between honey consumption and infant botulism”. Pharmacotherapy 22 (11): 1479–83. doi:10.1592/phco.22.16.1479.33696. PMID 12432974.
  9. ^ Wells CL, Wilkins TD (1996). Tetanus and Clostribium tetani in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mmed.section.1099.
  10. ^ tetanus. CollinsDictionary.com. Collins English Dictionary - Complete & Unabridged 11th Edition. Retrieved October 01, 2012
  11. ^ http://www.city.yokohama.lg.jp/kenko/eiken/idsc/disease/clostridium1.html クロストリジウム-ディフィシル感染症について] 横浜市衛生研究所
  12. ^ Wells CL, Wilkins TD (1996). Antibiotic-Associated Diarrhea, Pseudomembranous Colitis, and Clostridium difficile in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mmed.section.1122.
  13. ^ Wells CL, Wilkins TD (1996). Other Pathogenic Clostridia Food Poisoning and Clostridium perfringens in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 0-9631172-1-1. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mmed.section.1131.
  14. ^ a b Meites E, Zane S, Gould C (2010). “Fatal Clostridium sordellii infections after medical abortions”. New England Journal of Medicine 363 (14): 1382–3. doi:10.1056/NEJMc1001014. PMID 20879895. http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMc1001014.
  15. ^ The Nest Gatherers of Tiger Cave. National Geographic. (January 1990).
  16. ^ “The cellulosome--a treasure-trove for biotechnology”. Trends Biotechnol. 12 (9): 379–86. (1994). doi:10.1016/0167-7799(94)90039-6. PMID 7765191.
  17. ^ http://www.rite.or.jp/Japanese/labo/biseibutsu/03/b-2(2)/b-2(2).html
  18. ^ Giménez JA, Sugiyama H. (1988). “Comparison of Toxins of Clostridium butyricum and Clostridium botulinum Type E.”. Infection and Immunity. 56 (4): 926-29. http://iai.asm.org/cgi/reprint/56/4/926.pdf.
  19. ^ Velickovic M, Benabou R, Brin MF. Cervical dystonia pathophysiology and treatment options" Drugs 2001;61:1921–1943.
  20. ^ Providing for a Sustainable Energy Future”. Bioengineering Resources, inc. 2007年5月21日閲覧。
  21. ^ Mengesha et al. (2009). “Clostridia in Anti-tumor Therapy”. Clostridia: Molecular Biology in the Post-genomic Era. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-38-7.
  22. ^ Lan Cheong, Xin Huang, Katherine Thornton, Luis A. Diaz, Jr. and Shibin Zhou (2007). “Targeting Cancer with Bugs and Liposomes: Ready, Aim, Fire”. The Official Organ Of The American Association For Cancer Research, Inc 67 (20): 9605-9608. http://cancerres.aacrjournals.org/cgi/reprint/67/20/9605.
  23. ^ Chou, Chia-Hung; Chang-Lung Han, Jui-Jen Chang, Jiunn-Jyi Lay (October 2011). “Co-culture of Clostridium beijerinckii L9, Clostridium butyricum M1 and Bacillus thermoamylovorans B5 for converting yeast waste into hydrogen”. International Journal of Hydrogen Energy 36 (21): 13972–13983. doi:10.1016/j.ijhydene.2011.03.067.

参考文献[編集]

  • Shaw, William (2010-06). “Increased urinary excretion of a 3-(3-hydroxyphenyl)-3-hydroxypropionic acid (HPHPA), an abnormal phenylalanine metabolite of Clostridia spp. in the gastrointestinal tract, in urine samples from patients with autism and schizophrenia”. Nutritional Neuroscience (Maney Publishing) 13 (3): 135-43. doi:10.1179/147683010X12611460763968. PMID 20423563.

外部リンク[編集]

 title=
license
cc-by-sa-3.0
copyright
ウィキペディアの著者と編集者
original
visit source
partner site
wikipedia 日本語

クロストリジウム属: Brief Summary ( Japanese )

provided by wikipedia 日本語

クロストリジウム属(Clostridium)は、真正細菌の一である。偏性嫌気性芽胞を形成するグラム陽性桿菌である。この属名は、ギリシャ語のkloth(捻じれ)から派生したklostridion(小さい捻じれたもの)から来ており、ラテン語化するとClostridium となる。

クロストリジウム属の菌は、土壌内部や生物の内などの酸素濃度が低い環境に生息する偏性嫌気性菌であり、酸素存在下では増殖できない。一般に偏性嫌気性菌は、スーパーオキシドディスムターゼカタラーゼなどの活性酸素を無毒化する酵素を持たないため、酸素がある通常の環境下では不活化するが、クロストリジウム属細菌は酸素存在下で、耐久性の高い芽胞を作って休眠することで、死滅を免れることができる。この性質から、他の偏性嫌気性菌が生き残れない状態でも生き残るため、偏性嫌気性菌の中では比較的古くからその存在が発見され、研究が進められてきた。

ハイム・ワイツマン(後にイスラエル初代大統領)による1919年の特許によりデンプンから発酵によって工業的な規模でのアセトンブタノール生産が可能になったが、この発酵に用いられたのもクロストリジウム属細菌であり、第一次世界大戦中は燃料や火薬の原材料として破砕したトウモロコシからアセトンを生産していた。この発酵生産法は化学合成法が発達する1950年代まで、アセトンやブタノールの主な生産法であった。

206種 (分類学)と5亜種が知られている。

license
cc-by-sa-3.0
copyright
ウィキペディアの著者と編集者
original
visit source
partner site
wikipedia 日本語