nimet breadcrumb-navigoinnissa
Apterygota utawa Ametabola uga sok diarani Apterygotous ya iku golongane kéwan kang ora duwé wujud suwiwi cilik uga kalebu sajeroning kulawarga insekta banjur dianggep isih primitif amarga ora duwé suwiwi utawa ora ngalami metamorfosis (ametabola).Kéwan apterygota duwé abdomen weteng) kang dijangkepi déning piranti utawa piranti tambahan ing mangsa diwasa.
Apterygota utawa Ametabola uga sok diarani Apterygotous ya iku golongane kéwan kang ora duwé wujud suwiwi cilik uga kalebu sajeroning kulawarga insekta banjur dianggep isih primitif amarga ora duwé suwiwi utawa ora ngalami metamorfosis (ametabola).Kéwan apterygota duwé abdomen weteng) kang dijangkepi déning piranti utawa piranti tambahan ing mangsa diwasa.
Beskrilni insekti (latinski: Apterygota) su najprimitivniji insekti. Odlikuju se nedostatkom krila i raznim dodacima na trbuhu, često parom cerki (dodatak sličan repu). Mladi insekti su po svemu sem po veličini nalik odrasloj jedinki.
To su sitni insekti, veličine oko 1 mm. Rasprostranjeni su po cijelom svijetu. Žive u vlažnom zemljištu, mahovini, naslagama opalog liišća. Od ostalih insekata razlikuju se po tome što nemaju pipke, niti oči, a usta su im transformisana u šiljate strukture osposobljene za ubadanje i bušenje. Pomoću njih hrane se tečnošću iz bijelih masa nitastih ćelija gljiva, (micelija), kojima su prekriveni korjeni gljiva u stanju tuljenja.
Ova grupa obuhvata oko 4000 vrsta. Žive uglavnom na plodnom tlu na površini , ili priličnoj dubini. Veoma gusto su naseljene. Na kvadratnom metru živi od nekoliko hiljada do 700 000 zemnih buha zavisno od toga koliko ima organskih materija u zemljištu. Veoma su važne u početnom procesu usitnjavanja i truljenja ostataka biljaka u zemljištu. Vrste sa površine zemlje mogu narasti do 5 mm kao što je tetrodontofora. Neke žive u stajačoj vodi Podura aquatica, a neke na glečerima Isotama saltans.
To su insekti dvozubih čekinjastih „repova“, imaju vitka nepigmentirana tijela, dva pipka. Dužine su oko 1 mm, ali neke tropske vrste dužine su 4 cm. Najčešće se nalaze u umjerenom i žarkom klimatskom pojasu. Ima ih oko 400 vrsta. Podijeljene su u 2 grupe
Ima ih oko 350 vrsta podijeljenih u 2 grupe Machilidae imaju vretenasta tijela, velike oči i tri ocela. Lepismatidae imaju spljoštena tijela, male oči koje mogu nedostajati. Žive na vlažnim mjestima. Neke žive u ljudskim naseljima. Oštećuju knjige, odjeću. Šećeraš ili srebrna ribica, duga je oko 1 cm.
Beskrilni insekti (latinski: Apterygota) su najprimitivniji insekti. Odlikuju se nedostatkom krila i raznim dodacima na trbuhu, često parom cerki (dodatak sličan repu). Mladi insekti su po svemu sem po veličini nalik odrasloj jedinki.
To de Ooldinsekten oder Oorinsekten (Apterygota) sünd vörmols de Sülverglieders, Felsenjumpers, Springsteerten, Dubbelsteerten un Beengrabbelers tohopenfaat wurrn. Tohopenfaat wurrn weern se vunwegen en Reeg vun ollerhaftige Kennteken. So maakt se keen Metamorphose dör, de Mundwarktüge un Extremitäten sünd anners upboot, as bi annere Insekten, un sunnerlich hefft se keen Flunken (vundeswegen heet se mit wetenschopplichen Naam Apterygota, dat bedutt „Ohnflunken“). Gegen de Ooldinsekten over gifft dat de Fleeginsekten (Pterygota). Dor höört de gröttste Deel vun de Insekten to. Midderwielen is rutkamen, datt sik dat bi de Ooldinsekten um en Paraphylum hanneln deit. Vundeswegen weert se hüdigendags as Taxon in de bioloogsche Systematik nich mehr bruukt.
Vun de vormoligen Ooldinsekten weert hüdigendags faken bloß noch de Sülverglieders un de Felsenjumpers to de Insekten totellt. Hen un wenn billt se hier en egen Unnerklass, gegen de Fleeginsekten over. Vun de Phylogenese her sünd avers de Sülverglieders (Zygentoma) de Sustergrupp vun de Fleeginsekten (Pterygota). Dat liggt an ehre Mandibel, de an twee Liddkogeln fastmaakt is (dikondyle Mandibel). Beide Gruppen tohopen weert as Dicondylia tosamenfaat. De Felsenjumpers weert mit jem alltohopen to de Ectognatha (Freekeven) rekent. De Springsteerte, Dubbelsteerte un Beengrabbelers sünd sülvstännige Klassen ut de Böverklass vun de Sessfööt. Tohopenfaat weert se in dat Taxon Sackkeven (Entognatha).
To de Ooldinsekten oder Oorinsekten (Apterygota) sünd vörmols de Sülverglieders, Felsenjumpers, Springsteerten, Dubbelsteerten un Beengrabbelers tohopenfaat wurrn. Tohopenfaat wurrn weern se vunwegen en Reeg vun ollerhaftige Kennteken. So maakt se keen Metamorphose dör, de Mundwarktüge un Extremitäten sünd anners upboot, as bi annere Insekten, un sunnerlich hefft se keen Flunken (vundeswegen heet se mit wetenschopplichen Naam Apterygota, dat bedutt „Ohnflunken“). Gegen de Ooldinsekten over gifft dat de Fleeginsekten (Pterygota). Dor höört de gröttste Deel vun de Insekten to. Midderwielen is rutkamen, datt sik dat bi de Ooldinsekten um en Paraphylum hanneln deit. Vundeswegen weert se hüdigendags as Taxon in de bioloogsche Systematik nich mehr bruukt.
