nimet breadcrumb-navigoinnissa
Los Hominidae son una Familia d'animales del infraorde Catarrhini del orde de los Primates y que ta constituyía polos llamaos "monos antropomorfos".
Árbol filoxenéticu:
,_____________________ Sivapithecus + ,______| | |_____________________ Pongo _____| | ,_____________________ Dryopithecus + |______| | ,______________ Gorilla |______| | ,_______ Pan |______| |_______ Hominidae
Nota: s.l., fai referencia a sensu lato; en sentíu ampliu, xeneralmente el terminu Hominidae reservase al xéneru Homo y a los intimamente rellacionaos con él, ver Hominidae.
Antropomorfidlər (Anthropomorphitae və ya Simidae) - quruluşuna görə insanlara yaxın olan iri meymunlar ailəsi. Yerdə şaquli halda uzun əllərinə söykənərək hərəkət edirlər. Quyruqları yoxdur. Hər birində bir neçə növü olan 3 cinsə bölünürlər: ən iri meymun qorilla (Gorilla) və şimpanze (Anthropopithecus) Ekvatorial Afrikanın meşələrində, oranqutan (Simia) isə Sumatra və Borneo adalarında ağaclarda yaşayırlar. Antropomorfidlər ən qədim əcdadı Misirin alt oliqosen çökmələrində tapılmış Proplioptekdir. Erkən oliqosen - müasir. Sinonim: İnsanabənzər meymunlar.
Geologiya terminlərinin izahlı lüğəti. — Bakı: Nafta-Press, 2006. — Səhifələrin sayı: 679.
Antropomorfidlər (Anthropomorphitae və ya Simidae) - quruluşuna görə insanlara yaxın olan iri meymunlar ailəsi. Yerdə şaquli halda uzun əllərinə söykənərək hərəkət edirlər. Quyruqları yoxdur. Hər birində bir neçə növü olan 3 cinsə bölünürlər: ən iri meymun qorilla (Gorilla) və şimpanze (Anthropopithecus) Ekvatorial Afrikanın meşələrində, oranqutan (Simia) isə Sumatra və Borneo adalarında ağaclarda yaşayırlar. Antropomorfidlər ən qədim əcdadı Misirin alt oliqosen çökmələrində tapılmış Proplioptekdir. Erkən oliqosen - müasir. Sinonim: İnsanabənzər meymunlar.
Hominoidae zo un uskerentiad er rummatadur klasel.
En hominoideed emañ an hominideed (da lavaret eo an dud, ar gorilhed, ar chimpanzeed, an orangoutaned) hag an hylobatideed (da lavaret eo ar gibboned).
Els hominoïdeus (Hominoidea) són una superfamília de primats, que inclou els humans. Sota aquesta classificació actual, hi ha dues famílies vivents d'hominoides:
Llevat dels goril·les i els humans, tots els simis són àgils animals arborícoles. Són descrits com a omnívors, amb una dieta consistent en fruita, llavors d'herba i en la majoria de casos algunes quantitats de carn d'invertebrats. Són nadius d'Àsia i Àfrica, tot i que els humans s'han estès per tot el món.
Moltes espècies són rares o en risc d'extinció.
Els hominoïdeus (Hominoidea) són una superfamília de primats, que inclou els humans. Sota aquesta classificació actual, hi ha dues famílies vivents d'hominoides:
la família Hylobatidae que consisteix en 4 gèneres i 12 espècies de gibons la família Hominidae consistent en els goril·les, ximpanzés, orangutans i humans, col·lectivament coneguts com a "grans simis".Llevat dels goril·les i els humans, tots els simis són àgils animals arborícoles. Són descrits com a omnívors, amb una dieta consistent en fruita, llavors d'herba i en la majoria de casos algunes quantitats de carn d'invertebrats. Són nadius d'Àsia i Àfrica, tot i que els humans s'han estès per tot el món.
Moltes espècies són rares o en risc d'extinció.
Mae'r Epa (enw Lladin: Hominoidea) yn perthyn i'r grŵp digynffon a enwir primat ac yn frodorol o Affrica. Mae ei symudiad rhydd yn wahanol iawn i lawer brimatau eraill, yn enwedig yng nghymal yr ysgwydd. Ceir dwy gainc o'r uwchdeulu Hominoidea: y gibon, neu'r 'epa lleiaf'; a'r hominid, sef yr 'epa mwyaf'. Mae'n anifail gwaed cynnes gyda ffwr ar ei groen. Yr Epa mwyaf yw'r gorila cyffredin.
Mae'r Epa (enw Lladin: Hominoidea) yn perthyn i'r grŵp digynffon a enwir primat ac yn frodorol o Affrica. Mae ei symudiad rhydd yn wahanol iawn i lawer brimatau eraill, yn enwedig yng nghymal yr ysgwydd. Ceir dwy gainc o'r uwchdeulu Hominoidea: y gibon, neu'r 'epa lleiaf'; a'r hominid, sef yr 'epa mwyaf'. Mae'n anifail gwaed cynnes gyda ffwr ar ei groen. Yr Epa mwyaf yw'r gorila cyffredin.
Hominoidi (Hominoidea) je nadčeleď z oddělení úzkonosých primátů, které společně s oddělením ploskonosí tvoří podřád opice. Tato skupina primátů je značně heterogenní, nejasné jsou i její fylogenetické počátky.
Mezi hominoidy jsou zařazeny dvě čeledě:
Hominoidi jsou schopni dlouhodobě zůstávat ve svislé poloze, i když někdy v předklonu. Pohybují se brachiací, pomalou brachiací, semibrachiací, chůzí po kloubech prstů nebo bipedální chůzí. Vyjma lidí používají hominoidi k pohybu i různé druhy šplhání a lezení. Mají k tomu uzpůsobený hrudník, silnější kosti končetin i pohyblivější klouby a postrádají ocas. Končetiny mají díky protistojnému palci dobré uchopovací schopnosti. Hominoidi mají i plošší obličej, odlišně utvářené zuby a podstatně zvětšenou mozkovnu, jejich mozková kůra bývá hodně zbrázděna.[1][2]
V porovnání s ostatními opicemi jsou v průměru mnohem robustnější a vyšší, ochlupení těla mají poměrně řídké. Jsou všežravci, nikoliv potravní specialisté. Jsou aktivní přes den, v noci odpočívají a nemají zrak uzpůsobený pro noční vidění. Charakteristickým rysem je také nízké reprodukční tempo a dlouhodobá starostlivost o potomstvo plynoucí z pomalé ontogeneze. Zástupci čeledě hominidů mají prokazatelně alespoň základy analytických schopnosti, umí napodobovat a někteří si uvědomují vlastní osobnost. Hominoidi jsou v porovnání s ostatními úzkonosými opicemi i s opicemi ploskonosými pokládáni jednoznačně za vývojově úspěšnější.
Giboni se od ostatních hominoidů liší v řadě znaků – například ještě mají sedací mozoly a jiné způsoby lokomoce jako důsledek odlišného způsobu obstarávání potravy. Giboni mají také jako jediní z nadčeledi variabilní počet chromozomů, který se liší v závislosti na druhu. Naproti tomu velcí lidoopi a člověk mají stabilní karyotyp se 48 chromozomy, resp. 46 u člověka. Moderní genetika prokázala, že tyto rozdíly mohly vzniknout běžnou chromozomální mutací.
Nadčeleď Hominoidea se od úzkonosých opic Starého světa oddělila v oligocénu, zhruba před 25–30 miliony let. V paleontologickém záznamu se ovšem první zástupci hominoidů objevují až počátkem miocénu, asi před 20–23 miliony let.
Zlatým věkem hominoidů byl právě miocén, během nějž došlo k velkému rozvoji celé nadčeledi. Problematiku oddělení od úzkonosých opic (Cercopithecoidea) ztěžuje nedostatek fosilií z období před 23–32 miliony let. Jednotlivé taxony jsou si i navzájem značně podobné a je tudíž velmi obtížné přesně určit příbuzenské vztahy i jejich pozici v evoluci směrem k člověku. Velká část rodů je navíc známá pouze z torzovitě dochovaných koster, převážně jen z fragmentů lebek, čelistí, zubů a podobně. Mnohé důležité identifikační znaky na nich proto nelze pozorovat a porovnávat.[3]
Nejstarší hominoidi z časného miocénu sdíleli jen některé z typických znaků moderních hominoidů. Nebyli ještě uzpůsobeni šplhu a brachiaci a pohybovali se nejčastěji po všech čtyřech končetinách.[1] Jejich zástupci, představovaní především úspěšnou čeledí Proconsulidae, jsou známí výhradně z Afriky (Keňa, Uganda).[4]
Ve středním miocénu se hominoidi rozšířili také do Evropy a Asie. Příčinou bylo kromě příznivého klimatu i dočasné spojení Arabské tektonické desky s Eurasií a vytvoření pevninského mostu mezi Arábií a jihozápadní Asií asi před 17–18 miliony lety. Po příchodu do Eurasie hominoidi díky úspěšné adaptaci obsadili volné ekologické a potravní niky. Došlo tak k velkému rozvoji celé nadčeledi a ke vzniku mnoha nových rodů,[5] zatímco doklady z Afriky jsou v této době vzácné. Dříve hojně rozšíření proconsulidé mizí a ustupují měnícím se klimatickým podmínkám.[6]
Zhruba před 18–20 miliony let došlo podle analýzy DNA k rozdělení hominoidů na čeledě gibonovití a hominidi,[7] ovšem předci gibonů dosud nebyli identifikováni a všichni uvažovaní kandidáti byli později zamítnuti (např. čeleď Pliopithecidae).[1]
Předpokládá se, že spolu s vysušováním podnebí a zvyšováním rozdílu mezi ročními obdobími se museli hominoidi alespoň během suchých etap roku uchylovat ke konzumaci tužší potravy, jako jsou ořechy, semena jehličnanů, hlízy a podobně.[8]. Měkké ovoce a čerstvé listy, hojné v tropických lesích časného miocénu, mohly být v sušším prostředí dostupné jen sezónně. Proto již byli primáti středního miocénu až na výjimky vybaveni silnějšími čelistmi a zuby s velkou vrstvou skloviny. Části postkraniální kostry těchto tvorů jsou obecně málo doložené a většinou ukazují na dosud kvadrupední pohyb v korunách stromů, ačkoliv se již projevují nepatrné náznaky pohybu v závěsu, vzpřímenějšího postoje nebo částečné pozemní lokomoce.
Vývoj hominoidů je i ve středním miocénu kvůli nečetným a útržkovitým nálezům málo prostudovaný a přesné vztahy složité mozaiky je velmi nesnadné zachytit. Postupně se oddělovaly další evoluční linie, vedoucí k dnešním orangutanům, gorilám, šimpanzům a lidem. Stejně jako v případě gibonovitých není známo, zda se tak stalo v Africe, Evropě nebo v Asii.
V mladším miocénu se hominoidi rozvíjejí opět spíš v Africe, zatímco v Evropě a ve většině Asie mizí. Dosud není jisté, zda v Africe na počátku středního miocénu téměř nebo zcela vyhynuli a byli později převrstveni eurasijskými formami[6] nebo zda hlavní vývojová linie směrem k dnešním lidoopům pokračovala nerušeně v Africe, avšak v oblastech, které neměly vhodné podmínky pro fosilizaci.[9] Jednotlivé rody z Afriky, Evropy i Asie se spolu mohly různým způsobem prolínat a v současnosti nelze určit, která z linií vymřela bez potomků a z které vzešli předci moderních hominidů.
Do konce miocénu většina zástupců nadčeledi Hominoidea vyhynula. Vymírání úspěšné nadčeledi je dáváno do souvislosti s dalším vysušováním a ochlazováním klimatu a ústupem subtropického klimatického pásu blíž k rovníku.[10] Geografické i klimatické změny však na druhou stranu mohly v Africe stimulovat rychlý rozvoj přizpůsobivějších forem, aby se v závěru miocénu objevili první bipední tvorové, směřující ke vzniku rodu Homo.[10]
Giboni obývají tropické lesy jihovýchodní Asie. Orangutani žijí zhruba ve stejné zeměpisné oblasti, ale v zúžených areálech. Šimpanzi jsou domovem v tropických oblastech střední Afriky, gorily žiji takřka ve stejné oblasti, ale opět na plošně menších územích. Lidé žiji po celém světě. Téměř všichni hominoidi kromě lidí jsou na Červeném seznamu IUCN.[11]
Obrázky, zvuky či videa k tématu hominoidi ve Wikimedia Commons
Hominoidi (Hominoidea) je nadčeleď z oddělení úzkonosých primátů, které společně s oddělením ploskonosí tvoří podřád opice. Tato skupina primátů je značně heterogenní, nejasné jsou i její fylogenetické počátky.
Mezi hominoidy jsou zařazeny dvě čeledě:
hominidi – s rody orangutan, gorila, šimpanz a člověk, gibonovití – s rody gibon a siamang.Menneskeaber (Hominoidea) er taksonomisk en overfamilie af primater i gruppen af østaber (Catarrhini). De nulevende arter deles i to familier, de store menneskeaber og gibboner (små menneskeaber). Menneskeaberne er hjemmehørende i Afrika og Sydøstasien. De adskiller sig fra andre primater ved den større bevægelsesfrihed i skulderleddet, hvilket er udviklet for at kunne svinge sig i armene fra gren til gren i træerne.
Nyere opdagelser og forskning har ændret vores forståelse af slægtskabet mellem menneskeaberne, især i forhold til den menneskelige udviklingslinje. Derfor er der fremkommet en del forvirring i forhold til navngivningen af de forskellige grupper af menneskeaber.
Bortset fra gorillaer og mennesker, er arterne i gruppen adrætte klatrere. Deres føde består hovedsageligt af frugter, nødder, frø (inklusiv græsfrø), blade og i nogle tilfælde andre dyr, der enten jages eller ædes som ådsler, eller (kun i tilfældet mennesker) bliver holdt som husdyr. Desuden ædes alt andet, der er tilgængeligt og letfordøjeligt.[1][2]
De små menneskeaber, der udgøres af gibbonerne (familien Hylobatidae) er alle hjemmehørende i Asien. De adskiller sig især ved deres lange arme som de anvender til at svinge sig fra gren til gren. Deres håndled er kugleled som en evolutionær tilpasning til deres liv i træerne. De er generelt mindre end de andre menneskeaber fra Afrika. F.eks. vejer den største gibbon, siamangen, op til 14 kg, mens den mindste store menneskeabe, bonoboen, vejer 34-60 kg.
De fleste menneskeaber (dog ikke mennesket) er sjældne og truede af udryddelse. Den største trussel for de fleste truede arter er ødelæggelsen af tropisk regnskov. Flere arter jages desuden af mennesker for deres kød. De store menneskeaber i Afrika trues også af ebolavirus. Man mener at ebola i øjeblikket (2015) er den største trussel mod de afrikanske menneskeaber og at den er ansvarlig for en tredjedel af alle dødsfald siden 1990.[3]
Historien for menneskeabernes taksonomi er indviklet og temmelig forvirrende. I tidens løb har man ændret navne samt betydningen af gruppers og undergruppers navne efterhånden som ny forskning, det vil sige opdagelsen af nye fossiler og metoder samt en fortsat sammenligning af anatomi og DNA-sekvenser, har ændret forståelsen af slægtskabet menneskeaberne i mellem. Mennesket har i stadig mindre grad indtaget en særstilling i taksonomien og er nu blot én gren mellem mange andre. Taksonomiens historie illustrerer den stigende indflydelse fra kladistik, den videnskableige klassificering af de levende organismer udelukkende efter deres afstamning.
I 1758 placerede Carl von Linné, baseret på anden- eller tredjehåndsberetninger, endnu en art i slægten Homo sammen med H. sapiens: Homo troglodytes ("det hulelevende menneske"). Det er uklart hvilket dyr som dette navn refererede til og der findes derfor ingen nærmere beskrivelse. Linné navngav desuden orangutangen som Simia satyrus. Han placerede de tre slægter Homo, Simia og Lemur i ordenen Primates. Navnet troglodytes blev senere anvendt for chimpansen af Blumenbach i 1775, men chimpansen blev henført til slægten Simia. Orangutangen, der oprindeligt tilhørte slægten Simia blev flyttet til slægten Pongo i 1799 af Lacépède. I 1816 flyttede Lorenz Oken chimpansen fra Simia til Pan.
Menneskeaber (Hominoidea) er taksonomisk en overfamilie af primater i gruppen af østaber (Catarrhini). De nulevende arter deles i to familier, de store menneskeaber og gibboner (små menneskeaber). Menneskeaberne er hjemmehørende i Afrika og Sydøstasien. De adskiller sig fra andre primater ved den større bevægelsesfrihed i skulderleddet, hvilket er udviklet for at kunne svinge sig i armene fra gren til gren i træerne.
Nyere opdagelser og forskning har ændret vores forståelse af slægtskabet mellem menneskeaberne, især i forhold til den menneskelige udviklingslinje. Derfor er der fremkommet en del forvirring i forhold til navngivningen af de forskellige grupper af menneskeaber.
Die Menschenartigen (Hominoidea), auch Menschenaffen in einem weiter gefassten Sinne des Begriffs, sind eine Überfamilie innerhalb der Primaten. Sie umfassen die Gibbons (die sogenannten Kleinen Menschenaffen = Hylobatidae) und die (Großen) Menschenaffen (Hominidae), zu denen in der biologischen Systematik auch der Mensch (Homo sapiens) gehört.
Die Individuen aller Arten der Menschenartigen haben zwei gemeinsame Merkmale: Der Schwanz fehlt, und ihre hinteren Backenzähne weisen das Dryopithecinenmuster auf.[1]
Zu den Menschenartigen zählen sowohl Arten mit relativ kleinwüchsigen Individuen als auch die größten lebenden Primaten: Das Gewicht kleinerer Gibbons beträgt rund vier Kilogramm, männliche Gorillas erreichen ein Körpergewicht von bis zu 200 Kilogramm. Das Schultergelenk ist verglichen mit anderen Primaten nach hinten gewandert, dementsprechend ist das Schlüsselbein verlängert und das Schulterblatt rückenseitig angebracht – was für eine große Beweglichkeit der Oberarme sorgt. Die Arme der Menschenartigen sind – außer beim Menschen – länger als die Beine, was für Affen untypisch ist. Der Schädel ist voluminös, das Gehirn ist relativ groß.
Wie alle Altweltaffen haben die Menschenartigen 32 Zähne, die Zahnformel lautet I2 – C1 – P2 – M3.
„Die Wiege der Hominoidea liegt im frühen Miozän Ostafrikas“ (das war vor rund 20 Millionen Jahren), wobei alle frühmiozänen Formen „als archaische oder Stamm-Hominoidea“ bezeichnet werden.[2] Bereits im mittleren Miozän (vor rund 15 Millionen Jahren) hatten die Menschenartigen einen beträchtlichen Formenreichtum entwickelt und sich auch in Asien und Europa angesiedelt. In diese Zeit datiert das Entstehen des Formenkreises der Orang-Utans (Ponginae) in Asien, der später ausgestorbenen Dryopithecinen in Europa und der Homininae in Afrika.[3]
Eine der ältesten bekannten Gattungen ist Proconsul. Weitere Gattungen, die zu den frühen Menschenartigen zählen, sind Dryopithecus, Pliopithecus, Laccopithecus, Morotopithecus, Turkanapithecus, Nyanzapithecus[4], Afropithecus, Equatorius, Nacholapithecus, Otavipithecus, Pierolapithecus, Griphopithecus, Lufengpithecus, Sivapithecus, Ramapithecus, Chororapithecus, Ankarapithecus, Nakalipithecus, Hispanopithecus, Oreopithecus, Khoratpithecus, Samburupithecus, Mesopithecus und Ouranopithecus. Die Zahl der Fossilien aus dieser Epoche ist jedoch noch immer recht dürftig, sodass sich derzeit weder ihre Verwandtschaftsverhältnisse noch die Entwicklungslinien mit hinreichender Zuverlässigkeit rekonstruieren lassen.
Heute ist das Verbreitungsgebiet der Menschenartigen (mit Ausnahme des Menschen) auf das zentrale Afrika und auf Südostasien beschränkt. Ihre Lebensräume sind vorwiegend Wälder, lediglich der Gemeine Schimpanse hält sich zeitweise auch in Savannen auf.
Die Menschenartigen sind tagaktiv und je nach Gattung baum- oder bodenbewohnend. Ihr Sozialverhalten ist variabel; im Gegensatz zu vielen anderen Primaten sind die Gruppen nicht um nahe miteinander verwandte Weibchen organisiert. Menschenartige ernähren sich vorwiegend von Pflanzen, Schimpansen und Menschen sind jedoch Allesfresser.
Die Menschenartigen gehören zu den Altweltaffen und sind die Schwestergruppe der Geschwänzten Altweltaffen, von denen heute nur noch die Familie der Meerkatzenverwandten existiert. Innerhalb der Menschenartigen – die im Unterschied zu den Arten ihrer Schwestergruppe keinen Schwanz haben – werden zwei noch heute existierende (rezente) Familien unterschieden: zum einen die Gibbons und zum anderen die Menschenaffen, zu denen auch der Mensch und seine ausgestorbenen Vorfahren (die Hominini) zählen. Ihre Verwandtschaft mit anderen Primatentaxa kommt in folgendem Kladogramm zum Ausdruck:
Affen (Anthropoidea)Neuweltaffen oder Breitnasenaffen (Platyrrhini)
Meerkatzenverwandte (Cercopithecidae)
Gibbons (Hylobatidae)
Menschenaffen (Hominidae)
Proconsulidae (†)[5]
Die Menschenartigen (Hominoidea), auch Menschenaffen in einem weiter gefassten Sinne des Begriffs, sind eine Überfamilie innerhalb der Primaten. Sie umfassen die Gibbons (die sogenannten Kleinen Menschenaffen = Hylobatidae) und die (Großen) Menschenaffen (Hominidae), zu denen in der biologischen Systematik auch der Mensch (Homo sapiens) gehört.
Hominidae
†Proconsulidae
†Dryopithecidae
†Oreopithecidae agus fir eile
'S e mamal a tha ann an apa[1][2][3] (iolra: apaichean) mar mhuncaidh gun earball. Tha daoine nan seòrsa apaichean.
'S e apaichean a tha ann an goiriolathan is tiompansaidhean. Tha iad coltach ri daoine san cruth aca, agus bidh làimh, gàirdeanan is dà chas orra. Tha iad tuigseach, agus cleachdaidh cuid cànan is acfhainn.
'S e mamal a tha ann an apa (iolra: apaichean) mar mhuncaidh gun earball. Tha daoine nan seòrsa apaichean.
'S e apaichean a tha ann an goiriolathan is tiompansaidhean. Tha iad coltach ri daoine san cruth aca, agus bidh làimh, gàirdeanan is dà chas orra. Tha iad tuigseach, agus cleachdaidh cuid cànan is acfhainn.
Los Hominoideas son una superfamilha de primats, qu'inclutz los umans. Jos aquesta classificacion actuala, i a doas familhas viventas d'hominoidaes:
Ang bakulaw[1] o ugaw[1] (Ingles: ape) ang mga Lumang Daigdig na mga anthropoid mammal. Sa mas spesipiko, ito ay isang klado ng mga walang buntot na mga primadong catarrhine na kabilang sa superpamilyang Hominoidea. Ang mga bakulaw ay katutubo sa Aprika at Timog Silangang Asya.
Sa ilalim ng pangkasalukuyang pamamaraan ng klasipikasyon, mayroong dalawang mga pamilya ng mga species na hominoidea:
May ilang iba pang mga primado, katulad ng Bakulaw na Barbary, ang may nakakabit na salitang "bakulaw" sa kanilang mga pangkaraniwang pangalan (na karaniwang tinutukoy para sa kawalan ng buntot), ngunit hindi sila itinuturing na tunay na mga bakulaw ngunit sa halip ay mga tunay na unggoy.
Maliban sa mga gorilya at mga tao, mahusay umakyat sa mga puno ang lahat ng mga totoong bakulaw. Mas mainam na ilarawan sila bilang mga omniboro, naglalaman ang kanilang diyeta ng mga prutas, buto ng damo, at sa halos lahat ng mga pagkakataon ng ilang mga bilang ng karnet at imbertebrado—maaaring hinuli o napulot—kasama ng anumang bagay na makukuha at madaling tunawin sa tiyan. Katutubo sila sa Aprika at Asya, bagaman lumaganap ang mga tao sa lahat ng mga bahagi ng mundo.
Bihira ang karamihan sa mga uri ng mga bakulaw o nanganganib na mga uri na. Pangunahing panganib sa karamihan ng mga nanganganib na mga uri ang pagkawala ng mga tropikal na tirahang maulang-gubat bagaman may ilang populasyong lalong nalalagay sa panganib ng pagkawala dahil sa pangangaso para sa mga karne.
Ang mga primado ay humiwalay mula sa ibang mga mamalya noong mga 85 milyong taong nakakalipas.[3][4][5] Ang pinakamaagang mga fossil ng mga primado ay mula 55 milyong taong nakakalipas.
Ang mga maagang primado ay lumitaw sa Eurasya. Ang angkan ng primado na pinaglitawan ng mga ape na Aprikano at mga tao kabilang ang Dryopithecus ay lumipat patimog mula sa Europa o Kanluraning Asya tungo sa Aprika. Ang mga populasyong tropikal ng mga primadong natuklasan sa mga fossil bed ng panahong Eocene at Oligocene sa depresyong Faiyum ng timog kanlurang Ehipto ay nagsanga sa iba't ibang kasalukuyang nabubuhay na species na lemur ng Madagascar, mga loris ng Timog Silangang Asya, mga galago ng Aprika, at mga anthropoid: platyrrhine (mga Bagong Daigdig na unggoy), at mga catarrhine na kinabibilangan ng mga Lumang Daigdig na unggoy at mga dakilang bakulaw(great apes) na kinabibilangan ng mga tao.[6]
Noong mga 40 milyong taong nakakalipas, ang impraorden na Simiiformes ay nagsanga tungo sa mga pangkat na Platyrrhini (mga Bagong Daigdig na unggoy) at Catarrhini (Hominoidea at mga Lumang Daigdig na unggoy). [7] Ang mga hominoid(bakulaw) ay humiwalay mula sa mga Lumang Daigdig na unggoy sa pagitan ng 29 milyon at 34.5 milyong taong nakakalipas.[8] Ang Hylobatidae(mga gibbon) ay humiwalay mula sa Hominidae(mga dakilang bakulaw) noong mga 15-20 milyong taong nakakalipas. Ang Ponginae(mga orangutan) ay humiwalay mula sa Hominidae noong mga 12-15 milyong taong nakakalipas.[9] Ang mga ninuno ng mga orangutan o mga malapit na nauugnay rito ay maaaring kinakatawan ng mga fossil gaya ng Sivapithecus at Ramapithecus na natuklasan sa mga burol na Siwalik ng Pakistan. Ang mga gorilya ay humiwalay sa linya na tumutungo sa Pan(chimpanzee at bonobo) at tao noong mga 10 milyong taong nakakalipas.[10] Ang species na malapit sa huling karaniwang ninuno ng mga gorilya, mga chimpanzee, mga bonobo at mga tao ay maaaring kinakatawan ng mga fossil na Nakalipithecus na natagpuan sa Kenya at Ouranopithecus na natagpuan sa Gresya. Ang linyang Pan(chimpanzee at bonobo) ay humiwalay sa linya na tumutungo sa tao noong mga 6 hanggang 7 milyong taong nakakalipas. Pagkatapos nito, ang chimpanzee at bonobo ay naghiwalay noong kaunti sa 1 milyong taong nakakalipas.[11][12] Pagkatapos ng paghihiwalay ng mga chimpanzee at tao, ang linyang tumutungo sa tao ay nag-ebolb tungo sa henus na Australopithecus noong mga 4 milyong taong nakakalipas. Ito ay nagpalitaw sa iba't ibang species gaya ng Australopithecus afarensis, A. africanus, A. anamensis, A. bahrelghazali, A. garhi at A. sediba. Noong mga 2 milyong taong nakakalipas, ang Australopithecus ay nag-ebolb tungo sa henus na Homo na nagpalitaw naman sa iba't ibang mga species gaya ng mga neanderthal at mga tao.
Ang mga pamilya at mga umiiral na henera at species ng mga hominoid ay ang sumusunod:
.jpg)
|month= ignored (tulong) |deadurl= (tulong) Ang Hominoidea usa ka sanga sa mga unggoy nga mga lumad nga taga-Africa ug Timog-Silangang Asya. Sila ang grupo sa igsoon nga mga ungoy sa Daang Kalibutan, nga giubanan ang clade sa catarrhine. Nailhan sila gikan sa ubang mga primata pinaagi sa usa ka labi ka labi nga kagawasan sa paglihok sa abaga sa abaga ingon nga naugmad sa impluwensya sa brachi. Sa paggamit sa tradisyonal ug dili pang-agham, ang termino nga "unggoy" wala maglakip sa mga tawo, ug sa ingon dili katumbas sa siyentipikanhong buhis nga Hominoidea.
Ang bakulaw o ugaw (Ingles: ape) ang mga Lumang Daigdig na mga anthropoid mammal. Sa mas spesipiko, ito ay isang klado ng mga walang buntot na mga primadong catarrhine na kabilang sa superpamilyang Hominoidea. Ang mga bakulaw ay katutubo sa Aprika at Timog Silangang Asya.
Sa ilalim ng pangkasalukuyang pamamaraan ng klasipikasyon, mayroong dalawang mga pamilya ng mga species na hominoidea:
Ang pamilyang Hylobatidae na binubuo ng 4 na henera at 16 na species ng mga gibon, kabilang ng Gibong Lar at ang Siamang, na kilala bilang isang kalipunan: ang mga mas maliit na bakulaw. Ang pamilyang Hominidae na binubuo ng mga orangutan, mga gorilya, tsimpansi, at mga tao na kilala bilang kalipunang mga dakilang bakulaw o malaking bakulaw.May ilang iba pang mga primado, katulad ng Bakulaw na Barbary, ang may nakakabit na salitang "bakulaw" sa kanilang mga pangkaraniwang pangalan (na karaniwang tinutukoy para sa kawalan ng buntot), ngunit hindi sila itinuturing na tunay na mga bakulaw ngunit sa halip ay mga tunay na unggoy.
Maliban sa mga gorilya at mga tao, mahusay umakyat sa mga puno ang lahat ng mga totoong bakulaw. Mas mainam na ilarawan sila bilang mga omniboro, naglalaman ang kanilang diyeta ng mga prutas, buto ng damo, at sa halos lahat ng mga pagkakataon ng ilang mga bilang ng karnet at imbertebrado—maaaring hinuli o napulot—kasama ng anumang bagay na makukuha at madaling tunawin sa tiyan. Katutubo sila sa Aprika at Asya, bagaman lumaganap ang mga tao sa lahat ng mga bahagi ng mundo.
Bihira ang karamihan sa mga uri ng mga bakulaw o nanganganib na mga uri na. Pangunahing panganib sa karamihan ng mga nanganganib na mga uri ang pagkawala ng mga tropikal na tirahang maulang-gubat bagaman may ilang populasyong lalong nalalagay sa panganib ng pagkawala dahil sa pangangaso para sa mga karne.
Masokwe (wingi wa sokwe) ni wanyama wa familia ya juu Hominoidea.
Kuna familia mbili za masokwe: Hylobatidae (masokwe wadogo au giboni) na Hominidae (masokwe wakubwa wakiwemo binadamu).
Masokwe wadogo huishi daima mitini na huteremka kwa nadra. Wana mikono mirefu ili kining'inia kutoka tawi moja hadi jingine na kutoka mti mmoja hadi mwingine. Wanatokea misitu ya tropiki ya Asia.
Masokwe wakubwa hupitisha muda pengine mrefu ardhini, orangutanu muda kidogo tu na ngagi muda mrefu sana. Takriban spishi zote zinatokea Afrika lakini orangutanu wanatokea Asia ya Mashariki.
Familia ya juu Hominoidea (Masokwe)
Lar gibbon
Hoolock gibbon
Siamang
Golden-cheeked crested gibbon
Ili kupata maelezo kuhusu masanduku ya uanapwa ya spishi angalia: Wikipedia:WikiProject Mammals/Article templates/doc.
Masokwe (wingi wa sokwe) ni wanyama wa familia ya juu Hominoidea.
Kuna familia mbili za masokwe: Hylobatidae (masokwe wadogo au giboni) na Hominidae (masokwe wakubwa wakiwemo binadamu).
Masokwe wadogo huishi daima mitini na huteremka kwa nadra. Wana mikono mirefu ili kining'inia kutoka tawi moja hadi jingine na kutoka mti mmoja hadi mwingine. Wanatokea misitu ya tropiki ya Asia.
Masokwe wakubwa hupitisha muda pengine mrefu ardhini, orangutanu muda kidogo tu na ngagi muda mrefu sana. Takriban spishi zote zinatokea Afrika lakini orangutanu wanatokea Asia ya Mashariki.
De Menschenordigen oder Minschenapen in gröttern Krink (wetenschopplich: Hominoidea) sünd en Böverfamilie mank de Primaten. In düsse Familie sünd de Gibbons oder Lüttjen Minschenapen (Hylobatidae) un de Groten Minschenapen (Hominidae) tohopenfaat'.
To de Minschenordigen höört de gröttsten Primaten, de dat gifft. Jem ehr Gewicht liggt twuschen 4 Kilogramm (lüttje Gibbons) bit hen to 200 Kilogramm (Gorilla-Heken). Dat Schullerlidd is na achtern wannert, wen n een dat mit annere Primaten vergliek deit. Just so is dat Slötelbeen länger wurrn un dat Schullerblatt bi'n Ruggen anbröcht. So könnt sik de Böverarms sunnerlich goot rögen. De Arms sünd (mit de Utnahme bi'n Minschen) länger, as de Been. Bi Apen is dat an un for sik anners. En Steert fehlt.
De Schädel is groot, ok de Brägen kann sik sehn laten. As all Ooltweltapen hefft de Minschenordigen 32 Tähne.
Minschen gifft dat hüdigendags allerwegens up'e Eer. De annern Minschenordigen kaamt bloß in dat zentrale Afrika un in Süüdoostasien vör. Tomeist leevt se in Woolden, bloß de Gemeene Schimpanse is to'n Deel ok in Savannen tohuse. Minschenordige sünd över Dag aktiv. Je na dat Geslecht leevt se up Bööme oder up'e Eer. Sozial beert se sik ganz unnerscheedlich. Anners, as bi veele annere Primaten leevt de Gruppen nich um Seken umto, de mit'nanner verwandt sünd. Tomeist freet Minschenordige Planten, man Schimpansen un Minschen nehmt ok Fleesch to sik.
De Minschenordigen sünd en Sustergruppe vun de Steert-Ooltweltapen (Cercopithecoidea). Mit düsse tosamen sünd se de Grupp vun de Ooltweltapen. Wie se mit de annern Primaten verwandt sünd, kann een hier sehn:
Primaten (Primates) ├──Nattnesenapen (Strepsirrhini) └──Dröögnesenapen (Haplorrhini) ├──Koboldmakis (Tarsiiformes) └──Apen an sik (Anthropoidea oder Simiiformes) ├──Neeweltapen (Platyrrhini) └──Ooltweltapen (Catarrhini) ├──Steert-Ooltweltapen (Cercopithecoidea) └──Minschenordige (Hominoidea)
Binnen de Minschenordigen gifft dat hüdigendags twee Familien. Dat sünd de Gibbons (Hylobatidae) un de Minschenapen (Hominidae). To de Minschenapen warrt ok de Minsch torekent, tohopen mit siene Vöröllern, de al utstorven sünd.
Minschenordige sünd bekannt vun dat Miozän af an. Dormols hett dat allerhand Formen geven. En vun de öllsten Geslechter is Proconsul. Annere Geslechter, de to de fröhen Minschenordigen rekent weert, sünd Griphopithecus, Otavipithecus, Oreopithecus un Dryopithecus. Man mit de Fundstücken un Överresten sütt dat minne ut, so dat een vundagen nich akraat seggen kann, wie dat mit ehre Verwandtschop unner'nanner utsütt.
. Mehr Biller, Videos oder Audiodateien to’t Thema gifft dat bi Wikimedia Commons. De Menschenordigen oder Minschenapen in gröttern Krink (wetenschopplich: Hominoidea) sünd en Böverfamilie mank de Primaten. In düsse Familie sünd de Gibbons oder Lüttjen Minschenapen (Hylobatidae) un de Groten Minschenapen (Hominidae) tohopenfaat'.
Tekst üüb Öömrang Minskoortagen (Hominoidea) san en auerfamile faan a primaaten. Diar hiar a letj minskenaaben (gibons, Hylobatidae) an a grat minskenaaben (Hominidae) tu.
Wiatnöösaaben (Strepsirrhini)
"Hualewaaben" (Tarsiiformes)
Briadnöösaaben (Platyrrhini)
Hünjaaben (Cercopithecidae)
Gibons (Hylobatidae)
(Grat) Minskenaaben (Hominidae)
Minskoortagen (Hominoidea) san en auerfamile faan a primaaten. Diar hiar a letj minskenaaben (gibons, Hylobatidae) an a grat minskenaaben (Hominidae) tu.
Čovjekoliki majmuni (Hominoidea) su grana majmuna Starog svijeta, bezrepih simija (Simii) ili antropoida, tj. uskonosnih majmuna (Catarrhini), iz reda primata. Autohtoni su u Africi i Jugoistočnoj Aziji. Odlikuje ih široki stepen slobode pokreta u ramenskom zglobu, što ukazuje na uticaj brahijacije. Obuhvataju dvije glavne grane:
U male čovjekolike majmune (latinski:Hylobatidae) se ubrajaju četiri roda i šesnaest vrsta gibona, a među njima su lar gibaona i sijamanga, koji su autohtoni u Jugoistočnoj Aziji. Pretežno žive na drveću, a na tlu su dvonožni. Oni imaju lakša tijela i manje društvene grupe od velikih majmuna.[1][2][3]
Hominidae su:
orangutani, gorile, čimpanze i ljudi. Danas postoje po dvije vrste rodova orangutan: (Pongo) gorila, šimpanze (Pan) i jedna postojeća vrsta u rodu Homo (Homo sapiens). Predstavnici ove superfamilije su označeni kao hominoidi, što ne treba brkati sa familijom hominidi, niti podfamilijom hominini. Neki od svih hominoida se označavaju i kao bezrepi majmuni (eng. apes), pri čemu treba napomenuti da se engleski naziv odnosi samo na ovu grupu, dok se monkey odnosi na sve repate majmune. Zbog toga, engleski naziv "apes" može imati višesmisleno značenje. Može biti sinonim za naziv "majmun" ili za bilo kojeg bezrepog čovjekolikog primata. Tako je berberski (divlji) makak, neka vrsta majmuna, popularno nazvan "berberski majmun" da se označi nedostatak repa. Biolozi su koristili naziv "majmun" u značenju člana nadporodice Hominoidea, a osim ljudi odnedavno označava i sve članove nadporodica Hominoidea, tako da "majmun" (ape) postaje druga riječ za "hominoid".[4].
Osim gorila i ljudi, hominoidi su agilni penjači na drveća. Njihova hrana se najbolje može opisati kao frugivororna i folivorna, jer se sastoji uglavnom od voća, oraha, sjemena, uključujući i sjeme trava, a u nekim slučajevima i drugih životinja.[5], bilo da love ili beru plodove sa drveċa (uzgajanje biljki je isključivo ljudska sposobnost), kao i sve drugo što je dostupno i lahko svarljivo. Većina ne-ljudskih hominoida su rijetke ili ugrožene vrste. Glavna opasnost za većinu ugroženih vrsta je gubitak tropskih prašumskih staništa, iako su još uvijek neke vrste i dalje ugrožene kao lovne životinje.
Dijagram ispod pokazuje općeprihvaćene evolucijske odnose Hominoidea, sa grupom pod tradicionalnim nazivom "majmuni" (obilježeno zagradama).
Šablon:Barlabel "Čovjekoliki majmuni" su uobičajeno podijeljeni na "male majmune" i "velike majmune".[6] Šablon:Barlabel Ukratko, postoje tri zajedničke upotrebe naziva "majmun" (eng. ape): nebiolozi koji govore engleski jezik ne razlikuju "monkey" i "ape", ili "ape" mogu koristiti za bilo kojeg bezrepog majmuna ili ne-ljudskiog homanoida, dok biolozi koji govore engleski obično koriste naziv "ape" za sve ne-ljudske hominoide, kao što je gore prikazano.
U posljednjih nekoliko godina, biolozi se prilikom podjele ovih vrsta uglavnom radije koriste samo monofiletske grupe. Današnji taksonomi pažljivim proučavanjem nastoje izbjeći polifiletske i parafiletske grupe i taksone, prekvalifikacijom njihovih članova u odgovarajuće monofiletske taksone i uvažavajući samo grupe koje objedinjuju sve potomke "zajedničkog pretka". U nadporodici Hominoidea jedna takva grupa se naziva "klada". Neki stručnjaci naziv "čovjekolikih majmuna" pripisuju svim članovima nadporodice Hominoidea. Naprimjer (2005.), Benton je napisao:
"U majmune, hominoidea, danas spadaju giboni, orangutani ... gorile, šimpanze i ljudi ...".
Grupa biologa tradicionalista, grupu pod nazivom "čovjekoliki majmuni" tada imenuju u "ne-ljudske majmune".[7][8]
"Mali majmuni" iz porodice gibona (Hylobatidae) imaju 16 srednjih vrsta. Njihova glavna prepoznatljiva fizička osobina su duge ruke, koje koriste prilikom kretanja po drveću. Kao evolucijska adaptacija na ovakav način života, njihovi ručni gležnjevi su sa kuglastim zglobovima. Najveći od gibona, sijamang, težak je do 14 kg, a najmanji "veliki majmun" - bonobo (Pan panyscus) teži oko 34 do 60 kg. "Veliki majmuni" su ranije označavani kao porodica Pongidae. Kao što je gore navedeno, ova definicija čini Pongidae parafiletskim. Trenutni dokazi ukazuju na to da ljudi dijele zajedničkog izumrlog pretka sa linijom šimpanzi, od koje smo se razdvojili u novije vrijeme nego od linije gorila. Nadporodica Hominoidea pripada grupi širokonosnih majmuna (Catarrhini), kojima pripadaju i majmuni iz Starog svijeta Afrike i Evroazije. U okviru ove grupe, obje porodice (Hylobatidae i Hominidae) mogu se razlikovati od ostalih majmuna Starog svijeta po broju broju kvržica (vrhova) na svojim kutnjacima: hominoidi imaju "Y-5" molarni obrazac, a ostali majmuni starog svijeta samo četiri, uz bilofodontni obrazac. Hominoidi imaju mobilnija ramena i ručne zglobove, zahvaljujući leđnom položaju lopatice, širokom grudnom košu koji su ravniji u smjeru prsno–leđno, a i kraći su. Kičma je manje pokretna u odnosu na majmune Starog svijeta, sa smanjenim brojem repnih pršljenova, što je dovelo do potpunog gubitka repa kod živih vrsta. Ovo su sve anatomska prilagođavanja na vertikalno, viseće i ljuljajuće kretanje (brahijacija), kao i bolju ravnotežu prilikom dvonožnog kretanja. Međutim, postoje i primati u drugim porodicama kojima nedostaju repovi i najmanje jedan (langur sa svinjskim repom), koji je poznat po tome što značajne udaljenosti prehoda dvonožno. Na prednjoj strani lobanje imaju sinuse, te mješavinu frontalne kosti i post-orbitalnog suženja. Iako su humanoidni fosilni tragovi daleko od potpunih, a dokazi često fragmentarni, ima ih dovoljno za dobar pregled evolucijske historije ljudi. Nekada se mislilo da su se ljudi i drugi živi hominoidi evolucijski razišli prije 15-20 miliona godina. Neke vrste su se javile u tom periodu, kao što su one iz podporodice Ramapithecinae, koji su smatrani homininima i mogućim precima ili bliskim srodnicima ljudi. Kasniji nalazi fosila ukazuje da je Ramapithecus srodniji orangutanu, a novi biohemijski dokazi ukazuju da je posljednji zajednički predak ljudi i drugih hominina postojao prije između 5 i 10 miliona godina, a vjerojatno pri donjoj granici tog opsega.
Iako je i ranije bilo takvih studija, naučno istraživanje ponašanja i spoznaje kod ne-ljudskih članova nadporodice Hominoidea se dosta proširilo u drugoj polovini 20. stoljeća. Glavne studije ponašanja na terenu na tri poznatija "velika majmuna", su obavile: Jane Goodall, Dian Fossey i Birute Galdikas. Ove studije su pokazale da u njihovom prirodnom okruženju, ne-ljudski hominoidi ispoljavaju veoma različite društvene strukture. Giboni su monogamni, veoma teritorijalni, orangutani su usamljeni, a gorile žive u malim grupama sa samo jednim odraslim muškim vođom, šimpanze su u većim zajednicama, a bonobo ima promiskuitetno seksualno ponašanje. Njihova hrana se razlikuju: gorile su foliovorne (listojedne), dok su svi ostali, prije svega, frugivori, iako obični šimpanza ponekad ide i u lov na meso. Ponašanje u potragama za zelenim površinama je promjenljivo.
Za sve ne-ljudske hominoide se uopšteno smatra da su vrlo inteligentni, a naučne studije su uglavnom potvrdile da izvanredno dobro obavljaju širok spektar spoznajnih testova, iako je u tom pogledu relativno malo podataka o gibonima. Rane studije (Wolfgang Köhler) su pokazale izuzetnu sposobnost rješavanja problema kod šimpanzi, koju Köhler pripisuje njihovoj sposobnosti uvida. U više navrata je pokazana sposobnost upotrebe oruđa (alata). Nedavno je dokumentirana i proizvodnja alata, kako u divljini tako i u laboratorijskim testovima. Međutim, za razliku od ljudi, ostali hominoidi nisu savladali operacije proizvodnje oruđa za proizvodnju oruđa. Imitacija je mnogo lakše dokazana kod "velikih majmuna" nego kod drugih vrsta primata. Gotovo sve studije životinjskog jezika su obavljene sa "velikim majmunima", a iako postoji stalni spor o tome da li oni pokazuju stvarne sposobnosti za jezičko komuniciranje, nema sumnje da ostvaruju značajne podvige učenja. U različitim dijelovima Afrike, šimpanze su razvili alate koji se koriste za nabavku hrane, pokazujući svojevrtan oblik životinjske "kulture".[9]
Čovjekoliki antropoidi nemaju rep, za razliku od većine repatih majmuna, koji imaju veće šanse da obitavaju u krošnjama drveća i koriste svoje repove za ravnotežu. Znatno veći od repatih (s izuzetkom gibona) koji su manji od nekih repatih majmuna. Bezrepi majmuni se smatraju inteligentnijim od repatih majmuna, za koje se smatra da imaju primitivniji mozak. Za razliku od ženki velikih majmuna koje imaju menstrualni ciklus, ženke velikih majmuna, uključujući i ljude, prolaze kroz menstruacijski ciklus.
Historija humanoidne taksonomije je prilično zbunjujuća i složena. Imena podgrupa su tokom vremena mijenjala svoje značenje prema novim dokazima iz fosilnih otkrića, uporedne anatomije i analize DNK sekvenci, koji su promijenili razumijevanje odnosa između hominoida. Došlo je do postepene degradacije biosistematskog posebnog položaja ljudi koji je postavljen na jednu od mnogih grana. Ova historija pokazuje rastući utjecaj taksonomske kladistike (nauke razvrstavanja živih bića prema strogim kriterijima utvrđivanjem porijekla). Od 2006. godine, uvažava se osam postojećih rodova hominoida. Četiri su u porodici Hominidae: Homo – ljudi, Pan – šimpanze i bonoboi, Gorilla – gorile, i Pongo – orangutani, a četiri roda u porodici Hylobatidae ili gibboni: Hylobates, Hoolock, Nomascus i Symphalangus. Još 1758., Carolus Linnaeus, oslanjajući se na proračune iz druge ili treće ruke, postavio je drugu vrstu roda Homo, zajedno sa Homo sapiens : Homo troglodytes ("pećinske čovjek"). Nije jasno na koje se životinje to ime odnosi, kao ni to da li je Linnaeus imao izvorni primjerak, pa stoga nema ni preciznog opisa. Linnaeus je imenovao orangutana kao Simia satyrus ("satirski majmun"). U red Primata stavio je tri roda: Homo, Simia i Lemur. Naziv troglodytes je korišten za šimpanzu ([[Johann Friedrich Blumenbach 1775)., ali je premješten u rod Simia. Orangutan je prebačen u rod Orangutan (Pongo), 1799. (Bernard Germain Étienne de la Ville, Comte de Lacépède).
Linnaeusovo uključivanje ljudi u primate, skupa s majmunima, bilo je zabrinjavajuće za ljude koji su negirali blizak odnos između ljudi i ostatka životinjskog carstva. Luteranski nadbiskup ga je optužio za "bezbožnosti." U pismu na adresu: Johann Georg Gmelin, od 25. februara 1747. Linnaeus je napisao:
Nije mi ugodno da moram staviti ljude među primate, ali čovjek je dobro upoznat sa samim sobom. Ne igrajmo se preko riječi. Biće isto koje god ime da se primjenjuje. Ali ja očajnički tražim od vas i cijelog svijeta generalnu razliku između čovjeka i primjeraka simija iz prirodne historije. Sigurno znam da je nema. Ako bi samo neko mogao mi reċi jednu! Da sam nazvao čovjeka simijom ili obrnuto, okupio bih sve teologe protiv mene. Možda bi to trebalo, u skladu sa Zakonom o prirodnoj historiji.
U skladu s tim, Johann Friedrich Blumenbach je u prvom izdanju svog Priručnika historije prirode (engleski:Manual of Natural History) 1779., predložio da primati budu podijeljeni u Quadrumana (četiri ruke, odnosno majmuni i repati majmuna) i Bimana (dvoručni, odnosno ljudi). Ovu razliku su preuzeli i drugi prirodnjaci, posebno Georges Cuvier. Neki su podigli razliku do nivoa reda. Međutim, na osnovu mnogih afiniteta između ljudi i drugih primata - a posebno "velikih majmuna" – bilo je jasno da razlika nema pravi naučni smisao. Charles Darwin je u svojoj knjizi Porijeklo čovjeka i selekcija u odnosu na seks (Darwin) napisao: {{Citat|Veći broj prirodnjaka koji su uzeli u obzir cijelu strukturu čovjeka, uključujući i njegove mentalne sposobnosti, slijedili su Blumenbacha i Cuviera, te su postavili čovjeka u poseban ordo, pod naslovom Bimana, a samim tim i naglasili jednakost sa redovima Quadrumana, Carnivora, itd. Nedavno su mnogi od naših najboljih prirodnjaka ponovili prikaz prve podjele, koju propagira Linnaeus, tako značajne za njegovu mudrost, te su postavili čovjeka u istom poretku sa Quadrumana, pod nazivom primati. Pravda ovog zaključka će biti prihvatanje: na prvom mjestu, moramo imati na umu uporedne beznačajnosti za klasifikaciju velikog razvoja čovjekovog mozga, i da je snažno označio razlike između lobanje čovjeka i Quadrumana (u zadnje vrijeme insistiraju Bischoff, Aeby i drugi) po svemu sudeći slijede iz njihovih različito razvijenih mozgova. Gotovo sve druge i važnije razlike između čovjeka i Quadrumana su očigledno prilagođavanje po svojoj prirodi, a odnose se uglavnom na uspravni položaj čovjeka; kao što je struktura ruku, nogu i karlice, zakrivljenost kičme i položaj glave.[11]
Humanoidna taksonomija je doživjela nekoliko promjena. Genetska analiza u kombinaciji s fosilnim dokazima ukazuje na to da su se hominoidi izdvojili od majmuna Starog svijeta prije oko 25 miliona godina, u blizini granice Oligocena (Miocen − Holocen).[12]
Familije, rodovi i vrste hominoida su:
Čovjekoliki majmuni (Hominoidea) su grana majmuna Starog svijeta, bezrepih simija (Simii) ili antropoida, tj. uskonosnih majmuna (Catarrhini), iz reda primata. Autohtoni su u Africi i Jugoistočnoj Aziji. Odlikuje ih široki stepen slobode pokreta u ramenskom zglobu, što ukazuje na uticaj brahijacije. Obuhvataju dvije glavne grane:
gibone, male majmune i hominide ili velike majmune.U male čovjekolike majmune (latinski:Hylobatidae) se ubrajaju četiri roda i šesnaest vrsta gibona, a među njima su lar gibaona i sijamanga, koji su autohtoni u Jugoistočnoj Aziji. Pretežno žive na drveću, a na tlu su dvonožni. Oni imaju lakša tijela i manje društvene grupe od velikih majmuna.
Hominidae su:
orangutani, gorile, čimpanze i ljudi. Danas postoje po dvije vrste rodova orangutan: (Pongo) gorila, šimpanze (Pan) i jedna postojeća vrsta u rodu Homo (Homo sapiens). Predstavnici ove superfamilije su označeni kao hominoidi, što ne treba brkati sa familijom hominidi, niti podfamilijom hominini. Neki od svih hominoida se označavaju i kao bezrepi majmuni (eng. apes), pri čemu treba napomenuti da se engleski naziv odnosi samo na ovu grupu, dok se monkey odnosi na sve repate majmune. Zbog toga, engleski naziv "apes" može imati višesmisleno značenje. Može biti sinonim za naziv "majmun" ili za bilo kojeg bezrepog čovjekolikog primata. Tako je berberski (divlji) makak, neka vrsta majmuna, popularno nazvan "berberski majmun" da se označi nedostatak repa. Biolozi su koristili naziv "majmun" u značenju člana nadporodice Hominoidea, a osim ljudi odnedavno označava i sve članove nadporodica Hominoidea, tako da "majmun" (ape) postaje druga riječ za "hominoid"..
Osim gorila i ljudi, hominoidi su agilni penjači na drveća. Njihova hrana se najbolje može opisati kao frugivororna i folivorna, jer se sastoji uglavnom od voća, oraha, sjemena, uključujući i sjeme trava, a u nekim slučajevima i drugih životinja., bilo da love ili beru plodove sa drveċa (uzgajanje biljki je isključivo ljudska sposobnost), kao i sve drugo što je dostupno i lahko svarljivo. Većina ne-ljudskih hominoida su rijetke ili ugrožene vrste. Glavna opasnost za većinu ugroženih vrsta je gubitak tropskih prašumskih staništa, iako su još uvijek neke vrste i dalje ugrožene kao lovne životinje.
Οι πίθηκοι είναι πρωτεύοντα θηλαστικά της υπεροικογένειας των Aνθρωποειδών (Hominoidea).[Σημ. 1]
Σύμφωνα με το σύγχρονο σύστημα ταξινομίας υπάρχουν δυο οικογένειες ανθρωποειδών:
O κοινός πρόγονος των δύο οικογενειών εκτιμάται πως έζησε περίπου 20 εκατομμύρια χρόνια πριν, ενώ ο τελευταίος κοινός πρόγονος των Ανθρωποειδών και Κερκοπιθηκοειδών (δηλαδή των δύο υποδιαιρέσεων των Κατάρρινων) έζησε 30 εκατομμύρια χρόνια πριν.[2]
Εκτός από τους γορίλες και τους ανθρώπους, όλοι οι πίθηκοι είναι ικανότατοι στην αναρρίχηση σε δέντρα. Είναι παμφάγοι και η δίαιτά τους αποτελείται από καρπούς, χόρτα, σπόρους, και στις περισσότερες περιπτώσεις κρέας και ασπόνδυλα, αλλά και οτιδήποτε άλλο είναι διαθέσιμο και χωνεύεται εύκολα. Κατάγονται από την Αφρική και την Ασία, και έχουν εξαπλωθεί σε όλες τις ηπείρους (με το ανθρώπινο είδος να αποτελεί το μόνο ζώο που κατοικεί σε όλον τον κόσμο).
Τα περισσότερα είδη είναι σπάνια ή απειλούμενα. Η κύρια απειλή εναντίον τους είναι η καταστροφή των τροπικών δασών, αλλά μερικοί πληθυσμοί κυνηγούνται και για το κρέας τους![1]
Οι πίθηκοι είναι πρωτεύοντα θηλαστικά της υπεροικογένειας των Aνθρωποειδών (Hominoidea).
Σύμφωνα με το σύγχρονο σύστημα ταξινομίας υπάρχουν δυο οικογένειες ανθρωποειδών:
οι Υλοβατίδες που απαντώνται σε 4 γένη και 14 είδη γίββωνα και είναι γνωστοί ως Κατώτεροι ή Μικροί πίθηκοι. οι Ανθρωπίδες που αποτελούνται από τους ουρακοτάγκους, τους γορίλες, τους χιμπαντζήδες, τους μπονόμπο και τους ανθρώπους που συλλογικά είναι γνωστοί ως Ανώτεροι ή Μεγάλοι πίθηκοι.Киши сымал маймылдар, гоминоиддер, антропоиддер (лат. Hominoidea, Antropomorphidea) — тар таноолуу маймылдардын чоң тукуму. Аларга горилларалы, шимпанзе, орангутан, гиббондор кирет. Африка, Азияда Суматра, Калимантан аралында кездешет. Киши сымал маймылдардын көпчүлүк белгилери мартышка сымалдарга караганда адамга жакын. Мисалы, денеси чоң, куйругу жана көчүк чору жок, кулак калканы да кишиникине окшош, мээси жана мээ кыртышынын бети чоң, быткылдары жакшы өрчүгөн, маңдайы жазы, тиши кишиникиндей. Ички органдарынын (бөйрөк, өпкө, аппендикстин болушу) түзүлүшү да окшоштукту көрсөтөт. Кан топтору, анын иммун касиеттери, зат жана энергия алмашуусунун да кишиники менен жалпылыгы бар. Анатомиялык түзүлүшү жана бир катар көрсөткүчтөрү боюнча, айрыкча шимпанзе менен горилла адамга өтө жакын, мисалы, ДНКны молекулалык гибриддештирүү методу менен мартышка сымалдардын гени адамдыкы менен 66%, шимпанзеники 91% окшош экендиги далилденген. Биологиялык жана медициналык изилдөөнүн негизинде патологиялык процесстер, жугуштуу оорулардын өтүшү да адамдын организми менен бирдей экенин көрсөткөн. Киши сымал маймылдарда гана тажрыйба жолу менен котон жараны, проказаны пайда кылышкан. Ошондой эле Киши сымал маймылдар жыныстык жактан жетилүү, боюнда көтөрүү мөөнөтү боюнча да адамга жакын. Алардын жүрүм-туруму, баамдоо аракети жагынан да башка маймылдарга караганда кыйла артыкчылыгы бар.
Киши сымал маймылдар, гоминоиддер, антропоиддер (лат. Hominoidea, Antropomorphidea) — тар таноолуу маймылдардын чоң тукуму. Аларга горилларалы, шимпанзе, орангутан, гиббондор кирет. Африка, Азияда Суматра, Калимантан аралында кездешет. Киши сымал маймылдардын көпчүлүк белгилери мартышка сымалдарга караганда адамга жакын. Мисалы, денеси чоң, куйругу жана көчүк чору жок, кулак калканы да кишиникине окшош, мээси жана мээ кыртышынын бети чоң, быткылдары жакшы өрчүгөн, маңдайы жазы, тиши кишиникиндей. Ички органдарынын (бөйрөк, өпкө, аппендикстин болушу) түзүлүшү да окшоштукту көрсөтөт. Кан топтору, анын иммун касиеттери, зат жана энергия алмашуусунун да кишиники менен жалпылыгы бар. Анатомиялык түзүлүшү жана бир катар көрсөткүчтөрү боюнча, айрыкча шимпанзе менен горилла адамга өтө жакын, мисалы, ДНКны молекулалык гибриддештирүү методу менен мартышка сымалдардын гени адамдыкы менен 66%, шимпанзеники 91% окшош экендиги далилденген. Биологиялык жана медициналык изилдөөнүн негизинде патологиялык процесстер, жугуштуу оорулардын өтүшү да адамдын организми менен бирдей экенин көрсөткөн. Киши сымал маймылдарда гана тажрыйба жолу менен котон жараны, проказаны пайда кылышкан. Ошондой эле Киши сымал маймылдар жыныстык жактан жетилүү, боюнда көтөрүү мөөнөтү боюнча да адамга жакын. Алардын жүрүм-туруму, баамдоо аракети жагынан да башка маймылдарга караганда кыйла артыкчылыгы бар.
Човеколиките мајмуни, хоминоидите или антропоморфидите (латински: Hominoidea, Anthropomorphidae) се надфамилија на тесноносни мајмуни (Catarrhini) чија градба на телото е слична со онаа на човекот.
Според последните антрополошки податоци и општоприфатената теорија за потеклото на видовите, сите мајмуни од Стариот Свет (Catarrhini) се делат на две поголеми надфамилии: кучелики и човеколики мајмуни. Многу анатомски одлики ги одделуваат првите од вторите. За човеколиките мајмуни е најкарактеристично многу покрупното тело, отсуството на опашка, присуството на образните торбички и седалните перничиња (тие постојат и кај гибоните, но се помали). За човеколиките мајмуни е својствен принципиелно различен начин на движење по дрвја: наместо да трчаат по гранките со сите четири екстремитети, тие најчесто се движат на нив само со рацете, под гранките (се придржуваат за нив). Овој начин на движење е познат како брахијација. Приспособувањето на ваков начин на движење по гранки предизвикало низа анатомски промени: пофлексибилни и подолги раце, подвижен раменски зглоб, зарамнување на антериопостериорната оска на градната празнина.
Сите човеколики мајмуни имаат слична градба на забите и покрупен (во однос на кучеликите мајмуни) черепен мозок. Освен тоа, нивниот мозок е и посложен, со високоразвиени оддели одговорни за движењето на јазикот и очите.
Човеколиките мајмуни најпрво се појавиле во Стариот Свет при крајот на олигоцен (пред околу 30 милиони години). Меѓу нивните најпознати претци се проплиопитекусите — примитивни гибоновидни мајмуни од тропските шуми на Ел Фаијум (Египет), кои дале почеток на развитокот на плиопитекусите, гибоните и дриопитекусите. Во миоцен дошло до остро зголемување на бројот и разнообразието на видовите на човеколики мајмуни. Тоа била епохата на расцут на дриопитекусите и други хоминиди, кои пред околу 20-16 милиони години се раселиле од Африка во Европа и Азија. Среде азиските хоминоиди биле и сивапитекусите — претци на орангутаните, чија линија се одделила пред околу 16-13 милиони години. Според податоците на молекуларната биологија, одделувањето на шимпанзата и горилите од заедничкото стебло со човекот се случило пред околу 8-6 милиони години.
Традиционално се разликуваат три фамилии на човеколики мајмуни: гибони, понгиди (орангутани, горили и шимпанзи) и хоминиди (човекот и неговите претци). Меѓутоа, скорешните биохемиски истражувања укажуваат дека оваа поделба е необјаснива поради сродството меѓу човекот и понгидите е многу блиско. Поради тоа, фамилијата на понгидите денес е вклучена во фамилијата на хоминиди како подфамилија понгини, а некои автори во фамилијата на хоминиди ги вбројуваат уште и гибоните.
Современата систематика на човеколиките мајмуни е следна (зборот ,,род‘‘ не е укажан):
Најстарите познати претставници на хоминоиди се камојапитекус (од пред 25 милиони години) и моротопитекус (пред 20,6 милиони години).
Човеколиките мајмуни, хоминоидите или антропоморфидите (латински: Hominoidea, Anthropomorphidae) се надфамилија на тесноносни мајмуни (Catarrhini) чија градба на телото е слична со онаа на човекот.
Според последните антрополошки податоци и општоприфатената теорија за потеклото на видовите, сите мајмуни од Стариот Свет (Catarrhini) се делат на две поголеми надфамилии: кучелики и човеколики мајмуни. Многу анатомски одлики ги одделуваат првите од вторите. За човеколиките мајмуни е најкарактеристично многу покрупното тело, отсуството на опашка, присуството на образните торбички и седалните перничиња (тие постојат и кај гибоните, но се помали). За човеколиките мајмуни е својствен принципиелно различен начин на движење по дрвја: наместо да трчаат по гранките со сите четири екстремитети, тие најчесто се движат на нив само со рацете, под гранките (се придржуваат за нив). Овој начин на движење е познат како брахијација. Приспособувањето на ваков начин на движење по гранки предизвикало низа анатомски промени: пофлексибилни и подолги раце, подвижен раменски зглоб, зарамнување на антериопостериорната оска на градната празнина.
Сите човеколики мајмуни имаат слична градба на забите и покрупен (во однос на кучеликите мајмуни) черепен мозок. Освен тоа, нивниот мозок е и посложен, со високоразвиени оддели одговорни за движењето на јазикот и очите.
Човеколиките мајмуни најпрво се појавиле во Стариот Свет при крајот на олигоцен (пред околу 30 милиони години). Меѓу нивните најпознати претци се проплиопитекусите — примитивни гибоновидни мајмуни од тропските шуми на Ел Фаијум (Египет), кои дале почеток на развитокот на плиопитекусите, гибоните и дриопитекусите. Во миоцен дошло до остро зголемување на бројот и разнообразието на видовите на човеколики мајмуни. Тоа била епохата на расцут на дриопитекусите и други хоминиди, кои пред околу 20-16 милиони години се раселиле од Африка во Европа и Азија. Среде азиските хоминоиди биле и сивапитекусите — претци на орангутаните, чија линија се одделила пред околу 16-13 милиони години. Според податоците на молекуларната биологија, одделувањето на шимпанзата и горилите од заедничкото стебло со човекот се случило пред околу 8-6 милиони години.
कपि या एप्स प्राणीजगत में होमिनोइडेया (hominoidea) महापरिवार की सदस्य जानवर जातियों को कहा जाता हैं।[1][2] इनमे दो मुख्य शाखाएँ हैं -
कपियों को अंग्रेज़ी में "एप" (ape) कहा जाता है।
कपि या एप्स प्राणीजगत में होमिनोइडेया (hominoidea) महापरिवार की सदस्य जानवर जातियों को कहा जाता हैं। इनमे दो मुख्य शाखाएँ हैं -
हीनकपि - यह छोटे अकार के कपि होते हैं, जैसे की गिबन, सियामंग, वग़ैराह वनमानुष- यह बड़े अकार के मानवनुमा कपि होते हैं, जो चार शाखाओं में होते हैं - चिम्पान्ज़ी, बोनोबो, गोरिल्ला, मनुष्य और ओरंगउटानமனிதக் குரங்கு (ape) என்பது ஹொமினோய்டியே பெருங்குடும்பத்தைச் சேர்ந்த உயர் விலங்கினம் ஆகும். பொது வழக்கில் இது பெரும்பாலும் மனிதர்களை உள்ளடக்குவதில்லை எனினும் அறிவியல் வகைப்பாட்டு அடிப்படையில் மனிதரும் இவ் வகையுள் அடங்குபவரே. நடைமுறையில் உள்ள வகைப்பாட்டில் இரண்டு ஹொமினோய்டு குடும்பங்கள் உள்ளன:
மனிதரையும், கொரில்லாக்களையும் தவிர்த்துப் பிற உண்மையான மனிதக் குரங்கு இனத்து விலங்குகள் அனைத்தும் சுறுசுறுப்பான மரம் ஏறும் வகையின. இவை அனைத்துண்ணிகள் எனப்படுகின்றன. இவற்றின் உணவு பழங்கள், புல்லு, விதைகள், பல சந்தர்ப்பங்களில் முதுகெலும்பிலிகளின் ஓரளவு இறைச்சி என்பவற்றுடன் இலகுவில் செரிமானம் அடையக்கூடிய எத்தகையவற்றையும் உள்ளடக்கும். இவற்றின் தாயகம் ஆபிரிக்காவும், ஆசியாவும் ஆகும். எனினும் மனிதக் குரங்குகள் உலகின் எல்லாப் பகுதிகளிலும் பரவியுள்ளது பெரும்பாலான மனிதக் குரங்கு வகைகள் அருகிவிட்டன அல்லது அழியும் தீவாய்ப்பைக் கொண்டுள்ளன. அழியும் தறுவாயில் உள்ள இவ்வின விலங்குகளுக்கான மிகப் பெரிய பிரச்சினை மழைக்காட்டு வாழிடங்கள் குறைந்து வருவதாகும்.
மனிதக் குரங்கு (ape) என்பது ஹொமினோய்டியே பெருங்குடும்பத்தைச் சேர்ந்த உயர் விலங்கினம் ஆகும். பொது வழக்கில் இது பெரும்பாலும் மனிதர்களை உள்ளடக்குவதில்லை எனினும் அறிவியல் வகைப்பாட்டு அடிப்படையில் மனிதரும் இவ் வகையுள் அடங்குபவரே. நடைமுறையில் உள்ள வகைப்பாட்டில் இரண்டு ஹொமினோய்டு குடும்பங்கள் உள்ளன:
ஹைலோபட்டிடே குடும்பம்: இது 4 பேரினங்களையும், 13 கிப்பன் இனங்களையும் அடக்கியுள்ளது. இவ்வினங்களுள், லார் கிப்பன், சியாமாங் என்னும் இனங்களும் அடங்கும். இவை அனைத்தையும் ஒருங்கே "குறைந்த மனிதக் குரங்குகள்" (lesser apes) என அழைப்பர். ஹொமினிடே குடும்பம்: இது ஒராங்குட்டான்கள், கொரில்லாக்கள், சிம்ப்பன்சிகள் என்பவற்றுடன் மனிதர்களையும் உள்ளடக்கும். இவை "பெரு மனிதக் குரங்குகள்" (great apes) ஆகும். பார்பேரி மனிதக் குரங்குகள் போன்ற சில உயர் விலங்குகளில் வாலில்லாத் தன்மையை வைத்து மனிதக் குரங்குகள் எனப்பட்டாலும் இவை உண்மையான மனிதக் குரங்குகள் அல்ல.மனிதரையும், கொரில்லாக்களையும் தவிர்த்துப் பிற உண்மையான மனிதக் குரங்கு இனத்து விலங்குகள் அனைத்தும் சுறுசுறுப்பான மரம் ஏறும் வகையின. இவை அனைத்துண்ணிகள் எனப்படுகின்றன. இவற்றின் உணவு பழங்கள், புல்லு, விதைகள், பல சந்தர்ப்பங்களில் முதுகெலும்பிலிகளின் ஓரளவு இறைச்சி என்பவற்றுடன் இலகுவில் செரிமானம் அடையக்கூடிய எத்தகையவற்றையும் உள்ளடக்கும். இவற்றின் தாயகம் ஆபிரிக்காவும், ஆசியாவும் ஆகும். எனினும் மனிதக் குரங்குகள் உலகின் எல்லாப் பகுதிகளிலும் பரவியுள்ளது பெரும்பாலான மனிதக் குரங்கு வகைகள் அருகிவிட்டன அல்லது அழியும் தீவாய்ப்பைக் கொண்டுள்ளன. அழியும் தறுவாயில் உள்ள இவ்வின விலங்குகளுக்கான மிகப் பெரிய பிரச்சினை மழைக்காட்டு வாழிடங்கள் குறைந்து வருவதாகும்.
Script error: No such module "Pp-move-indef".
వాలిడి (హోమినోయిడియా) పాత ప్రపంచంలో ఆఫ్రికా, ఆగ్నేయాసియాలకు చెందిన తోకలేని సిమియన్. దీన్ని తోక లేని కోతి అని కూడా ఆంటారు. ఇవి పాత ప్రపంచపు కోతుల సోదర సమూహాలు. ఈ రెండూ కలిసి కెటరైన్ క్లాడ్ లో భాగం. ఇతర ప్రైమేట్ల కంటే భిన్నంగా వీటికి భుజం కీళ్ళ వద్ద చలనాలు ఎక్కువగా ఉంటాయి. సాంప్రదాయిక, సైన్సేతర ఉపయోగంలో, "వాలిడి", "తోక లేని కోతి" అనే పదానికి అర్థంలో మానవులు రారు. ఆ విధంగా, ఇది హోమినోయిడియా శాస్త్రీయ టాక్సన్ తో సమానం కాదు. హోమినోయిడియా సూపర్ ఫ్యామిలీలో రెండు శాఖలు ఉన్నాయి: గిబ్బన్లు లేదా చిన్న కోతులు; హోమినిడ్లు లేదా గొప్ప కోతులు .
Script error: No such module "Pp-move-indef".
వాలిడి (హోమినోయిడియా) పాత ప్రపంచంలో ఆఫ్రికా, ఆగ్నేయాసియాలకు చెందిన తోకలేని సిమియన్. దీన్ని తోక లేని కోతి అని కూడా ఆంటారు. ఇవి పాత ప్రపంచపు కోతుల సోదర సమూహాలు. ఈ రెండూ కలిసి కెటరైన్ క్లాడ్ లో భాగం. ఇతర ప్రైమేట్ల కంటే భిన్నంగా వీటికి భుజం కీళ్ళ వద్ద చలనాలు ఎక్కువగా ఉంటాయి. సాంప్రదాయిక, సైన్సేతర ఉపయోగంలో, "వాలిడి", "తోక లేని కోతి" అనే పదానికి అర్థంలో మానవులు రారు. ఆ విధంగా, ఇది హోమినోయిడియా శాస్త్రీయ టాక్సన్ తో సమానం కాదు. హోమినోయిడియా సూపర్ ఫ్యామిలీలో రెండు శాఖలు ఉన్నాయి: గిబ్బన్లు లేదా చిన్న కోతులు; హోమినిడ్లు లేదా గొప్ప కోతులు .
చిన్న కోతుల కుటుంబమైన హిలోబాటిడేలో నాలుగు ప్రజాఆతులు, మొత్తం పదహారు జాతుల గిబ్బన్లు ఉన్నాయి. ఇవన్నీ ఆసియాకు చెందినవి. అవి ఎక్కువగా చెట్లపై నివసిస్తాయి. నేలపై ఉన్నపుడు రెండు కాళ్ళపై నడుస్తాయి. వీటికి గొప్ప కోతుల కంటే తేలికైన శరీరాలుంటాయి. చిన్న సమూహాల్లో నివసిస్తాయి. గొప్ప కోతుల కుటుంబమైన హోమినిడే (హోమినిడ్స్) లో మూడు ప్రజాతులు (జీనస్లు) ఉన్నాయి. వీటిలో మూడు జాతుల ఒరంగుటాన్లు వాటి ఉపజాతులూ, రెండు జాతుల గొరిల్లాలు వాటి ఉపజాతులూ, రెండు జాతుల చింపాంజీలు వాటి ఉపజాతులూ, ఒక జాతి మానవులు అందులో ఒకే ఒక్క ఉపజాతి - ఇవన్నీ ప్రస్తుతం ఉనికిలో ఉన్నాయి.ጦጣ አፍሪካና እስያ ውስጥ የሚገኝ አጥቢ እንስሳ ነው።
ባለፉት ወቅቶች ከጊዜ ወደ ጊዜ «ጦጣ» የተለያዩ የዝንጀሮ አይነቶች ያመልክት ነበር፤ ወይም ለማንቸውም ዝንጀሮ መሰል እንስሳ ይጠቀም ነበር፤ እንጂ እንደነዚህ ያሉት ቃላት እንደ ዘመናዊ ሥነ ሕይወት ትምህርት በግልጽ አልተለያዩም ነበር።
አሁን እንደሚለየው፣ «ጦጣ» ማለት ከኢትዮጵያ ውጭ በአፍሪካና በእስያ የሚገኙ ጅራት የሌላቸው ከዝንጀሮች ታላላቅ የሆኑ እንስሶች ናቸው።
እነዚህም እንስሶች በሁለት አስተኔዎች ይገኛሉ። አንዱ የጊቦን አስተኔ ሲሆን በእስያ የሚገኙ «ጊቦን» የተባሉ አነስተኛ ጦጣዎች ናቸው። ሌሎቹም የዘረሰብ አባላት ናቸው። ይህም ማለት በሥነ በራሂ ረገድ ከአራዊት ሁሉ ለሰው ልጅ የቀረቡት ናቸው። ዳሩ ግን የሰው ልጅ ብቻ ሌሎቹን ፍጥረቶች ለመግዛት የተዘጋጀ አእምሮ ስለ ተሰጠ፣ ስለዚህ ትልቅ ልዩነት የሰው ልጅ በተለመደ የጦጣ አይነት አይባለም። ጦጣዎች ሁሉ ደግሞ እንደ ሰው ሳይሆን በጣም የረዘመ ክራንቻ ጥርሶች አሉዋቸው፤ እንደ ሰውም ሁሉ ሳይሆኑ በመንጋጋቸው ላይ ምንም የአገጭ አጥንት የላቸውም።
«ጦጣ» የምንላቸው አይነቶች እንግዲህ፦
አብዛኞቹ የጦጣ ዝርዮች ትልቅ ክራንቾች ቢኖራቸውም ምንም ሥጋ አይበሉም፤ በተለይ ፍራፍሬ ወይም ቅጠል እና ሦስት አጽቄ (ሚስጥ፣ ጉንዳን)፣ የወፍ ዕንቁላልም ይበላሉ። ከጦጣዎች ግን ሐለስት የተባለው (Pan troglodytes) አንዳንዴ ሥጋ በተለይም ጉሬዛን ይበላል። አልፎ አልፎም ኦራንጉታን ዝግተኛ ሎሪስን ይበላል።
ገመሬ (ጎሪላ) በተለይ ቅጠላቅጠልን ከፍራፍሬ መብላት ይመርጣል። ሌሎቹ ጦጣዎች ግን ፍራፍሬን ይመርጣሉ።
ጊቦን የተባለው በተለይ «አንድ በአንድ» (አንድ ወንድ አንድ ሴት) የሕይወት ባለቤት መያዙን ተለምዷል። ሌሎቹ ዝርዮች ግን ከዚህ ባህሪ ተለይተው የአውሬነት ልምዶች አሉዋቸው ወይም ሚስቶች ሁሉ ለአንዱ አለቃ ይሆናሉ።
ጊቦንና ኦራንጉታን በደቡብ-ምሥራቅ እስያ ብቻ ይገኛሉ።
ቺምፓንዚ እና ጎሪላ በመካከለኛ አፍሪካ ብቻ ይገኛሉ።
ከጎሪላ በቀር ሌሎቹ ጦጣ ዝርዮች ሁሉ በዛፍ ውስጥ ይኖራሉና ይተኛሉ። ጎሪላ ግን በመሬት ላይ ይውላልና ይተኛል።
Daanyeer ama Muusekorow, waa bahal ku nool caalamka, waxoo u badanyahay qaaradaha afrika iyo aasiya.Daanyeerka waa bahal geedaha fuulo, waxoona u dhisanyahay sida biniaadanka.
Merdımekêni ya zi Meymunê merdımekêni (Hominoidea) keyeyo kıhano kı keyey primatano, meymuyanê Dınyay Kıhane ra amariyeno, keyeyo serêno. Keyey merdımekênano serên beno dı bınkeyey: Gibongkiy ya zi meymunê merdımekêniyê qıteki (Hylobatidae) u merdımekêni ya zi meymunê merdımekêniyê gırdi (Hominoidae). Meymunê merdımekêni taxımanê primatan miyan dı tewr tewrê pili gênê xo miyan. İnan miyan dı giboni heta 4 kiloy, tewr gırdi zi heta 200 kiloyan ra şeno şıro.
Meymunanê merdımekênan miyan dı, teberê merdıman dı pêro piya heme inan dı polê inan lınga inan ra dergêro. Boçıkê inan zi çıniyo. Serey inan pilo, mezgê inan zi gırdo. Mezgê inan zaf aver şiyo, şeno bıfıkırno. Yew meymuno merdımekên şeno alet vırazo, çiyê biyaro miyan. Heme meymunanê merdımekênan dı hirıs u dı dızani estê.
Teberê merdıman dı heme merdımêni teyna qıtay Afrika u verocê qıtay Asya dı cayanê tropiki dı weşiya xo ramenê. Pêro inan roc dı fealo, teberê merdım u gorili dı heme inan daran sero cıwiyeno wextê xo daran sero viyarneno. Fıkıriyeno kı zemanê kıhani dı merdıman zi wına kerdêne.
Meymunê merdımekêni dı keye dormey mayki dı vıraziyeno. Pêro inan vaş weno, teyna merdım u şempaze hem vaş hem zi goşt wenê.
Meymunê merdımekêni nezdiyê meymunanê binanê, hema İngılızki dı ê monkey ("meymun") nêvêniyenê. İnan rê meymun ra cıya ape vaciyeno. Ape zi Tırki rê zey "insansı maymun" (meymunê merdımekêni) ca biyo.
Merdımekêni ya zi Meymunê merdımekêni (Hominoidea) keyeyo kıhano kı keyey primatano, meymuyanê Dınyay Kıhane ra amariyeno, keyeyo serêno. Keyey merdımekênano serên beno dı bınkeyey: Gibongkiy ya zi meymunê merdımekêniyê qıteki (Hylobatidae) u merdımekêni ya zi meymunê merdımekêniyê gırdi (Hominoidae). Meymunê merdımekêni taxımanê primatan miyan dı tewr tewrê pili gênê xo miyan. İnan miyan dı giboni heta 4 kiloy, tewr gırdi zi heta 200 kiloyan ra şeno şıro.
Meymunanê merdımekênan miyan dı, teberê merdıman dı pêro piya heme inan dı polê inan lınga inan ra dergêro. Boçıkê inan zi çıniyo. Serey inan pilo, mezgê inan zi gırdo. Mezgê inan zaf aver şiyo, şeno bıfıkırno. Yew meymuno merdımekên şeno alet vırazo, çiyê biyaro miyan. Heme meymunanê merdımekênan dı hirıs u dı dızani estê.
Teberê merdıman dı heme merdımêni teyna qıtay Afrika u verocê qıtay Asya dı cayanê tropiki dı weşiya xo ramenê. Pêro inan roc dı fealo, teberê merdım u gorili dı heme inan daran sero cıwiyeno wextê xo daran sero viyarneno. Fıkıriyeno kı zemanê kıhani dı merdıman zi wına kerdêne.
Meymunê merdımekêni dı keye dormey mayki dı vıraziyeno. Pêro inan vaş weno, teyna merdım u şempaze hem vaş hem zi goşt wenê.
Apes (collectively Hominoidea /hɒmɪˈnɔɪdi.ə/) are a clade of Old World simians native to sub-Saharan Africa and Southeast Asia (though they were more widespread in Africa, most of Asia, and as well as Europe in prehistory), which together with its sister group Cercopithecidae form the catarrhine clade, cladistically making them monkeys. Apes do not have tails due to a mutation of the TBXT gene.[2] In traditional and non-scientific use, the term "ape" can include tailless primates taxonomically considered Cercopithecidae (such as the Barbary ape and black ape), and is thus not equivalent to the scientific taxon Hominoidea. There are two extant branches of the superfamily Hominoidea: the gibbons, or lesser apes; and the hominids, or great apes.
Except for gorillas and humans, hominoids are agile climbers of trees. Apes eat a variety of plant and animal foods, with the majority of food being plant foods, which can include fruits, leaves, stalks, roots and seeds, including nuts and grass seeds. Human diets are sometimes substantially different from that of other hominoids due in part to the development of technology and a wide range of habitation. Humans are by far the most numerous of the hominoid species, in fact outnumbering all other primates by a factor of several thousand to one.
All non-human hominoids are rare and threatened with extinction. The eastern hoolock gibbon is the least threatened, only being vulnerable to extinction. Five gibbon species are critically endangered, as are all species of orangutan and gorilla. The remaining species of gibbon, the bonobo, and all four species of chimpanzees are endangered. The chief threat to most of the endangered species is loss of tropical rainforest habitat, though some populations are further imperiled by hunting for bushmeat. The great apes of Africa are also facing threat from the Ebola virus. Currently considered to be the greatest threat to survival of African apes, Ebola infection is responsible for the death of at least one third of all gorillas and chimpanzees since 1990.[6]
"Ape", from Old English apa, is a word of uncertain origin.[b] The term has a history of rather imprecise usage—and of comedic or punning usage in the vernacular. Its earliest meaning was generally of any non-human anthropoid primate, as is still the case for its cognates in other Germanic languages.[c][7] Later, after the term "monkey" had been introduced into English, "ape" was specialized to refer to a tailless (therefore exceptionally human-like) primate.[8] Thus, the term "ape" obtained two different meanings, as shown in the 1911 Encyclopædia Britannica entry: it could be used as a synonym for "monkey" and it could denote the tailless human-like primate in particular.[9]
Some, or recently all, hominoids are also called "apes", but the term is used broadly and has several different senses within both popular and scientific settings. "Ape" has been used as a synonym for "monkey" or for naming any primate with a human-like appearance, particularly those without a tail.[9] Biologists have traditionally used the term "ape" to mean a member of the superfamily Hominoidea other than humans,[3] but more recently to mean all members of Hominoidea. So "ape"—not to be confused with "great ape"—now becomes another word for hominoid including humans.[5][d]
The taxonomic term hominoid is derived from, and intended as encompassing, the hominids, the family of great apes. Both terms were introduced by Gray (1825).[10] The term hominins is also due to Gray (1824), intended as including the human lineage (see also Hominidae#Terminology, Human taxonomy).
The distinction between apes and monkeys is complicated by the traditional paraphyly of monkeys: Apes emerged as a sister group of Old World Monkeys in the catarrhines, which are a sister group of New World Monkeys. Therefore, cladistically, apes, catarrhines and related contemporary extinct groups such as Parapithecidaea are monkeys as well, for any consistent definition of "monkey". "Old World Monkey" may also legitimately be taken to be meant to include all the catarrhines, including apes and extinct species such as Aegyptopithecus,[11][12][13][14] in which case the apes, Cercopithecoidea and Aegyptopithecus emerged within the Old World Monkeys.
The primates called "apes" today became known to Europeans after the 18th century. As zoological knowledge developed, it became clear that taillessness occurred in a number of different and otherwise distantly related species. Sir Wilfrid Le Gros Clark was one of those primatologists who developed the idea that there were trends in primate evolution and that the extant members of the order could be arranged in an ".. ascending series", leading from "monkeys" to "apes" to humans. Within this tradition "ape" came to refer to all members of the superfamily Hominoidea except humans.[3] As such, this use of "apes" represented a paraphyletic grouping, meaning that, even though all species of apes were descended from a common ancestor, this grouping did not include all the descendant species, because humans were excluded from being among the apes.[e]
Traditionally, the English-language vernacular name "apes" does not include humans, but phylogenetically, humans (Homo) form part of the family Hominidae within Hominoidea. Thus, there are at least three common, or traditional, uses of the term "ape": non-specialists may not distinguish between "monkeys" and "apes", that is, they may use the two terms interchangeably; or they may use "ape" for any tailless monkey or non-human hominoid; or they may use the term "ape" to just mean the non-human hominoids.
Modern taxonomy aims for the use of monophyletic groups for taxonomic classification;[15][f] Some literature may now use the common name "ape" to mean all members of the superfamily Hominoidea, including humans. For example, in his 2005 book, Benton wrote "The apes, Hominoidea, today include the gibbons and orang-utan ... the gorilla and chimpanzee ... and humans".[5] Modern biologists and primatologists refer to apes that are not human as "non-human" apes. Scientists broadly, other than paleoanthropologists, may use the term "hominin" to identify the human clade, replacing the term "hominid". See terminology of primate names.
See below, History of hominoid taxonomy, for a discussion of changes in scientific classification and terminology regarding hominoids.
Although the hominoid fossil record is still incomplete and fragmentary, there is now enough evidence to provide an outline of the evolutionary history of humans. Previously, the divergence between humans and other extant hominoids was thought to have occurred 15 to 20 million years ago, and several species of that time period, such as Ramapithecus, were once thought to be hominins and possible ancestors of humans. But, later fossil finds indicated that Ramapithecus was more closely related to the orangutan; and new biochemical evidence indicates that the last common ancestor of humans and non-hominins (that is, the chimpanzees) occurred between 5 and 10 million years ago, and probably nearer the lower end of that range (more recent); see Chimpanzee–human last common ancestor (CHLCA).
Genetic analysis combined with fossil evidence indicates that hominoids diverged from the Old World monkeys about 25 million years ago (mya), near the Oligocene–Miocene boundary.[16][17][18] The gibbons split from the rest about 18 mya, and the hominid splits happened 14 mya (Pongo),[19] 7 mya (Gorilla), and 3–5 mya (Homo & Pan).[20] In 2015, a new genus and species were described, Pliobates cataloniae, which lived 11.6 mya, and appears to predate the split between Hominidae and Hylobatidae.[21][22][23][5]
Crown Catharrhini (31) (29)Saadanioidea (†28)
Cercopithecoidea (24)Victoriapithecinae (†19)
Hominoidea (30)Dendropithecidae (†7 Mya)
Ekembo heseloni (†17 Mya)
Proconsulidae (†18 Mya)
Ekembo nyanzae (†17 Mya)
(29)Equatorius (†16)
Pliobates (†11.6 Mya)
(29) Afropithecidae (28)Morotopithecus (†20)
Afropithecus (†16)
Crown Hominoidea (22) Catarrhini (31.0 Mya) Hominoidea/apes (20.4 Mya) Hominidae/great apes (15.7 Mya) Homininae (8.8 Mya) Hominini (6.3 Mya)humans (genus Homo) .jpg)
chimpanzees (genus Pan) .jpg){kind=small}
gorillas (genus Gorilla) .jpg)
orangutans (genus Pongo) 
gibbons/lesser apes (family Hylobatidae) .jpg)
Cercopithecoidea 
Old World monkeys
The families, and extant genera and species of hominoids are:
The history of hominoid taxonomy is complex and somewhat confusing. Recent evidence has changed our understanding of the relationships between the hominoids, especially regarding the human lineage; and the traditionally used terms have become somewhat confused. Competing approaches to methodology and terminology are found among current scientific sources. Over time, authorities have changed the names and the meanings of names of groups and subgroups as new evidence — that is, new discoveries of fossils and tools and of observations in the field, plus continual comparisons of anatomy and DNA sequences — has changed the understanding of relationships between hominoids. There has been a gradual demotion of humans from being 'special' in the taxonomy to being one branch among many. This recent turmoil (of history) illustrates the growing influence on all taxonomy of cladistics, the science of classifying living things strictly according to their lines of descent.
Today, there are eight extant genera of hominoids. They are the four genera in the family Hominidae, namely Homo, Pan, Gorilla, and Pongo; plus four genera in the family Hylobatidae (gibbons): Hylobates, Hoolock, Nomascus and Symphalangus.[24] (The two subspecies of hoolock gibbons were recently moved from the genus Bunopithecus to the new genus Hoolock and re-ranked as species; a third species was described in January 2017).[27]
In 1758, Carl Linnaeus, relying on second- or third-hand accounts, placed a second species in Homo along with H. sapiens: Homo troglodytes ("cave-dwelling man"). Although the term "Orang Outang" is listed as a variety – Homo sylvestris – under this species, it is nevertheless not clear to which animal this name refers, as Linnaeus had no specimen to refer to, hence no precise description. Linnaeus may have based Homo troglodytes on reports of mythical creatures, then-unidentified simians, or Asian natives dressed in animal skins.[28] Linnaeus named the orangutan Simia satyrus ("satyr monkey"). He placed the three genera Homo, Simia and Lemur in the order of Primates.
The troglodytes name was used for the chimpanzee by Blumenbach in 1775, but moved to the genus Simia. The orangutan was moved to the genus Pongo in 1799 by Lacépède.
Linnaeus's inclusion of humans in the primates with monkeys and apes was troubling for people who denied a close relationship between humans and the rest of the animal kingdom. Linnaeus's Lutheran archbishop had accused him of "impiety". In a letter to Johann Georg Gmelin dated 25 February 1747, Linnaeus wrote:
It is not pleasing to me that I must place humans among the primates, but man is intimately familiar with himself. Let's not quibble over words. It will be the same to me whatever name is applied. But I desperately seek from you and from the whole world a general difference between men and simians from the principles of Natural History. I certainly know of none. If only someone might tell me one! If I called man a simian or vice versa I would bring together all the theologians against me. Perhaps I ought to, in accordance with the law of Natural History.[29]
Accordingly, Johann Friedrich Blumenbach in the first edition of his Manual of Natural History (1779), proposed that the primates be divided into the Quadrumana (four-handed, i.e. apes and monkeys) and Bimana (two-handed, i.e. humans). This distinction was taken up by other naturalists, most notably Georges Cuvier. Some elevated the distinction to the level of order.
However, the many affinities between humans and other primates – and especially the "great apes" – made it clear that the distinction made no scientific sense. In his 1871 book The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex, Charles Darwin wrote:
The greater number of naturalists who have taken into consideration the whole structure of man, including his mental faculties, have followed Blumenbach and Cuvier, and have placed man in a separate Order, under the title of the Bimana, and therefore on an equality with the orders of the Quadrumana, Carnivora, etc. Recently many of our best naturalists have recurred to the view first propounded by Linnaeus, so remarkable for his sagacity, and have placed man in the same Order with the Quadrumana, under the title of the Primates. The justice of this conclusion will be admitted: for in the first place, we must bear in mind the comparative insignificance for classification of the great development of the brain in man, and that the strongly marked differences between the skulls of man and the Quadrumana (lately insisted upon by Bischoff, Aeby, and others) apparently follow from their differently developed brains. In the second place, we must remember that nearly all the other and more important differences between man and the Quadrumana are manifestly adaptive in their nature, and relate chiefly to the erect position of man; such as the structure of his hand, foot, and pelvis, the curvature of his spine, and the position of his head.[30]
The lesser apes are the gibbon family, Hylobatidae, of sixteen species; all are native to Asia. Their major differentiating characteristic is their long arms, which they use to brachiate through trees. Their wrists are ball and socket joints as an evolutionary adaptation to their arboreal lifestyle. Generally smaller than the African apes, the largest gibbon, the siamang, weighs up to 14 kg (31 lb); in comparison, the smallest "great ape", the bonobo, is 34 to 60 kg (75 to 132 lb).
The superfamily Hominoidea falls within the parvorder Catarrhini, which also includes the Old World monkeys of Africa and Eurasia. Within this grouping, the two families Hylobatidae and Hominidae can be distinguished from Old World monkeys by the number of cusps on their molars; hominoids have five in the "Y-5" molar pattern, whereas Old World monkeys have only four in a bilophodont pattern.
Further, in comparison with Old World monkeys, hominoids are noted for: more mobile shoulder joints and arms due to the dorsal position of the scapula; broader ribcages that are flatter front-to-back; and a shorter, less mobile spine, with greatly reduced caudal (tail) vertebrae—resulting in complete loss of the tail in extant hominoid species. These are anatomical adaptations, first, to vertical hanging and swinging locomotion (brachiation) and, later, to developing balance in a bipedal pose. Note there are primates in other families that also lack tails, and at least one, the pig-tailed langur, is known to walk significant distances bipedally. The front of the ape skull is characterised by its sinuses, fusion of the frontal bone, and by post-orbital constriction.
Cladistically, apes, catarrhines, and extinct species such as Aegyptopithecus and Parapithecidaea, are monkeys, so one can only specify ape features not present in other monkeys.
Unlike most monkeys, apes do not possess a tail. Monkeys are more likely to be in trees and use their tails for balance. While the great apes are considerably larger than monkeys, gibbons (lesser apes) are smaller than some monkeys. Apes are considered to be more intelligent than monkeys, which are considered to have more primitive brains.[35]
The enzyme urate oxidase has become inactive in all apes, its function having been lost in two primate lineages during the middle Miocene; first in the common ancestors of Hominidae, and later in the common ancestor of Hylobatidae. It has been hypothesized that in both incidents it was a mutation that occurred in apes living in Europe when the climate was getting colder, leading to starvation during winter. The mutation changed the biochemistry of the apes and made it easier to accumulate fat, which allowed the animals to survive longer periods of starvation. When they migrated to Asia and Africa, this genetic trait remained.[36][37]
Major studies of behaviour in the field were completed on the three better-known "great apes", for example by Jane Goodall, Dian Fossey and Birute Galdikas. These studies have shown that in their natural environments, the non-human hominoids show sharply varying social structure: gibbons are monogamous, territorial pair-bonders, orangutans are solitary, gorillas live in small troops with a single adult male leader, while chimpanzees live in larger troops with bonobos exhibiting promiscuous sexual behaviour. Their diets also vary; gorillas are foliovores, while the others are all primarily frugivores, although the common chimpanzee hunts for meat. Foraging behaviour is correspondingly variable.
Apart from humans and gorillas, apes eat a predominantly frugivorous diet, mostly fruit, but supplemented with a variety of other foods. Gorillas are predominately folivorous, eating mostly stalks, shoots, roots and leaves with some fruit and other foods. Non-human apes usually eat a small amount of raw animal foods such as insects or eggs. In the case of humans, migration and the invention of hunting tools and cooking has led to an even wider variety of foods and diets, with many human diets including large amounts of cooked tubers (roots) or legumes.[38] Other food production and processing methods including animal husbandry and industrial refining and processing have further changed human diets.[39] Humans and other apes occasionally eat other primates.[40] Some of these primates are now close to extinction with habitat loss being the underlying cause.[41][42]
All the non-human hominoids are generally thought of as highly intelligent, and scientific study has broadly confirmed that they perform very well on a wide range of cognitive tests—though there is relatively little data on gibbon cognition. The early studies by Wolfgang Köhler demonstrated exceptional problem-solving abilities in chimpanzees, which Köhler attributed to insight. The use of tools has been repeatedly demonstrated; more recently, the manufacture of tools has been documented, both in the wild and in laboratory tests. Imitation is much more easily demonstrated in "great apes" than in other primate species. Almost all the studies in animal language acquisition have been done with "great apes", and though there is continuing dispute as to whether they demonstrate real language abilities, there is no doubt that they involve significant feats of learning. Chimpanzees in different parts of Africa have developed tools that are used in food acquisition, demonstrating a form of animal culture.[43]
Apes (collectively Hominoidea /hɒmɪˈnɔɪdi.ə/) are a clade of Old World simians native to sub-Saharan Africa and Southeast Asia (though they were more widespread in Africa, most of Asia, and as well as Europe in prehistory), which together with its sister group Cercopithecidae form the catarrhine clade, cladistically making them monkeys. Apes do not have tails due to a mutation of the TBXT gene. In traditional and non-scientific use, the term "ape" can include tailless primates taxonomically considered Cercopithecidae (such as the Barbary ape and black ape), and is thus not equivalent to the scientific taxon Hominoidea. There are two extant branches of the superfamily Hominoidea: the gibbons, or lesser apes; and the hominids, or great apes.
The family Hylobatidae, the lesser apes, include four genera and a total of 20 species of gibbon, including the lar gibbon and the siamang, all native to Asia. They are highly arboreal and bipedal on the ground. They have lighter bodies and smaller social groups than great apes. The family Hominidae (hominids), the great apes, include four genera comprising three extant species of orangutans and their subspecies, two extant species of gorillas and their subspecies, two extant species of panins (bonobos and chimpanzees) and their subspecies, and humans in a single extant subspecies.Except for gorillas and humans, hominoids are agile climbers of trees. Apes eat a variety of plant and animal foods, with the majority of food being plant foods, which can include fruits, leaves, stalks, roots and seeds, including nuts and grass seeds. Human diets are sometimes substantially different from that of other hominoids due in part to the development of technology and a wide range of habitation. Humans are by far the most numerous of the hominoid species, in fact outnumbering all other primates by a factor of several thousand to one.
All non-human hominoids are rare and threatened with extinction. The eastern hoolock gibbon is the least threatened, only being vulnerable to extinction. Five gibbon species are critically endangered, as are all species of orangutan and gorilla. The remaining species of gibbon, the bonobo, and all four species of chimpanzees are endangered. The chief threat to most of the endangered species is loss of tropical rainforest habitat, though some populations are further imperiled by hunting for bushmeat. The great apes of Africa are also facing threat from the Ebola virus. Currently considered to be the greatest threat to survival of African apes, Ebola infection is responsible for the death of at least one third of all gorillas and chimpanzees since 1990.
Homoideoj estas la membroj de la Hominoidea superfamilio de primatoj, kiu inkluzivas homojn. Sub la nun klasifika sistemo, jen du familioj de homoideoj:
Krom goriloj kaj plimulto de homoj, ĉiuj homoideoj estas lertaj arbo-grimpantoj. Ili estas ĉiumanĝanta, kies dieto konsistas el fruktoj, herbsemoj, kaj ofte viando kaj senvertebruloj. Ili estas indiĝena al Afriko kaj Azio, kvankam homoj disvastiĝis al ĉiu parto de la mondo.
Plimulto de homoideoj estas rara aŭ minacata. La ĉefa minaco estas malgajno de tropika pluvarbara vivloko, tamen iuj specioj estas plu minacata de ĉasado de homoj por viando.
Homoideoj estas la membroj de la Hominoidea superfamilio de primatoj, kiu inkluzivas homojn. Sub la nun klasifika sistemo, jen du familioj de homoideoj:
la familio Hylobatidae konsistas el 4 ĝenroj kaj 13 specioj de gibonoj la familio Homedoj konsistas el orangutangoj, ĉimpanzoj, goriloj, kaj homoj.Krom goriloj kaj plimulto de homoj, ĉiuj homoideoj estas lertaj arbo-grimpantoj. Ili estas ĉiumanĝanta, kies dieto konsistas el fruktoj, herbsemoj, kaj ofte viando kaj senvertebruloj. Ili estas indiĝena al Afriko kaj Azio, kvankam homoj disvastiĝis al ĉiu parto de la mondo.
Plimulto de homoideoj estas rara aŭ minacata. La ĉefa minaco estas malgajno de tropika pluvarbara vivloko, tamen iuj specioj estas plu minacata de ĉasado de homoj por viando.
Los hominoideos u hominoides (Hominoidea) son una superfamilia de primates catarrinos sin cola que incluye al humano y a otros simios estrechamente emparentados. Sus miembros actuales se clasifican en dos familias: Hylobatidae (gibones) y Hominidae, constituida por la subfamilias Ponginae (que incluye el género Pongo, los orangutanes) y Homininae. Esta última está constituida por tres tribus: Gorillini (género Gorilla), Hominini (géneros Pan y Homo) y la tribu extinta Dryopithecini.
Previamente, los Hominoidea se dividían en cuatro familias: Proconsulidae (los extintos procónsules); los hilobátidos (gibones); los póngidos (orangután, gorila, chimpancé y bonobo), y los homínidos (géneros Australopithecus, Paranthropus y Homo). Los avances de la genética y de la cladística han convertido en obsoletas estas divisiones.
Los grandes simios, excluyendo al ser humano, solían denominarse antropomorfos (del griego ανθρωπομορφος, anthropos, "hombre" y morphos, "forma", "con forma humana") o antropoides (del griego ανθρωποιδης, anthropos, "hombre" y oides, "similar a"). No hay nada que justifique la formación de un grupo para los grandes simios y otro para el ser humano, como puede comprobarse en el cladograma propuesto más abajo.
La sistemática cladística, que se ha impuesto entre los primatólogos en los últimos años, ha demostrado las relaciones filogenéticas de los diferentes grupos de hominoideos son la que se muestran en el siguiente cladograma:[2]
Hominoidea Hominidae Ponginae Homininae Gorillini Hominini HomininaSegún esta nueva clasificación, los gibones son el grupo más basal y el resto forman la familia Hominidae, que está dividida en dos subfamilias, Ponginae (orangutanes) y Homininae; esta última, a su vez, se divide en las tribus Gorillini (gorilas) y Hominini (chimpancés, humanos y sus ancestros bípedos); e incluso se agrega una tercera tribu ya extinta denominada Dryopithecini.
Según análisis genéticos (técnica de reloj molecular) la separación evolutiva de las superfamilias Hominoidea y Cercopithecoidea se produjo hace entre 29,2 a 34,5 millones de años,[3] en el Rupeliense (Oligoceno temprano). Pero no han aparecido fósiles de más de 25,2 millones de años para comprobarlo; concretamente, el cercopitécido más antiguo conocido es Nsungwepithecus y el hominoideo más antiguo conocido es Rukwapithecus, ambos encontrados en la Formación Nsungwe, en la parte occidental del Gran Valle del Rift, en Tanzania.[4]
Humanos
Chimpancés y bonobos
Gorilas
Orangutanes
Gibones
La superfamilia de los hominoideos incluye varias familias y numerosos géneros, la mayoría extintos, prueba de un pasado floreciente.[5]
Los hominoideos u hominoides (Hominoidea) son una superfamilia de primates catarrinos sin cola que incluye al humano y a otros simios estrechamente emparentados. Sus miembros actuales se clasifican en dos familias: Hylobatidae (gibones) y Hominidae, constituida por la subfamilias Ponginae (que incluye el género Pongo, los orangutanes) y Homininae. Esta última está constituida por tres tribus: Gorillini (género Gorilla), Hominini (géneros Pan y Homo) y la tribu extinta Dryopithecini.
Previamente, los Hominoidea se dividían en cuatro familias: Proconsulidae (los extintos procónsules); los hilobátidos (gibones); los póngidos (orangután, gorila, chimpancé y bonobo), y los homínidos (géneros Australopithecus, Paranthropus y Homo). Los avances de la genética y de la cladística han convertido en obsoletas estas divisiones.
See artikkel räägib praegusest ülemsugukonnast Hominoidea; varasema sugukonna kohta vaata artiklit Pongidae; inimahvlasteks võidakse nimetada ka sugukonda inimlased (Hominidae) Hominoidea (ka inimahvlased, inimahvid, inimlaadsed, hominoidid, inimahvilised) on esikloomaliste ülemsugukond, millesse kuulub ka inimene.
Inimahvid jagunevad kahte sugukonda:
Kitsaninaline ahv (Catarrhini) magot ehk berberiahv (Macaca sylvanus) kuulub pärdiklaste sugukonda. Erinevus seisneb selles, et pärdikutel on saba aga inimahvidel see puudub. Inimahve ja pärdikuid saab paremini eristada küünarliigese abil, sest see on iseloomulik kõigile tänapäeva inimahvidele. Üheks tunnuseks on ka ussjätke olemasolu.
Inimahv on enamasti omnivoor, välja arvatud gorilla, kes on taimtoiduline loom. Šimpans armastab jahti pidada ja tõuke süüa, aga kõhu saab ta täis taimsest toidust.
Paljud inimahvi liigid on ohustatud või harva esinevad. Selle põhjuseks on troopiliste vihmametsade kadumine.
Ülemsugukond Inimahvid
Molekulaarbioloogia arenedes kasutas Goodman 1964 a. immunoloogilises laboris seerumi valku. Ta jagas inimahvid kolme sugukonda: suured ahvilised (inimlased ja Pongidae) ja gibonlased. Trihhotoomia ei too siin välja seda, kes on viimane ühine esivanem (MRCA). 
Aja jooksul jagati ülemsugukond Hominoidae kaheks: inimlased ja gibonlased. Inimlased jagati hominiinideks ja inimahvlasteks (Ponginae, mis uue süsteemi järgi on orangutanid). Ponginae jagati jälle kolme perekonda. 
Uurimine näitas, et võrdlus inimese ja kõigi teiste inimlastega (šimpans, gorilla, orangutan) pärinevad Aafrika ahvist (šimpans ja gorilla) ja on inimesega rohkem seotud kui orangutan. Aafrika ahvist lähtudes jagati inimlased kolme perekonda, mille pakkus esimesena välja Goodman 1974. aastal. [1] 
Nüüd hakati lahendama hominiinide trihhotoomiat. Alamsugukond Homininae jagati triibuseks Gorillini (Aafrika ahv) ja Hominini (inimene). 
DNA võrdlemisel saadi veenvaid tõendeid, et alamsugukonnas Homininae peavad gorillad olema eraldi ja šimpans peaks olema triibuses Hominini koos inimesega. Selle liigituse pakkus Goodman (kuigi üks aste madalamal) 1990. aastal. [2] 
DNA võrdlemisel lõhenes hiljem perekond Hylobates neljaks perekonnaks: Hylobates, Hoolock, Nomascus ja Symphalangus. 
Kasutades 60 000 bp tuuma DNA-d leidsid teadlased, et esikloomalised tekkisid umbes 80 miljonit aastat tagasi (MAT), Haplorrhini'd 63 MAT.
Selts: Primates Esikloomalised
Inimlased Hominidae ├─ Orangutanid (Pongo) └─ "Aafrika inimahv" Pierolapithecus catalaunicus (Homininae) ├─ Gorillad (Gorilla) └─ Proconsul africanus ├─ Šimpansid (Pan) └─ Inimesed (Homo)
Hominoidea (ka inimahvlased, inimahvid, inimlaadsed, hominoidid, inimahvilised) on esikloomaliste ülemsugukond, millesse kuulub ka inimene.
Inimahvid jagunevad kahte sugukonda:
Gibonlased (Hylobatidae) koosnevad 4-st perekonnast ja 13-st giboni liigist, kaasa arvatud laar (Hylobates lar) ja siamang. Need on tuntud kui "väikesed inimahvid". Inimlased (Hominidae) on orangutanid, gorillad, šimpansid ja inimesed, tuntud kui "suured inimahvid".Kitsaninaline ahv (Catarrhini) magot ehk berberiahv (Macaca sylvanus) kuulub pärdiklaste sugukonda. Erinevus seisneb selles, et pärdikutel on saba aga inimahvidel see puudub. Inimahve ja pärdikuid saab paremini eristada küünarliigese abil, sest see on iseloomulik kõigile tänapäeva inimahvidele. Üheks tunnuseks on ka ussjätke olemasolu.
Inimahv on enamasti omnivoor, välja arvatud gorilla, kes on taimtoiduline loom. Šimpans armastab jahti pidada ja tõuke süüa, aga kõhu saab ta täis taimsest toidust.
Paljud inimahvi liigid on ohustatud või harva esinevad. Selle põhjuseks on troopiliste vihmametsade kadumine.
Hominoidea primate Catarrhiniren barruko goifamilia bat da. Bere barruan Hominidae eta Hylobatidae familiak sailkatzen dira. Batzuetan antropomorfo edo gizaide izena ere ematen zaie. Iraungi direnak kontuan hartu gabe, 25 espezie dira guztira.
Hogeita bost gizaide espezie bizidunak
Hominoidea primate Catarrhiniren barruko goifamilia bat da. Bere barruan Hominidae eta Hylobatidae familiak sailkatzen dira. Batzuetan antropomorfo edo gizaide izena ere ematen zaie. Iraungi direnak kontuan hartu gabe, 25 espezie dira guztira.
Ihmisapinat (Hominoidea)[2] on kädellisten lahkoon ja apinoiden osalahkoon kuuluva nisäkkäiden yläheimo.[1] Siihen kuuluvat nykyiset gibbonien (Hylobatidae) ja isojen ihmisapinoiden (Hominidae) heimot,[1] ja lisäksi joukko esihistoriallisia apinaheimoja.
Ihmisapinat ovat tyypillisesti suurikokoisia, ja niiden ruumiinpaino vaihtelee lajista riippuen neljän ja 200 kilogramman välillä.[3] Muihin apinoihin verrattuna niillä on suhteellisen leveä nenä ja pitkät eturaajat.[3] Kaikilta ihmisapinoilta puuttuu häntä (tosin joillakin esihistoriallisilla lajeilla oli häntä)[3] Etuhampaat ovat leveät,[3] ja useimmat lajit syövät pelkkää kasviravintoa.Afrikan ja Kaakkois-Aasian trooppisissa sademetsissä.[3] Kaikki lajit paitsi ihminen ovat uhanalaisia, ja erityisesti gorillat ovat vaarassa kuolla sukupuuttoon.[4]
Aikaisemman luokituksen mukaan ihmisapinoihin kuului kolme heimoa: gibbonit eli pienet ihmisapinat (Hylobatidae), suuret ihmisapinat (Pongidae) ja ihmiset (Hominidae).[2][3] Nykyisin kaksi jälkimmäistä on yhdistetty isojen ihmisapinoiden heimoksi, johon kuuluvat gorillat, simpanssit, ihmiset ja orangit.[1]
Uusimman, vuonna 2005 julkaistun luokituksen mukaan ihmisapinoihin kuuluu 21 elossa olevaa lajia kahdeksassa eri suvussa.[1] Monet lajit jaetaan lisäksi useisiin alalajeihin,[1] mutta niitä ei ole mainittu alla olevassa luettelossa. Uhanalaisuustiedot perustuvat IUCN:n Punaiseen listaan[4].
Ihmisapinat (Hominoidea) on kädellisten lahkoon ja apinoiden osalahkoon kuuluva nisäkkäiden yläheimo. Siihen kuuluvat nykyiset gibbonien (Hylobatidae) ja isojen ihmisapinoiden (Hominidae) heimot, ja lisäksi joukko esihistoriallisia apinaheimoja.
Ihmisapinat ovat tyypillisesti suurikokoisia, ja niiden ruumiinpaino vaihtelee lajista riippuen neljän ja 200 kilogramman välillä. Muihin apinoihin verrattuna niillä on suhteellisen leveä nenä ja pitkät eturaajat. Kaikilta ihmisapinoilta puuttuu häntä (tosin joillakin esihistoriallisilla lajeilla oli häntä) Etuhampaat ovat leveät, ja useimmat lajit syövät pelkkää kasviravintoa.lähde? Varsinkin isot ihmisapinat ovat hyvin älykkäitä. Simpanssi osaa käyttää työkaluja, ja gorillat ja orangit oppivat kommunikoimaan ihmisen kanssa viittomakielellä. Ihmistä lukuun ottamatta lähes kaikki lajit elävät Afrikan ja Kaakkois-Aasian trooppisissa sademetsissä. Kaikki lajit paitsi ihminen ovat uhanalaisia, ja erityisesti gorillat ovat vaarassa kuolla sukupuuttoon.
Hominoïdes • Grands singes
Les Hominoidea (Hominoïdes, ou grands singes, ou encore singes sans queue[a],[1]) forment l'une des deux super-familles de singes de l'Ancien Monde ou Catarrhiniens. Les Hominoïdes comprennent les gibbons, les orang-outans, les gorilles, les chimpanzés et les humains. L'autre super-famille est celle des singes à queue de l'Ancien Monde, ou Cercopithecoidea.
L'expression « grands singes » est utilisée pour nommer l'ensemble des singes sans queue qui constituent cette super-famille, comme traduction de l'anglais « apes », qui s'oppose dans cette langue à « monkeys », qui ne désigne que les autres singes de l'Ancien Monde et les singes du Nouveau Monde.
Phylogénie des familles de singes, d'après Perelman et al. (2011)[2] et Springer et al. (2012)[3] :
Simiiformes Catarrhini CercopithecoideaCercopithecidae (Babouin, Macaque, Colobe…)
Hylobatidae (Gibbon)
Hominidae (Orang-outan, Gorille, Chimpanzé et Homme)
Cebidae (Sapajou, Singes-écureuil, Ouistiti, Tamarin…)
Pitheciidae (Saki, Ouakari, Titi…)
Atelidae (Atèle, Singe-hurleur…)
Aristote faisait déjà la distinction entre singes avec queue (kèbes) et sans queue (pithèques)[4]. Cette distinction s'est poursuivie au cours des siècles. Et on la retrouve par exemple chez Buffon, avec le magot puis les autres macaques comme intermédiaire entre les singes sans et avec queue, conformément à la théorie de l'échelle des êtres[5].
Dans les classifications anciennes, la famille des Hominidae ne comprenait que le genre Homo, les singes hominoïdes étant regroupés dans la famille des Pongidae.
Liste des familles actuelles selon ITIS[7] et Mammal Species of the World[8]:
Phylogénie des genres actuels d'hominidés, d'après Shoshani et al. (1996)[9] et Springer et al. (2012)[10] :
Hominidae PonginaePongo (Orang-outan)
Gorilla (Gorille)
Pan (Chimpanzé)
Sur le plan génétique, les humains possèdent 23 paires de chromosomes, alors que les autres espèces vivantes d'Hominidae possèdent 24 paires de chromosomes. Néanmoins au sein de cette famille, les cinq chromosomes {6, 19, 21, 22, X} sont pratiquement identiques. Les Hylobatidae, quant à eux, possèdent un nombre de chromosomes différent dans chacun de leurs quatre genres.
La Grande Coupure, il y a 34 millions d'années, qui marque la limite entre l'Éocène et l'Oligocène, se caractérise par un refroidissement rapide qui a un impact négatif important sur la flore et la faune, notamment celle des Primates. Après une longue phase fraiche, le climat global se réchauffe à la fin de l'Oligocène, et les forêts s'étendent à nouveau en Afrique et en Eurasie. Il y a au moins 25 millions d’années apparaissent sur le continent africain au sein des singes catarrhiniens deux groupes distincts, les Cercopithécoïdes (macaques, babouins, colobes) et les Hominoïdes (singes sans queue)[11]. Chez ces derniers, les vertèbres terminales se sont atrophiées et soudées pour former un coccyx[12],[b].
Vers la fin du Miocène inférieur, partant d'Afrique, certains groupes d'hominoïdes vont coloniser l'Asie et l'Europe, formant notamment les Hylobatidae et les Hominidae, puis ces derniers vont se subdiviser à leur tour en Ponginae (en Asie) et Homininae (en Afrique et en Eurasie).
Il a existé plusieurs familles d'hominoïdes aujourd'hui éteintes[13] :
Les espèces du genre Proconsul, le plus connu des hominoïdes fossiles, vivaient en Afrique de l'Est durant le Miocène inférieur et moyen, de 22 à 14 millions d'années, dans un écosystème de forêt tropicale humide, c'est-à-dire un environnement complètement différent de ce qu'il est devenu aujourd'hui.
Au cours du Miocène inférieur et moyen, la super-famille des hominoïdes comptait un très grand nombre d'espèces. Beaucoup ont disparu vers la fin du Miocène moyen, peut-être en relation avec le refroidissement climatique qui s'est amorcé vers 15 millions d'années. La baisse consécutive des précipitations a pu entrainer une réduction du couvert forestier.
Hominoïdes • Grands singes
Les Hominoidea (Hominoïdes, ou grands singes, ou encore singes sans queue,) forment l'une des deux super-familles de singes de l'Ancien Monde ou Catarrhiniens. Les Hominoïdes comprennent les gibbons, les orang-outans, les gorilles, les chimpanzés et les humains. L'autre super-famille est celle des singes à queue de l'Ancien Monde, ou Cercopithecoidea.
Príomhach antrapóideach. Cuimsíonn sé na hápaí beaga (an giobún) agus na hápaí móra (an t-órang-útan, an goraille, an simpeansaí). Difriúil ó na moncaithe mar nach mbíonn eireaball acu, go bhfuil feidhm lena ngéaga uachtaracha le luascadh ó chrann go crann, agus nach siúlann siad ar feadh craobhacha na gcrann.
Is síol ainmhí é an t-alt seo. Cuir leis, chun cuidiú leis an Vicipéid.
Os hominoideos son mamíferos da superfamilia Hominoidea, historicamente definidos como 'simios antropomorfos do Vello Mundo'. Os hominoideos son nativos de África e do sueste asiático. Son os primates máis grandes e, en concreto, o orangután é o actual animal arbóreo máis grande de todos. Ocupan polo habitual espazos forestais, aínda que os chimpancés chegan a ocupar sabanas e os extintos autralopithecinos eran de por si residentes habituais neses espazos. Así mesmo os humanos ocupan espazos terrestres.
Hominoidea abrangue a dúas familias de especies de:
Agás os gorilas e humanos, os hominoideos son áxiles trepadores de árbores. A súa dieta é esencialmente vexetariana ou omnívora, baseándose en follas, froitos secos, sementes e froitas así como sementes herbáceas e fundamentalmente outros animais, tanto recolleitos ou cazados (mesmo criados no caso dos humanos), complementados con alimentos facilmente dixeribles.
A meirande parte dos hominoideos, agás humanos, son especies endémicas ou en perigo de extinción. O risco principal detrás diso é a perda de hábitat tropical.
A clasificación taxonómica dos hominoideos tense cambiado varias veces. As análises xenéticas teñen mostrado que os hominoideos diverxeron dos monos do Vello Mundo hai entre 29 e 34.5 millóns de anos.[3] Os xibóns diverxeron do resto hai sobre 18 millóns de anos atrás e os homínidos (Pongo) hai 14 millóns de anos, 7 no caso dos Gorilla e entre 3 e 5 millóns de anos Homo e Pan.
As familias e xéneros existentes actualmente dos hominoides son:
Os hominoideos son mamíferos da superfamilia Hominoidea, historicamente definidos como 'simios antropomorfos do Vello Mundo'. Os hominoideos son nativos de África e do sueste asiático. Son os primates máis grandes e, en concreto, o orangután é o actual animal arbóreo máis grande de todos. Ocupan polo habitual espazos forestais, aínda que os chimpancés chegan a ocupar sabanas e os extintos autralopithecinos eran de por si residentes habituais neses espazos. Así mesmo os humanos ocupan espazos terrestres.
Hominoidea abrangue a dúas familias de especies de:
Hylobatidae, que se compón de catro xéneros de dezaseis especies de xibóns. Adoitan chamarse simios menores. Hominidae, que se compón de orangutáns, chimpancés, bonobos e homes. Algúns dos hominoides ténselle chamado simios, tanto para sinónimo de mono como para os primates parecidos a humanos e sen rabo. O termo simio ten sido usado en publicacións científicas para os membros da familia Hominoidea que non foran humanos. Actualmente simio emprégase como sinónimo de "hominoideo".Agás os gorilas e humanos, os hominoideos son áxiles trepadores de árbores. A súa dieta é esencialmente vexetariana ou omnívora, baseándose en follas, froitos secos, sementes e froitas así como sementes herbáceas e fundamentalmente outros animais, tanto recolleitos ou cazados (mesmo criados no caso dos humanos), complementados con alimentos facilmente dixeribles.
A meirande parte dos hominoideos, agás humanos, son especies endémicas ou en perigo de extinción. O risco principal detrás diso é a perda de hábitat tropical.
Hominoidea, čovjekoliki majmuni ili òpice[2][3], odnosno hominoidi. Prema danas prihvaćenom klasifikacijskom sustavu, postoje dvije porodice hominoida:
S izuzetkom gorila i ljudi, svi čovjekoliki majmuni spretni su penjači po stablima. Najbolje ih opisuje riječ svežderi, budući im se prehrana sastoji od plodova, sjemena trave i, u većini slučajeva, određenih količina mesa i beskralježnjaka — bilo kao lovine ili jedenja njihovih strvina — te svega ostalog što se može pronaći i lako probaviti. Žive u Africi i Aziji, ali ljudi su se rasprostranili po svim dijelovima svijeta.
Većina čovjekolikih majmuna ili opica spada među rijetke ili ugrožene vrste. Glavna opasnost za većinu ugroženih vrsta je nestajanje tropskih prašuma, mada neke populacije još dodatno ugrožava i lov zbog njihova mesa (engl. bushmeat).
"Òpica"[3] (jopac, prasl. opica, rus. ópica, stčeš. op, češ. opice, steng. apa, eng. ape, stnjem. affo, njem. Affe, nizoz. aap, velš. epa, skr. kapi) riječ je nepoznata podrijetla, možda onomatopeja glasanja. Izraz ima dugu povijest neispravnog korištenja. Najranije značenje jest bezrepi (stoga krajnje sličan čovjeku) ne-ljudski primat, ali s razvojem zoološkog znanja postalo je jasno da se bezrepost javlja i kod mnogih drugih i nepovezanih vrsta.
Do prije nekoliko desetljeća mislilo se da su ljudi znatno različiti od ostalih čovjekolikih majmuna (pa čak i od velikih čovjekolikih majmuna), tako da i danas mnogi misle da izraz "opice" ili "čovjekoliki majmuni" uopće ne obuhvaća ljude. Mnogi biolozi drže da je sasvim netočno razmišljati o čovjekolikim majmunima u biološkom smislu, a ne uvrstiti među njih i ljude. Izraz "ne-ljudski čovjekoliki majmuni" ili "ne-ljudski veliki čovjekoliki majmuni" koristi se sve češće kako bi se istaknula monofiletska veza između ljudi i ostalih čovjekolikih majmuna kad se govori samo o ne-ljudskim vrstama.
Povijest taksonomije hominoida pomalo je zbunjujuća i složena. Imena podskupina mijenjaju svoja značenja kako s vremenom novi dokazi, proistekli iz otkrića novih okamina i uspoređivanja anatomije i sekvencija DNK, unose promjene u shvaćanja veza među hominoidima. Priča o taksonomiji hominoida priča je o postupnom spuštanju čovječje vrste s njezina posebnog položaja u taksonomiji na jednu od grana ravnopravnih s ostalim granama. To pokazuje sve veći utjecaj kladistike (znanosti o klasificiranju živih bića strogo prema podrijetlu) na taksonomiju.
Do 2006. godine imamo osam rodova hominoida. To su četiri roda velikih čovjekolikih majmuna (Homo (ljudi), Pan (čimpanze), Gorilla (gorile) i Pongo (orangutani)), i četiri roda gibona (Hylobates, Hoolock, Nomascus i Symphalangus).
1758. godine je Carl Linné, oslanjajući se na izvješća iz druge i treće ruke, bio stavio i drugu vrstu u rod Homo zajedno s H. sapiensom: Homo troglodytes ("špiljski čovjek"). Nejasno je na koju se životinju taj nazivodnosio, jer Linné nije imao niti jedan primjerak na koji bi se pozivao, pa prema tome niti precizan opis. Linné je orangutanu dao naziv Simia satyrus ("majmun satir"). Stavio je tri roda Homo, Simia i Lemur u porodicu Primates.
Naziv troglodytes za čimpanzu je koristio Blumenbach 1775. godine, ali ga je premjestio u rod Simia. Orangutana je u rod Pongo premjestio 1799. godine Lacépède.
Linnéovo svrstavanje ljudi među primate zajedno s majmunima i opicama predstavljalo je problem onim ljudima koji su poricali bliske veze ljudi s ostalim pripadnicima životinjskog carstva. Linnéov luteranski nadbiskup okrivio ga je za "bezbožnost." U pismu Johannu Georgu Gmellinu napisanom 25. veljače 1747. godine, Linné piše:
Dakle, Johann Friedrich Blumenbach je u prvom izdanju svojega Prirodoslovnog priručnika (1779.) predložio podjelu primata na Quadrumana (od lat. quattuor četiri , i manus ruke, to jest majmuni i opice) i Bimana ("koji imaju dvije ruke", to jest ljudi). To su razdvajanje prihvatili i drugi prirodoslovci, napose Georges Cuvier. Neki su to razdvajanje uzdigli na razinu reda.
Međutim, mnoge sličnosti između ljudi i ostalih primata — a posebno velikih čovjekolikih majmuna — jasno su pokazivale da to razdvajanje nema znanstvenog smisla. Charles Darwin je u Podrijetlu čovjeka pisao:
Nedovršeni članak Čovjekoliki majmuni koji govori o životinjama treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.
Hominoidea, čovjekoliki majmuni ili òpice, odnosno hominoidi. Prema danas prihvaćenom klasifikacijskom sustavu, postoje dvije porodice hominoida:
porodica Hylobatidae u kojoj su 4 roda i 13 vrsta gibona, među koje spadaju bjeloruki gibon i siamang, a koji se zajednički nazivaju malim čovjekolikim majmunima. porodica Hominidae koja se sastoji od orangutana, gorila, čimpanza i čovjeka, pod zajedničkim nazivom veliki čovjekoliki majmuni ili hominidi. Hominidi obuhvaćaju dvije zasebne vrste čimpanza (bonobo Pan paniscus i običnu čimpanzu Pan troglodytes), dvije vrste gorila (zapadni gorila, Gorilla gorilla i istočni gorila, Gorilla graueri), te dvije vrste orangutana (borneanski orangutan, Pongo pygmaeus, i sumatranski orangutan, Pongo abelii).S izuzetkom gorila i ljudi, svi čovjekoliki majmuni spretni su penjači po stablima. Najbolje ih opisuje riječ svežderi, budući im se prehrana sastoji od plodova, sjemena trave i, u većini slučajeva, određenih količina mesa i beskralježnjaka — bilo kao lovine ili jedenja njihovih strvina — te svega ostalog što se može pronaći i lako probaviti. Žive u Africi i Aziji, ali ljudi su se rasprostranili po svim dijelovima svijeta.
Većina čovjekolikih majmuna ili opica spada među rijetke ili ugrožene vrste. Glavna opasnost za većinu ugroženih vrsta je nestajanje tropskih prašuma, mada neke populacije još dodatno ugrožava i lov zbog njihova mesa (engl. bushmeat).
Kera adalah anggota superfamilia Hominoidea dari ordo Primata. Dalam sistem taksonomi saat ini ada dua familia hominoid:
Banyak spesies kera saat ini memiliki status terancam karena hilangnya habitat mereka di hutan hujan tropis dan perburuan. Saat ini ada 8 genus hominoid yang belum punah, yaitu:
Kera adalah anggota superfamilia Hominoidea dari ordo Primata. Dalam sistem taksonomi saat ini ada dua familia hominoid:
familia Hylobatidae terdiri dari 4 genus dan 12 spesies gibbon, termasuk lar gibbon dan siamang familia Hominidae terdiri dari orangutan, gorila, simpanse, dan manusiaBanyak spesies kera saat ini memiliki status terancam karena hilangnya habitat mereka di hutan hujan tropis dan perburuan. Saat ini ada 8 genus hominoid yang belum punah, yaitu:
Homo (manusia) Pan (simpanse) Gorila Pongo (orangutan) Hylobates Hoolock Nomascus SymphalangusGli ominoidi (Hominoidea) sono una superfamiglia di primati comprendente l'essere umano e le cosiddette scimmie antropomorfe (dal greco ἄνθρωπος ànthropos, "uomo" e μορφή morphè, "forma"), più simili all'uomo per caratteristiche fisiche e intellettive e comprendenti gli oranghi, gli scimpanzé, i gorilla e i gibboni[1] Fanno parte del parvordine dei Catarrhini o scimmie del Vecchio Mondo.
L'Homo sapiens è diffuso in tutto il mondo, mentre le altre specie sono diffuse in Africa e in Asia. Molte specie sono rare e in pericolo di estinzione.
Precedentemente le scimmie antropomorfe erano classificate nella famiglia Pongidae e l'uomo ne era escluso. Successivamente, grazie alle analisi genetiche, è stato possibile dimostrare che bonobo, scimpanzé, gorilla, orango e uomo sono molto più vicini di quanto si credesse, venendo perciò raggruppati nella stessa famiglia con la definizione propria di ominidi e inclusi con gli Hylobatidae nella superfamiglia degli ominoidi. È stato anche possibile accertare che la separazione tra gli scimpanzé e l'uomo è avvenuta in tempi più recenti rispetto a quella con i gorilla.
L'elenco dei fossili degli Hominoidea è tutt'altro che completo, anzi è spesso frammentario, ma riesce a dare una buona idea della evoluzione che ha portato all'uomo. La loro storia inizia in un periodo posto a circa 15 milioni di anni fa, quando avrebbe potuto aver luogo la separazione evolutiva fra i rami dell'orangutan e quelli delle altre grandi scimmie africane.
Eccetto l'uomo e i gorilla, tutte le scimmie antropomorfe sono ottimi arboricoli. Sono descrivibili come onnivori, mangiano frutta, semi, tutti gli insetti che trovano e qualunque cosa di commestibile capiti loro a tiro.
Fanno parte della superfamiglia delle scimmie antropomorfe viventi:
La storia della tassonomia degli Ominoidi è stata confusa e complessa e spesso le famiglie hanno cambiato nome e significato nel tempo, in parte per un diffuso senso ancestrale di non appartenenza all'ordine dei Primati, in parte per una parziale o incompleta presenza di fossili, in parte per l'introduzione dell'analisi del DNA, che ha permesso ulteriori chiarimenti.
Gli ominoidi (Hominoidea) sono una superfamiglia di primati comprendente l'essere umano e le cosiddette scimmie antropomorfe (dal greco ἄνθρωπος ànthropos, "uomo" e μορφή morphè, "forma"), più simili all'uomo per caratteristiche fisiche e intellettive e comprendenti gli oranghi, gli scimpanzé, i gorilla e i gibboni Fanno parte del parvordine dei Catarrhini o scimmie del Vecchio Mondo.
Hominoidea (nomen a Gray anno 1825 inventum) est superfamilia ordinis Primatum, in qua comprehenditur familia Hominidarum, ergo etiam species Homo sapiens.
Hominoidea (nomen a Gray anno 1825 inventum) est superfamilia ordinis Primatum, in qua comprehenditur familia Hominidarum, ergo etiam species Homo sapiens.
Žmogbeždžionės, arba hominoidai, antropoidai (lot. Hominoidea, arba Anthropomorphidae) – primatų antšeimis, kuriam priskiriamos 2 šeimos, kuriose 8 gentys:
Gibonai (Hylobatidae) Hylobates Hoolock Nomascus Symphalangus Hominidai (Hominidae) Orangutanai Gorilos Šimpanzės Žmonės
Augstākie šaurdeguna pērtiķi un cilvēks jeb hominoīdi (Hominoidea) ir Vecās pasaules pērtiķu un cilvēka sīkkārtas (Catarrhini) virsdzimta, kas apvieno 2 mūsdienās dzīvojošas dzimtas (gibonus un cilvēkpērtiķus, cilvēkus ieskaitot) un vairākas izmirušas dzimtas. Visām šīs grupas sugām ir raksturīgi, ka tām nav astes, un, izņemot cilvēkus un gorillas, pārējās sugas ir veiklas kokos kāpējas.
Augstāko šaurdeguna pērtiķu sugas savvaļā dzīvo vai nu Āfrikā, vai Dienvidaustrumāzijā. Lielākā daļa sugu, izņemot cilvēkus, mājo tropiskajos mežos, lai gan šimpanzes dzīvo arī savannā, toties cilvēki piemērojušies dzīvot jebkādās sauszemes biomās, sākot ar polārajiem apstākļiem un beidzot ar tuksnešiem un tropu lietus mežiem. Gandrīz visas augstāko šaurdeguna pērtiķu sugas, izņemot cilvēkus, ir apdraudētas un to izdzīvošana kritiska. Galvenais apdraudējums ir dzīves telpas zaudēšana (tropisko mežu izciršana), paplašinoties cilvēku saimnieciskajai darbībai, kā arī malumedniecība.
Augstākie šaurdeguna pērtiķi ir lielākie no visiem primātiem, turklāt orangutans ir lielākais kokos dzīvojošais dzīvnieks. Mazākie virsdzimtā ir giboni. Visas gibonu sugas ir mazākas par cilvēkpērtiķiem. Lielākais no giboniem ir siamangs (Symphalangus syndactylus), kura svars var sasniegt 14 kg[1], toties mazākais cilvēkpērtiķis ir bonobo (Pan paniscus), kura mātīte sver 30 kg.[2] Lielākie virsdzimtā ir gorillas, kas vidēji sver 140—160 kg,[3][4] bet var būt arī smagāki indivīdi, sasniedzot 220 kg.[5]
Augstākajiem šaurdeguna pērtiķiem nav astes, toties lielākajai daļai zemāko šaurdeguna pērtiķu ir aste, kuru tie lieto līdzsvara noturēšanai. Lielākā daļa augstāko šaurdeguna pērtiķu ir lielāki augumā, izņemot gibonus, kas ir mazāki par dažiem zemākajiem šaurdeguna pērtiķiem. Pēdējie lielāko daļu dzīves pavada kokos. Augstāko šaurdeguna pērtiķu inteliģence, neņemot vērā cilvēkus, ir augstāka nekā zemākajiem šaurdeguna pērtiķiem, kuriem ir primitīvāka smadzeņu uzbūve.[6]
No primātiem inteliģentākās sugas skaitās augstākie šaurdeguna pērtiķi, bet cilvēkpērtiķu dzimta (Hominidae), neņemot vērā cilvēkus, ir visinteliģentākā no visām primātu dzimtām. To galvenā atšķirība ir spēja lietot un izveidot darba rīkus, spēja rast risinājumus nebijušām situācijām, kā arī spēja lietot zīmju valodu.[7]
Augstākie šaurdeguna pērtiķi ir veģetārieši vai visēdāji. Tie barojas ar dažādu augu barību, piemēram, koku lapām, riekstiem, augļiem, dažādām sēklām. Lielākā daļa sugu barojas arī ar dzīvnieku izcelsmes barību, kuru tie iegūst medījot vai atņemot citiem (cilvēku gadījumā dzīvnieki apēšanai pamatā tiek speciāli audzēti).
Augstākie šaurdeguna pērtiķi un cilvēks jeb hominoīdi (Hominoidea) ir Vecās pasaules pērtiķu un cilvēka sīkkārtas (Catarrhini) virsdzimta, kas apvieno 2 mūsdienās dzīvojošas dzimtas (gibonus un cilvēkpērtiķus, cilvēkus ieskaitot) un vairākas izmirušas dzimtas. Visām šīs grupas sugām ir raksturīgi, ka tām nav astes, un, izņemot cilvēkus un gorillas, pārējās sugas ir veiklas kokos kāpējas.
Augstāko šaurdeguna pērtiķu sugas savvaļā dzīvo vai nu Āfrikā, vai Dienvidaustrumāzijā. Lielākā daļa sugu, izņemot cilvēkus, mājo tropiskajos mežos, lai gan šimpanzes dzīvo arī savannā, toties cilvēki piemērojušies dzīvot jebkādās sauszemes biomās, sākot ar polārajiem apstākļiem un beidzot ar tuksnešiem un tropu lietus mežiem. Gandrīz visas augstāko šaurdeguna pērtiķu sugas, izņemot cilvēkus, ir apdraudētas un to izdzīvošana kritiska. Galvenais apdraudējums ir dzīves telpas zaudēšana (tropisko mežu izciršana), paplašinoties cilvēku saimnieciskajai darbībai, kā arī malumedniecība.
Mawas (Hominoidea) adalah salah satu cabang daripada primat antropoid Dunia Lama yang berasal dari Afrika dan Asia Tenggara. Ia merupakan kelompok saudara kepada monyet Dunia Lama yang bersama-sama membentuk klad Catarrhini. Mawas dibezakan daripada primat lain oleh lebihnya kebebasan bergerak pada sendi bahu yang berkembang dengan pengaruh brakiasi. Dalam penggunaan am, istilah "mawas" tidak termasuk manusia, dan oleh itu tidak bersamaan dengan takson Hominoidea. Terdapat dua cabang yang masih wujud dalam superfamili Hominoidea, iaitu ungka (mawas kecil); dan hominid (mawas besar).
Kecuali gorila dan manusia, hominoid adalah pemanjat pokok tangkas. Mawas memakan pelbagai makanan asas tumbuhan dan haiwan, tetapi rata-ratanya tumbuhan, yang termasuk buah, daun, tangkai, akar dan biji, termasuk kacang dan biji rumput. Makanan manusia kadang-kadang sangat berbeza dengan mawas sejajar dengan perkembangan teknologi dan pelbagainya habitat. Manusia adalah spesies hominid yang paling banyak, malah mengatasi bilangan semua primat lain sebanyak ribuan kali.
Kebanyakan hominoid bukan manusia adalah spesies yang jarang didapati atau terancam kepupusan. Ancaman utama kepada kebanyakan spesies terancam adalah kehilangan habitat hutan hujan tropika, malah beberapa populasi makin terancam oleh kegiatan memburu untuk daging. Mawas-mawas besar Afrika juga menghadapi ancaman dari virus Ebola. Kini dianggap sebagai ancaman terbesar untuk bertahan hidup kera Afrika, wabak Ebola dipersalahkan atas kematian sekurang-kurangnya sepertiga gorila dan cimpanzi sejak tahun 1990.[4]
Perkataan "mawas" dalam bahasa Melayu pada mulanya hanya memaksudkan orang utan, tetapi semenjak itu dikembangkan kepada semua primat yang tidak berekor kecuali manusia. Menurut Kamus Dewan Edisi Keempat, "mawas" membawa maksud "sejenis monyet besar dalam famili Pongidae, termasuk orang hutan dan cimpanzi,"[5] merujuk kepada takson Pongidae yang kini sudah lapuk.
Istilah hominoid jangan disamakan dengan hominid (keluarga mawas besar) atau hominin, iaitu puak manusia yang juga dikenali sebagai klad manusia; ataupun mana-mana takson primat yang serupa ejaan dan bunyinya. Perbezaan antara mawas dan monyet dirumitkan oleh parafili monyet tradisional, yang mana mawas itu muncul sebagai kelompok saudara bagi monyet Dunia Lama dalam rumpun Catarrhini yang merupakan kelompok saudara bagi monyet Dunia Baru. Oleh itu, dari segi klad, rumpun-rumpun mawas, Catarrhini dan kelompok pupus semasa seperti Parapithecidaea juga dikira monyet, tanpa mengira bagaimana definisi setepatnya.
Primat-primat yang kini dikenali sebagai "mawas" (ape dalam bahasa Inggeris) mula dikenali oleh orang Eropah selepas abad ke-18. Sejajar dengan perkembangan ilmu zoologi, jelaslah bahawa ketiadaan ekor didapati pada beberapa spesies yang berbeza-beza. Sir Wilfrid Le Gros Clark adalah antara ahli-ahli primatologi yang mengemukakan gagasan bahawa terdapat arah-arah aliran dalam evolusi primat, malah ahli-ahli yang wujud dapat disusun secara "meningkat" dari "monyet" hingga "mawas" hinggalah manusia. Atas kelaziman inilah "mawas" memaksudkan semua ahli superkeluarga Hominoidea kecuali manusia.[6] Oleh yang demikian, penggunaan "mawas" merupakan pengelasan parafili, iaitu walaupun semua spesies mawas diturunkan dari leluhur yang sama, namun pengelasan ini tidak merangkumi semua spesies keturunan kerana manusia terkecuali daripada kalangan mawas.[b]
Kladogram superkeluarga Hominoidae menunjukkan hubungan antara hominoid ekstan yang diterima umum kini.[7][8][9] Setiap klad dinyatakan berapa juta tahun dahulu (jtd) berpancarnya klad-klad baharu.[10]
Hominoidea/mawas (20.4 jtd) Hominidae/mawas besar (15.7 jtd) Homininae (8.8 jtd) Hominini (6.3 jtd)manusia (genus Homo) .jpg)
cimpanzi (genus Pan) .jpg){kind=small}
gorillas (genus Gorilla) .jpg)
orang utan (genus Pongo) 
ungka (keluarga Hylobatidae) .jpg)
Cercopithecoidea monyet Dunia Lama
Yang berikut merupakan kladogram dengan spesies-spesies yang sudah pupus. Dinyatakan kira-kira berapa juta tahun dahulu (jtd) klad-klad berikut berpecah menjadi klad-klad baharu.[11][12][13]
Crown Catharrhini (31) (29)Saadanioidea (†28)
Victoriapithecinae (†19)
Proconsulidae (†18 jtd)
Ekembo (†17 jtd)
Equatorius (†16)
Pliobates (†11.6 jtd)
Morotopithecus (†20)
Afropithecus (†16)
Nyanzapithecinae (†7)
Seperti yang dibincangkan, taksonomi hominoid telah banyak melalui perubahan. Analisis genetik yang digabungkan dengan bukti fosil menandakan bahawa hominoid berpecah dari monyet Dunia Lama kira-kira 25 juta tahun dahulu (jtd), menghampiri sempadan Oligosen-Miosen.[14] Ungka pula berpecah dari yang lain sekitar 18 jtd, sementara hominid berpecah 14 jtd (Pongo), 7 jtd (Gorilla), dan 3–5 jtd (Homo & Pan). Pada 2015, dihuraikannya sebuah genus dan spesies baharu iaitu Pliobates cataloniae yang pernah hidup 11.6 jtd dan nampaknya mendahului perpecahan antara Hominidae dan Hylobatidae.[15]
Berikut adalah keluarga-keluarga hominoid serta genus-genus dan spesies-spesies yang dirangkuminya:
. PMID 20335211. . PMID 29026075. Mawas (Hominoidea) adalah salah satu cabang daripada primat antropoid Dunia Lama yang berasal dari Afrika dan Asia Tenggara. Ia merupakan kelompok saudara kepada monyet Dunia Lama yang bersama-sama membentuk klad Catarrhini. Mawas dibezakan daripada primat lain oleh lebihnya kebebasan bergerak pada sendi bahu yang berkembang dengan pengaruh brakiasi. Dalam penggunaan am, istilah "mawas" tidak termasuk manusia, dan oleh itu tidak bersamaan dengan takson Hominoidea. Terdapat dua cabang yang masih wujud dalam superfamili Hominoidea, iaitu ungka (mawas kecil); dan hominid (mawas besar).
Keluarga Hylobatidae atau mawas kecil termasuk empat genus dan sejumlah enam belas spesies ungka, termasuk ungka tangan putih dan siamang, semuanya berasal dari Asia. Hidupnya amat tertumpu pada pokok, malah ia gemar berkaki dua di atas tanah. Ia mempunyai badan yang lebih ringan dan kumpulan sosial yang lebih kecil daripada kera yang hebat. Keluarga Hominidae (hominid) atau mawas besar termasuk tiga spesies orangutan dan subspesiesnya, dua spesis gorila dan subspesiesnya, dua spesies cimpanzi dan subspesiesnya, dan satu spesies manusia yang masih ada dalam satu subspesies yang ada .Kecuali gorila dan manusia, hominoid adalah pemanjat pokok tangkas. Mawas memakan pelbagai makanan asas tumbuhan dan haiwan, tetapi rata-ratanya tumbuhan, yang termasuk buah, daun, tangkai, akar dan biji, termasuk kacang dan biji rumput. Makanan manusia kadang-kadang sangat berbeza dengan mawas sejajar dengan perkembangan teknologi dan pelbagainya habitat. Manusia adalah spesies hominid yang paling banyak, malah mengatasi bilangan semua primat lain sebanyak ribuan kali.
Kebanyakan hominoid bukan manusia adalah spesies yang jarang didapati atau terancam kepupusan. Ancaman utama kepada kebanyakan spesies terancam adalah kehilangan habitat hutan hujan tropika, malah beberapa populasi makin terancam oleh kegiatan memburu untuk daging. Mawas-mawas besar Afrika juga menghadapi ancaman dari virus Ebola. Kini dianggap sebagai ancaman terbesar untuk bertahan hidup kera Afrika, wabak Ebola dipersalahkan atas kematian sekurang-kurangnya sepertiga gorila dan cimpanzi sejak tahun 1990.
De mensapen (Hominoidea) zijn in sommige taxonomische indelingen een superfamilie binnen de orde primaten (Primaten). Deze superfamilie omvat de gibbons en de mensachtigen, waaronder de mensen. In de meer gebruikelijke indelingen vormen deze samen met de apen van de Oude Wereld de parvorde smalneusapen (Catarrhini).
Wanneer de Hominoidea als superfamilie gezien worden, worden de Catarrhini als een parvorde beschouwd.
De mensapen worden tegenwoordig ingedeeld in twee families:
In vroegere definities werd de mensaap omschreven als een staartloze (en daarom bijzonder menselijke) primaat, maar naarmate de taxonomische kennis vorderde, werd het duidelijk dat staartloosheid een eigenschap was die bij een aantal verschillende en niet-verwante soorten voorkwam, zoals de berberaap.
De familie die alle grote mensapen omvat, stond in het verleden bekend als de Pongidae, waaruit mensen (en fossiele hominiden) werden weggelaten. Op gronden van verwantschap is er echter geen argument om dit te doen. De chimpansees, de gorilla's, de mensen en de orang-oetans zijn ieder dichter aan elkaar verwant dan om het even welk van deze vier groepen aan gibbons en siamangs zijn. Desondanks wordt de term "hominide" nog onterecht gebruikt in de specifieke betekenis van uitgestorven primaten die dichter bij de mensen staan dan bij de andere mensapen (bijvoorbeeld Australopithecus). Het is nu gebruikelijker om de onderfamilie Homininae te gebruiken om de hominiden, in deze smalle betekenis, van de bestaande niet-menselijke leden van de familie der Hominidae te scheiden.
Huidig bewijsmateriaal impliceert dat de mensen een gemeenschappelijke, uitgestorven voorvader met de chimpansee-bonobolijn delen, waar wij meer recentelijk van afgescheiden zijn dan de gorillalijn. Alle levende leden van de Hylobatidae en Hominidae zijn staartloos, en de mensen kunnen daarom nauwkeurig als tweevoetige apen worden omschreven. Nochtans zijn er ook primaten in andere families die staartloos zijn.
Zowel de grote mensapen als de kleinere mensapen vallen binnen de klade Catarrhini ("smalneusapen"), die ook de apen van de Oude Wereld omvat. Binnen deze groep kunnen beide families van mensapen van deze apen worden onderscheiden aan de hand van het aantal bobbeltjes op hun kiezen (de mensapen hebben er vijf - het "Y-5"-kiespatroon, de Oude Wereldapen hebben er slechts vier in een "bilophodont"-patroon). Mensapen hebben mobielere schouderverbindingen en armen en een minder beweegbare ruggengraat in vergelijking met de apen van de Oude Wereld. Dit zijn allemaal anatomische aanpassingen aan verticaal hangen en slingeren. De splitsing van de Catarrhini in apen en mensapen voltrok zich waarschijnlijk in het Mioceen met de ontwikkeling van de eerste mensaap Pierolapithecus.
Behalve gorilla's en mensen zijn alle mensapen behendige bomenklimmers. Ze worden het best beschreven als omnivoor, want hun dieet bestaat uit fruit, graszaden, en in de meeste gevallen kleine hoeveelheden vlees (hetzij gejaagd of geaasd), aangevuld met overig voedsel dat gemakkelijk wordt verteerd. Ze zijn inheems in Afrika en Azië.
De meeste mensaapsoorten zijn zeldzaam of staan op de Rode Lijst van de IUCN als bedreigde soort. De belangrijkste bedreiging voor de meeste mensaapsoorten is verlies van leefomgeving in het tropisch regenwoud, hoewel sommige populaties eerder in gevaar worden gebracht door de jacht op woudvlees (bushmeat).
De intelligentie en de menselijke verschijning van mensapen zijn de oorzaak van legenden die hun menselijke kwaliteiten toeschrijven; er wordt bijvoorbeeld soms gezegd dat mensapen kunnen spreken maar dit uit luiheid weigeren. Er wordt ook weleens gezegd dat zij het resultaat van een vloek zijn - een joodse folklore claimt dat een van de drie rassen die de Toren van Babel bouwden als straf aap werd, terwijl moslim folklore vertelt dat joden die in (Elath) woonden, aap werden als straf voor het vissen op de sabbat. De christelijke folklore beweert weer dat de apen als een symbool van verlangen door Satan zijn gecreëerd als antwoord op het scheppen van de mensen door God. Het is niet duidelijk of een van deze verwijzingen specifiek op de mensapen slaat, aangezien ze alle uit een tijd dateren waarin het moderne onderscheid tussen apen en mensapen nog niet werd gemaakt.
Tarsiiformes (spookdiertjes en aantal alleen fossiel bekende families)
Cercopithecoidea (apen van de Oude Wereld)
De mensapen (Hominoidea) zijn in sommige taxonomische indelingen een superfamilie binnen de orde primaten (Primaten). Deze superfamilie omvat de gibbons en de mensachtigen, waaronder de mensen. In de meer gebruikelijke indelingen vormen deze samen met de apen van de Oude Wereld de parvorde smalneusapen (Catarrhini).
Menneskeapar er ein underorden av primatane som består av to familiar, Hylobatidae (gibbonar), og Hominidae (eigentlege menneskeapar, inkludert menneske). Alle artane i gruppa har gripehender og manglar hale, og dei høyrer med mellom dei meir intelligente dyra på kloten.
Menneskeapar er ein underorden av primatane som består av to familiar, Hylobatidae (gibbonar), og Hominidae (eigentlege menneskeapar, inkludert menneske). Alle artane i gruppa har gripehender og manglar hale, og dei høyrer med mellom dei meir intelligente dyra på kloten.
Menneskeaper (Hominoidea) er en overfamilie som består av haleløse primater med store hoder, lange armer, og lange ben. Gruppen tilhører østapene (Catarrhini) og deles inn i to familier; Hominidae (egentlige menneskeaper, som er storvokste) og Hylobatidae (gibbonaper, som er småvokste). Menneskeapene forekommer i Afrikas og Sydøst-Asias regnskoger; unntaket i så måte er mennesket, som – evolusjonært sett i nyere tid – har tatt i bruk et adskillig større utbredelsesområde.
Inndelingen under følger stort sett Goodman et al. (1990)[1] og Groves (2005).[2] Slektskapsforholdene mellom menneskeapene er, gjengitt i hierarkisk skrivemåte og supplert med en evolusjonær tidsskala.
Ordet menneskeape blir brukt på ulike måter. I videste forstand regnes gibboner, sjimpanser, gorilla, menneske og orangutang til menneskeapene. Dette tilsvarer gruppen med det vitenskapelige navnet Hominoidea i oversikten over.
Man ser også at betegnelsen menneskeaper blir brukt på gruppen med det vitenskapelige navnet Hominidae, at gibbonene altså ikke regnes med blant menneskeapene.
Den tredje måten å bruke menneskeape på, er å ekskludere både gibbonene og mennesket. I så fall er kun gorillaen, orangutangen og sjimpansene menneskeaper. Denne gruppen gikk under navnet Pongidae. Men i og med at en slik gruppe er kunstig – som man også kan se av oversikten over – er den på vei ut av vitenskapen.
Det er viktig å huske på at denne «uenigheten» kun er et spørsmål om gruppenes benevnelse (som er et skjønnsspørsmål), ikke om gruppenes slektskapsforhold (som er et vitenskapelig spørsmål). At gibbonene er søstergruppen til (de egentlige) menneskeapene, betviles per i dag ikke lenger.
Et annet spørsmål som i lang tid klarte å ta oppmerksomheten fra de relevante vitenskapelige spørsmålene, var om arten menneske «fortjener» sin egen systematisk familie eller «bare» underfamilie. Slike taksonomiske kategorier er biologisk sett innholdsløse, derfor er debatten i dag foreldet. I oversikten over har mennesket «bare» fått sin egen slekt (og deler både familien Hominidae, underfamilien Homininae og tribusen Hominini med sjimpansene). Dette gir ikke uttrykk for at mennesket er mindre spesielt enn man antok tidligere. Man har bare innsett at taksonomiske kategorier ikke er det rette verktøyet for å uttrykke dette.
Menneskeaper er med opptil 275 kg kroppsmasse de største primatene. De har evnen til å gå oppreist på to bein.
De egentlige menneskeapene er sosiale dyr med en høyt utviklet evne til kommunikasjon. Næringen er hovedsakelig planter. Også et langt svangerskap og en etterfølgende lang periode der avkommet er helt avhengig av foreldrene, er felles for artene.
Menneskeaper (Hominoidea) er en overfamilie som består av haleløse primater med store hoder, lange armer, og lange ben. Gruppen tilhører østapene (Catarrhini) og deles inn i to familier; Hominidae (egentlige menneskeaper, som er storvokste) og Hylobatidae (gibbonaper, som er småvokste). Menneskeapene forekommer i Afrikas og Sydøst-Asias regnskoger; unntaket i så måte er mennesket, som – evolusjonært sett i nyere tid – har tatt i bruk et adskillig større utbredelsesområde.
Multimedia w Wikimedia Commons 
Hasło w Wikisłowniku Człekokształtne (Hominoidea) – nadrodzina naczelnych, w której skład wchodzą człowiekowate (hominidy)[1] oraz gibonowate.
Według obecnych przypuszczeń ostatni wspólny przodek tej grupy żył 15-20 mln lat temu, natomiast linia ewolucyjna prowadząca do gibonowatych oddzieliła się od linii człowiekowatych około 5-7 mln lat temu [2].
Zgodnie ze współczesną klasyfikacją, do tej grupy należą dwie rodziny:
Oprócz tych dwóch rodzin, do człekokształtnych zalicza się następujące wymarłe rodziny:
Spośród najwcześniejszych człekokształtnych warto wymienić rodzaje: Propliopithecus, Aegyptopithecus, Oligopithecus, Pliopithecus, Proconsul, Ramapithecus, Kenyapithecus, Dryopithecus.
Małpy człekokształtne różnią się od innych gatunków naczelnych brakiem ogona, większą długością kończyn przednich w porównaniu do tylnych oraz bardzo ruchliwymi dłońmi i ramionami. Jest dla nich charakterystyczny także duży, o złożonej strukturze mózg. Czaszka małpy człekokształtnej ma wydatne wały nadoczodołowe[4]. Oprócz ludzi, wszystkie inne współcześnie żyjące rodzaje z nadrodziny człekokształtnych mają jedynie częściową umiejętność stania na dwóch nogach, budowa poszczególnych kości kręgosłupa sprawia, że nie jest to ich normalna postawa.
Gatunki żyjące częściowo na ziemi, jak szympansy, lub całkowicie na ziemi, jak goryle, także ze względu na długość kończyn górnych chodzą zwykle na czterech kończynach, opierając się na kostkach zgiętych palców[1].
U małp człekokształtnych dzieci rodzą się całkowicie bezradne, potrzebna jest im długa opieka. Okres ten może trwać miesiące, a nawet kilka lat. Nawet jeśli młode będą w stanie zadbać o siebie same, pozostają w bliskim kontakcie z matką. W ciągu kilku lat, w zależności od gatunku, młode naczelne nie tylko znajdują się pod opieką matki, ale także przechodzą u niej kurs nauki życia.
Człekokształtne (Hominoidea) – nadrodzina naczelnych, w której skład wchodzą człowiekowate (hominidy) oraz gibonowate.
Według obecnych przypuszczeń ostatni wspólny przodek tej grupy żył 15-20 mln lat temu, natomiast linia ewolucyjna prowadząca do gibonowatych oddzieliła się od linii człowiekowatych około 5-7 mln lat temu .
Hominoidea, conhecidos por grandes símios, antropoides, grandes primatas ou "grandes macacos" é uma superfamília de primatas que compõe a parvordem dos Catarrhini juntamente com as superfamílias Propliopithecoidea, Pliopithecoidea, Cercopithecoidea, Dendropithecoidea e Proconsuloidea. Seus membros atuais estão divididos em 2 famílias, 8 gêneros e 21 espécies.[1]
O antepassado comum mais recente de todos os Hominídeos viveu há cerca de 14 milhões de anos.[2]
Os hominóideos são mais diversificados que os seus parentes mais próximos, os macacos Cercopithecoidea. Observa-se uma grande variação no tamanho corporal (dos gibões asiáticos aos imensos gorilas africanos) e na cobertura do corpo (da densa cobertura de pelos dos gibões aos ralos pêlos remanescentes em humanos). Os gibões movem-se pelas árvores mais frequentemente através da braquiação (balançando da parte inferior de um galho para outro, utilizando as mãos para agarrar os galhos) e estão entre os acrobatas arborícolas vivos mais versáteis. Os gibões tornam-se bípedes quando se movem pelo solo, mantendo seus braços esticados como quem caminha na corda bamba utilizando uma vara. Os orangotangos, maiores e mais vagarosos, raramente se balançam com os braços, preferindo a locomoção quadrúpede lenta para subir nos galhos das árvores. Os gorilas e os chimpanzés africanos sentem-se à vontade no solo, onde muito frequentemente são quadrúpedes, sustentados, nos seus membros anteriores, pelos punhos. Embora todos os Hominoidea modernos possam permanecer eretos e caminhar, em algum grau, apoiados nos membros posteriores, somente humanos, entre as formas atuais, apresentam um modo ereto e bípede de locomoção a passos largos, envolvendo uma estrutura especializada da pélvis e dos membros inferiores, deixando assim os membros superiores livres das funções obrigatórias de suporte, equilíbrio e locomoção.
Os Hominoidea são morfologicamente distintos de outros antropoides recentes, incluindo seu táxon irmão, os Cercopithecoidea, pela presença de um acentuado alargamento e achatamento dorsoventral do tronco em relação ao comprimento do corpo, de modo que os ombros, o tórax e o quadril tornaram-se proporcionalmente mais largos do que nos macacos. As clavículas são alongadas, as lâminas ilíacas da pélvis são largas e o esterno é uma estrutura larga, cujos elementos ósseos fundem-se logo após o nascimento, para formar um osso único e achatado. As lâminas dos ombros dos Hominoidea situam-se sobre um dorso largo e achatado, em contraste com sua posição lateral, próxima ao tórax estreito, nos macacos e na maioria dos outros quadrúpedes. As cinturas pélvica e escapular dos Hominoidea estão relativamente próximas uma da outra, pelo fato da região lombar da coluna vertebral ser pequena. As vértebras caudais tornaram-se reduzidas a vestígios em todos os Hominoidea recentes e, normalmente, nenhuma cauda aparece após o nascimento. Existe uma tendência para a coluna vertebral curvar-se e, especialmente na região lombar, aproximar-se do centro de gravidade do corpo, quando o tronco é mantido ereto. O equilíbrio é facilitado pelo achatamento do tórax que coloca o centro de gravidade perto da coluna vertebral. Estas e outras especializações anatômicas do tronco são comuns entre todos os Hominoidea e ajudam na manutenção da postura que estes primatas assumem quando sentam.
Antropóide vem do grego "antrophos - homem", enquanto que símio vem do latim: "simius - macaco".
A superfamília Hominoidea compreende os "grandes primatas", incluindo os humanos: ela possui duas famílias que compreende os gibões (família Hylobatidae) e os orangotangos, gorilas, chimpanzés e humanos (família Hominidae).[3] As relações filogenéticas entre esses táxons estão representadas no cladograma abaixo.[3][1]
Hominoidea Hylobatidaegibões
orangotangos
gorilas
chimpanzés, bonobos
humanos
Sistemática da superfamília Hominoidea:[1][4]
Hominoidea, conhecidos por grandes símios, antropoides, grandes primatas ou "grandes macacos" é uma superfamília de primatas que compõe a parvordem dos Catarrhini juntamente com as superfamílias Propliopithecoidea, Pliopithecoidea, Cercopithecoidea, Dendropithecoidea e Proconsuloidea. Seus membros atuais estão divididos em 2 famílias, 8 gêneros e 21 espécies.
O antepassado comum mais recente de todos os Hominídeos viveu há cerca de 14 milhões de anos.
Os hominóideos são mais diversificados que os seus parentes mais próximos, os macacos Cercopithecoidea. Observa-se uma grande variação no tamanho corporal (dos gibões asiáticos aos imensos gorilas africanos) e na cobertura do corpo (da densa cobertura de pelos dos gibões aos ralos pêlos remanescentes em humanos). Os gibões movem-se pelas árvores mais frequentemente através da braquiação (balançando da parte inferior de um galho para outro, utilizando as mãos para agarrar os galhos) e estão entre os acrobatas arborícolas vivos mais versáteis. Os gibões tornam-se bípedes quando se movem pelo solo, mantendo seus braços esticados como quem caminha na corda bamba utilizando uma vara. Os orangotangos, maiores e mais vagarosos, raramente se balançam com os braços, preferindo a locomoção quadrúpede lenta para subir nos galhos das árvores. Os gorilas e os chimpanzés africanos sentem-se à vontade no solo, onde muito frequentemente são quadrúpedes, sustentados, nos seus membros anteriores, pelos punhos. Embora todos os Hominoidea modernos possam permanecer eretos e caminhar, em algum grau, apoiados nos membros posteriores, somente humanos, entre as formas atuais, apresentam um modo ereto e bípede de locomoção a passos largos, envolvendo uma estrutura especializada da pélvis e dos membros inferiores, deixando assim os membros superiores livres das funções obrigatórias de suporte, equilíbrio e locomoção.
Os Hominoidea são morfologicamente distintos de outros antropoides recentes, incluindo seu táxon irmão, os Cercopithecoidea, pela presença de um acentuado alargamento e achatamento dorsoventral do tronco em relação ao comprimento do corpo, de modo que os ombros, o tórax e o quadril tornaram-se proporcionalmente mais largos do que nos macacos. As clavículas são alongadas, as lâminas ilíacas da pélvis são largas e o esterno é uma estrutura larga, cujos elementos ósseos fundem-se logo após o nascimento, para formar um osso único e achatado. As lâminas dos ombros dos Hominoidea situam-se sobre um dorso largo e achatado, em contraste com sua posição lateral, próxima ao tórax estreito, nos macacos e na maioria dos outros quadrúpedes. As cinturas pélvica e escapular dos Hominoidea estão relativamente próximas uma da outra, pelo fato da região lombar da coluna vertebral ser pequena. As vértebras caudais tornaram-se reduzidas a vestígios em todos os Hominoidea recentes e, normalmente, nenhuma cauda aparece após o nascimento. Existe uma tendência para a coluna vertebral curvar-se e, especialmente na região lombar, aproximar-se do centro de gravidade do corpo, quando o tronco é mantido ereto. O equilíbrio é facilitado pelo achatamento do tórax que coloca o centro de gravidade perto da coluna vertebral. Estas e outras especializações anatômicas do tronco são comuns entre todos os Hominoidea e ajudam na manutenção da postura que estes primatas assumem quando sentam.
Hominoidea este o suprafamilie de primate care include oamenii și alte specii similare.
Superfamilia hominoidea include diverse familii și numeroase genuri, majoritatea din ele dispărute, dovadă a unui trecut înfloritor.[2]
Oameni
Cimpanzei și bonobo
Gorile
Urangutani
Giboni
Sistematica cladistică, care s-a impus printre primatologi în ultimii ani, a demostrat relațiile filogenetice dintre diferite grupuri de hominoizi, care sunt prezentate în următoarea cladogramă:[3]
Hominoidea
. PMID 10995486.Mentenanță CS1: Formatul datelor (link) Agreement between cladograms based on molecular and anatomical data.
Hominoidea este o suprafamilie de primate care include oamenii și alte specii similare.
Hominoidovce (iné názvy: hominoidi[1], hominoidné [1], ľudoopice/ľudoopy v širšom zmysle, ľudoopice a ľudia v širšom zmysle, ďalšie názvy pozri v článku antropoidi; lat. Hominoidea) je nadčeľaď z radu primáty, podradu celistvonosoblížne, polopodradu vyššie primáty (=opice, opice vlastné, antropoidné; lat. Anthropoidea).
Hominoidovce zahŕňajú najmä rody gibon, orangutan, šimpanz, gorila, dryopitek a človek.
Okrem goríl a ľudí všetky hominoidovce agilne lezú po stromoch. Sú všežraví, pričom konzumujú ovocie, semená rastlín, väčšinou aj malé množstvo mäsa, ako aj všetko ľahko stráviteľné. Pochádzajú z Afriky (šimpanz, gorila, človek) a Ázie (gibon, orangutan).
Väčšina druhov je zriedkavá alebo ohrozená. Hlavnou hrozbou pre väčšinu hominoidovcov je strata tropických dažďových pralesov, ktoré obývajú, a niektoré druhy sú ohrozené aj lovom na ich mäso.
Majú 48 chromozómov (24 párov).
Najstarší známy hominoidovec je Proconsul hamiltoni (Xenopithecus hamiltoni) starý 17,5 – 24,3 mil. rokov.
Členenie hominoidovcov je azda najspornejšie zo všetkých primátov.
Samotné príbuzenské vzťahy na základe analýzy DNA recentných druhov sú dnes viac-menej nesporné. Zobrazuje ich tento rodostrom:
-Hylobatidae (gibonovité) -Hominidae (hominidi) |--Pongo (orangutan) |--Homininae (hominini) |--Gorilla (gorila) |--N.N. |--Homo (človek) |--Pan (šimpanz) |--Pan troglodytes (šimpanz učenlivý) |--Pan paniscus (šimpanz bonobo)
Keďže príbuznosť medzi šimpanzom učenlivým a človekom je veľmi veľká, niektorí bádatelia dokonca navrhujú zaradiť šimpanza do rodu Homo ako Homo troglodytes (človek učenlivý).
Pri biologickom členení sa však spravidla zohľadňujú aj iné faktory, najmä preto existujú nasledujúce rôzne členenia.
[Členenie 1.]
Poznámka: Pongidae sa spravidla ďalej delili na podčeľade dryopitekorodé (rody Proconsul, Dryopithecus, Sivapithecus/Ramapithecus) a orangutanorodé (rody orangutan, šimpanz, gorila)
[Členenie 2.]
Takéto členenie však popiera anatomicko-fyziologickú a etologickú podobu orangutana so šimpanzom a gorilou a na druhej strane zveličuje makromolekulárnu afinitu človeka a afrických ľudoopov (šimpanza a gorily).
[Členenie 3.]
alebo
[Členenie 4.]
[Členenie 5.]
Pre úplnosť treba dodať, že sem patria ešte tri (vyhynuté) čeľade, ktoré inak v tomto článku vynechávame:
Toto členenie 5. je použité v tomto a súvisiacich článkoch. Treba si uvedomiť, že hlavný rozdiel oproti ostatným moderným členeniam je v tom, že sa tu hominidi chápu v tradičnom, čiže užšom zmysle.
[Členenie 6.]
Pre úplnosť treba dodať, že sem patria ešte dve (vyhynuté) čeľade, ktoré inak v tomto článku vynechávame:
Toto členenie 6. je použité v článku Hominidi v širšom zmysle.
Pred posledným uvedeným členením platilo podobné členenie, v ktorom bol šimpanz umiestnený v kmeni Gorillini. [Členenie 7.]
Ešte predtým platilo členenie ako hore Členenie 3
Ešte predtým platilo nasledujúce členenie: [Členenie 8.]
Posledné uvedené členenie je zhodné s členením použitým na [1], ktoré je teda zastarané.
[Členenie 9.]
(*) Gorila niekedy tvorí samostatnú podčeľaď Gorillinae (gorilorodé)
[Členenie 10.]
Pričom v tomto členení sú gibony (nezvyčajne) o stupeň vyššie, čiže na tej istej úrovni ako Hominoidea tvoria nadčeľaď Hylobatoidae (gibonoidovce).
Zaradenie mnohých rodov do čeľadí a podčeľadí je (ešte) sporné. Rody nezaradené pri Členení 6. sú uvedené v článku Hominidi v širšom zmysle.
Rody nezaradené pri Členení 5. sú:
Commons ponúka multimediálne súbory na tému Hominoidovce
Wikidruhy ponúkajú informácie na tému Hominoidovce
Hominoidovce (iné názvy: hominoidi, hominoidné , ľudoopice/ľudoopy v širšom zmysle, ľudoopice a ľudia v širšom zmysle, ďalšie názvy pozri v článku antropoidi; lat. Hominoidea) je nadčeľaď z radu primáty, podradu celistvonosoblížne, polopodradu vyššie primáty (=opice, opice vlastné, antropoidné; lat. Anthropoidea).
Hominoidovce zahŕňajú najmä rody gibon, orangutan, šimpanz, gorila, dryopitek a človek.
Človečnjaki (znanstveno ime Hominoidea) so naddružina prvakov, ki se nadalje deli v dve danes živeči družini, gibone in človeku podobne opice. V slednjo med drugimi sodi tudi človek.
Z izjemo goril in človeka so človečnjaki drevesne živali. V splošnem so vsejedi, ki se večinoma prehranjujejo z lahko prebavljivo rastlinsko hrano (sadje, oreški, semena, poganjki), del pa predstavlja tudi živalski plen.[1] Prvotno živijo v Afriki in Aziji, človek pa se je razširil po vsem svetu.
Klasifikacija človečnjakov je zapletena in se z novimi fosilnimi odkritji pogosto spreminja, situacijo pa dodatno zapleta še »poseben« status človeka, ki so ga tradicionalno uvrščali v lastno družino (Hominidae). Molekularne raziskave so nedvoumno pokazale, da je človek bolj soroden šimpanzom kot so ljudje in šimpanzi gorilam ter ostalim vrstam. Danes ločujemo znotraj obeh družin človečnjakov 21 vrst v osmih rodovih.[2]
Človečnjaki (znanstveno ime Hominoidea) so naddružina prvakov, ki se nadalje deli v dve danes živeči družini, gibone in človeku podobne opice. V slednjo med drugimi sodi tudi človek.
Z izjemo goril in človeka so človečnjaki drevesne živali. V splošnem so vsejedi, ki se večinoma prehranjujejo z lahko prebavljivo rastlinsko hrano (sadje, oreški, semena, poganjki), del pa predstavlja tudi živalski plen. Prvotno živijo v Afriki in Aziji, človek pa se je razširil po vsem svetu.
Människoartade apor (Hominoidea) eller hominoider är en överfamilj primater inom infraordningen smalnäsor. I denna överfamilj ingår familjerna:
De levande arter som ingår i denna grupp idag delar upp till 97 % av sin genmassa med människan.
Överfamiljen människoartade apor beräknas ha skilts från systergruppen markattartade apor (Cercopithecidae) för 29–34,5 miljoner år sedan.
Det finns en mängd olika fossil av människoapor, främst från miocenperioden. Proconsul, Morotopithecus, Kenyapithecus, Sivapithecus, Afropithecus, Oreopithecus, Ouranopithecus, Dryopithecus,... är en långt ifrån uttömmande lista, och det är oklart vilken som är förfader till vilken. Ramapithecus troddes tidigare vara en mänsklig förfader, baserat på mycket fragmentariska fossil, men mer kompletta fynd har visat att den sannolikt är närmare släkt med orangutanger, och att den bör inordnas i Sivapithecus
På senare tid har man främst hittat fossil som hör till människans gren av hominoidernas stamträd. Denna gren betecknas antingen hominider eller homininer. År 2002 hittades i Tchad ett mellan sex och sju miljoner år gammalt fossil som kallades för Toumai av dess upphittare, och som sedan beskrivits som Sahelanthropus tchadensis. Upptäckaren Michel Brunet och hans forskaregrupp betraktar arten som den äldsta kända medlemmen i människans utvecklingsgren,[1] men indelningen godkänns inte av alla forskare.[2] Andra kandidater är Orrorin och Ardipithecus. Se vidare människans utveckling.
Människoartade apor (Hominoidea) eller hominoider är en överfamilj primater inom infraordningen smalnäsor. I denna överfamilj ingår familjerna:
Hominider eller människoapor (Hominidae): människor (Homo), schimpanser (Pan), gorillor (Gorilla) och orangutanger (Pongo). Gibboner (Hylobatidae)De levande arter som ingår i denna grupp idag delar upp till 97 % av sin genmassa med människan.
Överfamiljen människoartade apor beräknas ha skilts från systergruppen markattartade apor (Cercopithecidae) för 29–34,5 miljoner år sedan.
Det finns en mängd olika fossil av människoapor, främst från miocenperioden. Proconsul, Morotopithecus, Kenyapithecus, Sivapithecus, Afropithecus, Oreopithecus, Ouranopithecus, Dryopithecus,... är en långt ifrån uttömmande lista, och det är oklart vilken som är förfader till vilken. Ramapithecus troddes tidigare vara en mänsklig förfader, baserat på mycket fragmentariska fossil, men mer kompletta fynd har visat att den sannolikt är närmare släkt med orangutanger, och att den bör inordnas i Sivapithecus
På senare tid har man främst hittat fossil som hör till människans gren av hominoidernas stamträd. Denna gren betecknas antingen hominider eller homininer. År 2002 hittades i Tchad ett mellan sex och sju miljoner år gammalt fossil som kallades för Toumai av dess upphittare, och som sedan beskrivits som Sahelanthropus tchadensis. Upptäckaren Michel Brunet och hans forskaregrupp betraktar arten som den äldsta kända medlemmen i människans utvecklingsgren, men indelningen godkänns inte av alla forskare. Andra kandidater är Orrorin och Ardipithecus. Se vidare människans utveckling.
İnsansılar veya İnsansı maymunlar (Hominoidea), Eski Dünya maymunlarından bir primat üst familyası. İnsansılar üst familyası iki familyaya bölünür: Gibongiller veya küçük insansı maymunlar (Hylobatidae) ve insangiller veya büyük insansı maymunlar (Hominidae).
İnsansılar üst familyası, primatlar takımının en büyük türlerini içine alır. En küçükleri (bazı küçük gibon türleri) 4 kiloya, en büyükleri olan erkek goriller ise 200 kiloya kadar varır. Omuz eklemleri diğer maymunlarda olduğundan daha geride yer alır. Köprücük kemiği daha uzundur, ve kürek kemiği arkadadır - böylece kolların hareket alanı daha da geniştir ve omuzları tamamen dönebilme özelliğine sahiptir. Diğer maymunlardan farklı olarak - insanın dışında - tüm insansılarda kollar bacaklardan daha uzundur. Kuyrukları yoktur.[1]
Kafatası iri ve beyin gayet büyüktür. Özellikle insangiller oldukça gelişmiş bir beyne ve soyut düşünme kabiliyetine sahiptirler. Bazı türleri esaret altındayken ya da vahşi doğada basit aletler yapabilme yetisine sahiptirler. İnsangiller, afalina ile birlikte aynada kendisini tanıyabilen yegane canlılardır.[1] Bütün Eski Dünya maymunlarında olduğu gibi insansıların da 32 dişi vardır.
İnsanın dışında bütün insansılar sırf Afrika'da ve Güneydoğu Asya'nın tropik ormanlarında yaşar, sadece bayağı şempanze kısmen savanda da yaşar. Hepsi gündüz faaldir, ve insan ile goril hariç hepsi zamanlarının çoğunu ağaçlarda geçirir. Gibonlar ağaç dallarına asılarak ve sallanarak dolaşırlar. Bir zamanlar tüm insansıların bu şekilde hareket ettiği düşünülmekte.
Çeşitli iyi gelişmiş sosyal davranışlar gösterirler. Diğer maymunlardan farklı olarak, grupları birbiri ile yakın akraba olmayan dişilerin etrafına kurulurdur. İnsansılar genelde sırf bitkisel beslenir, sadece şempanze ve insan hepçildir.
İnsansılar, akraba olmalarına rağmen İngilizcede monkey ("maymun") kabul edilmezler. Ancak Türkçede İngilizce ape kelimesini karşılamak için oluşturulmuş "insansı maymun" terimi yerleşmektedir. İnsansılar halk arasında genellikle maymun olarak anılmaya devam ederler. Aslında, insan dışındaki primatları monkey ve ape olarak iki ayrı terimle adlandırma yalnızca İngilizcede yapılır. Diğer dillerde bu ayrım yoktur ve geri kalan primatlar maymun ortak adıyla anılır.
İsminin sonunda 'ape' ibaresi bulunan birkaç primat daha vardır ancak bunlar çoğu otorite tarafından insansı maymun olarak kabul edilmezler.
İnsangiller (Hominidae) ve gibongiller (Hylobatidae) birbirlerinden 18 milyon yıl önce ayrıldılar. İnsansıların evrimsel tarihinde birçok soyu tükenmiş türü bulunur (Bakınız: Hominini). „Miyosen devrinin Doğu Afrikası insansıların beşiğidir.“, ancak erken Miyosen devrinde yaşamış bu türlere „ilkel“ veya „Kök-Hominoidea“ denir.[2]
Bilinen en eski hominoid kalıntıları 36.6 milyon yıl öncesine aittir ve Mısır'da bulunmuştur. Bu fosiller Catopithecus ve Aegyptopithecus cinslerine aittir ve insansılar ile köpeksi maymunların ortak ataları oldukları düşünülmektedir. Daha sonra bulunan fosiller önceleri gibonun atası sanılan ancak çok daha ilkel olduğu anlaşılan Pliopithecusa aittir. Modern insansılarla akraba olduğu düşünülen türler Proconsul, Afropithecus, Dryopithecus, ve orangutanın atası olduğu düşünülen Sivapithecustur. Bunların yanında Morotopithecus, Turkanapithecus, Equatorius, Nacholapithecus, Otavipithecus, Pierolapithecus, Griphopithecus, Lufengpithecus, Ramapithecus, Chororapithecus, Nakalipithecus, Hispanopithecus, Oreopithecus, Khoratpithecus, Samburupithecus ve Ouranopithecus cinsleri tanılır. Bu cinslere ait bulgular çoğu kez sadece ufak fosil parçalarından ibarettir. Bundan dolayı aralarındaki akrabalık derecelerini ayrıntılı şekilde tespit edip soyağaçlarını çizmek güvenilir bir şekilde mümkün değildir.
İnsansıların kardeş takımı köpeksi maymunlardır (Cercopithecoidea) ve birlikte Eski Dünya maymunları grubunu oluştururlar.
Bütün insansı türleri yokolma tehdidi altındadır. Bunun en büyük nedeni tropik yağmur ormanlarının yokolması ve kaçak avlanmadır.
Tropik ormanlarda yaşamayan tek insansı, insan
İnsan haricinde yerde yaşayan tek insansı türü, goril
Bir insansı türü, gibon
İnsanın yaşayan en yakın akrabası pigme şempanze (bonobo)
Profilden bir şempanze kafası çizimi
İnsansılar veya İnsansı maymunlar (Hominoidea), Eski Dünya maymunlarından bir primat üst familyası. İnsansılar üst familyası iki familyaya bölünür: Gibongiller veya küçük insansı maymunlar (Hylobatidae) ve insangiller veya büyük insansı maymunlar (Hominidae).
Людиноподі́бні, гоміноїди або антропоїди (лат. Hominoidea або Anthropomorphidae) — надродина вузьконосих мавп (Catarrhini), які мають побудову тіла схожу до людської. Включає родини людинових (Hominidae) та гібонових (Hylobatidae).
Згідно з останніми антропологічними даними і сучасними гіпотезами походження видів, всі мавпи Старого Світу (тобто парвряд вузьконосі = Catarrhini) діляться на дві надродини, які різняться за низкою анатомічних ознак:
Людиноподібним властивий специфічний тільки для них спосіб пересування по деревах: замість бігу по гілках на всіх чотирьох кінцівках вони пересуваються переважно на руках, під гілками. Такий спосіб пересування називається брахіацією. Пристосування до нього викликало ряд анатомічних змін: гнучкіші і довші руки, рухливий плечовий суглоб, сплощенну в передньо-задньому напрямі грудну клітку. Всі людиноподібні мають схожу побудову зубів і більший, в порівнянні з іншими приматами, головний мозок.
Традиційно виділяють три родини людиноподібних: гібонові, понгіди (орангутани, горили і шимпанзе) і гомініди (людина і його пращури).
Сучасні біохімічні дослідження показують, що це ділення необґрунтовано, оскільки спорідненість людини і понгід дуже близька. Тому понгід (орангутагів) тепер включають до складу родини гомінід (тобто родину людинові).
Класифікація надродини у обсязі сучасної фауни має такий вигляд:
Олдувайська ущелина на півночі Танзанії знаменита знахідками викопних останків найдавніших людей на Землі. У 1959 р. археолог Мері Лікі, вигулюючи своїх собак, випадково помітила в землі скам'янілий череп. Разом зі своїм чоловіком, відомим археологом Луїсом Лікі, вони провели на цьому місці розкопки, а палеонтропологи визначили вік черепа — бл. 2 млн років. Він належав істоті, яка, поза сумнівом, була попередником людини. Це були останки одного з найдавніших представників австралопітеків. Цей череп більше відомий під назвою Лускунчик, оскільки у нього дуже могутні щелепи.
Ще давніші знахідки виявленів 1974 р. у пустелі Афар (Ефіопія), де в процесі розкопок знайдено сотні скам'янілих фрагментів кісток, що належали скелету жіночої особини, яку назвали Люсі. Люсі — представниця іншої групи істот, споріднених з людиною, які жили бл. 3 млн років тому. Це австралопітек афаренсіс (Australopithecus afarensis). Судячи з будови кісток ніг, Люсі ходила на двох коротких, ледь зігнутих ногах. Вивчення останків її скелета показало, що їй було менше ніж 20 років, вона була граціозною і мала зріст бл. 1,1 м.
Людиноподі́бні, гоміноїди або антропоїди (лат. Hominoidea або Anthropomorphidae) — надродина вузьконосих мавп (Catarrhini), які мають побудову тіла схожу до людської. Включає родини людинових (Hominidae) та гібонових (Hylobatidae).
Liên họ Người (danh pháp khoa học: Hominoidea) là một liên họ gồm hai họ "khỉ không đuôi dạng người" hay "vượn dạng người" (tiếng Anh: ape[1] còn được gọi là khỉ hay khỉ không đuôi) đang tồn tại là Hominidae (họ Người) và Hylobatidae (họ Vượn), và có thể bao gồm cả bốn họ tuyệt chủng trong tiểu bộ Catarrhini, bộ Linh trưởng.
Từ điển từ Wiktionary Tập tin phương tiện từ Commons 
Tủ sách giáo khoa từ Wikibooks 
Danh mục các loài từ Wikispecies
Bài viết liên quan đến Bộ Linh trưởng này vẫn còn sơ khai. Bạn có thể giúp Wikipedia bằng cách mở rộng nội dung để bài được hoàn chỉnh hơn. Liên họ Người (danh pháp khoa học: Hominoidea) là một liên họ gồm hai họ "khỉ không đuôi dạng người" hay "vượn dạng người" (tiếng Anh: ape còn được gọi là khỉ hay khỉ không đuôi) đang tồn tại là Hominidae (họ Người) và Hylobatidae (họ Vượn), và có thể bao gồm cả bốn họ tuyệt chủng trong tiểu bộ Catarrhini, bộ Linh trưởng.
Традиционно в составе надсемейства выделялись три семейства человекообразных обезьян: гиббоновые (Hylobatidae), понгиды (Pongidae: орангутаны, гориллы и шимпанзе) и гоминиды (Hominidae: человек и его предки). Однако во 2-й половине XX века методами молекулярной филогенетики была выявлена парафилия понгид; под воздействием идей кладистики, не признающей парафилетических таксонов, традиционное семейство Pongidae было упразднено, а входившие в него роды включены в семейство гоминид.
Новая классификация гоминоидов получила широкое распространение после публикации статьи 1990 года М. Гудмена и др.[2] (собственно говоря, объединивший бывших понгид и гоминид таксон рассматривался в само́й этой статье как подсемейство гоминины (Homininae), а под словами «семейство Hominidae» понималось всё надсемейство Hominoidea в его обычном объёме; но это вскоре было исправлено Колином Гроувзом[3]).
Найденный в Испании вид Pliobates cataloniae (en"Pliobates) включают в семейство Pliobatidae, сестринское по отношению к гиббоновым и гоминидам[4]. Самыми древними и архаичными из человекообразных являются проконсулиды (Proconsulidae) — Proconsul, Kalepithecus, Kamoyapithecus, Nacholapithecus, Afropithecus, Heliopithecus, Morotopithecus, Mabokopithecus, Nyanzapithecus, Rangwapithecus, Turkanapithecus. Некоторых древних человекообразных выделяют в отдельные семейства Dendropithecidae и Griphopithecidae, ранг некоторых оставляют неопределённым — Equatorius, Kogolepithecus, Langsonia, Otavipithecus, Samburupithecus, Ugandapithecus. Семейство Dendropithecidae иногда возводят в ранг надсемейства Dendropithecoidea[5].
В результате современная классификация гоминоидов получила[6] следующий вид (в приводимом перечне указаны только рецентные виды и таксоны надвидового ранга):
Древнейшие известные человекообразные — это руквапитек (25,2 млн лет назад)[8], камойяпитек (25 млн лет назад), моротопитек (20,6 млн лет назад; относится к раннему миоцену Уганды)[3], лимнопитек (17—22 млн лет назад) из Кении и Уганды, угандапитек[en] (19—21,5 млн лет назад), рангвапитек[en] (19 млн лет назад) из Кении[9].
Международная группа ученых, чья статья опубликована [10]в журнале «Current Biology», идентифицировали в Индонезии новый вид орангутанов – тапанули (Pongo tapanuliensis). Это первый вид человекообразных обезьян, открытый за последние сто лет.
Традиционно в составе надсемейства выделялись три семейства человекообразных обезьян: гиббоновые (Hylobatidae), понгиды (Pongidae: орангутаны, гориллы и шимпанзе) и гоминиды (Hominidae: человек и его предки). Однако во 2-й половине XX века методами молекулярной филогенетики была выявлена парафилия понгид; под воздействием идей кладистики, не признающей парафилетических таксонов, традиционное семейство Pongidae было упразднено, а входившие в него роды включены в семейство гоминид.
Новая классификация гоминоидов получила широкое распространение после публикации статьи 1990 года М. Гудмена и др. (собственно говоря, объединивший бывших понгид и гоминид таксон рассматривался в само́й этой статье как подсемейство гоминины (Homininae), а под словами «семейство Hominidae» понималось всё надсемейство Hominoidea в его обычном объёме; но это вскоре было исправлено Колином Гроувзом).
Найденный в Испании вид Pliobates cataloniae (
猿是灵长目人猿总科动物的通称，包括两个科。虽然人们常把猿猴并称，有時候將猴也称为猿，而猿有時也會稱做是猴，不過他們在生物學上是不同的動物。两者的主要区别在于猴有尾巴，而猿没有。在分類學上，人是灵长目的一种。
除了大猩猩和人外，所有的猿都擅长爬树。猿类是杂食性动物，它们的食物包括水果、种子、肉类等各种容易得到和消化的食物。猿类最初分布在非洲和亚洲，人通过漫长的迁徙，最终遍布世界的各个地区。
大多数猿类都濒临灭绝。主要的威胁来自热带雨林的减少，少数物种也有偷猎者的威胁。
早期猿类起源于旧世界猴，大约两千五百万年前开始出现。现代小猿在一千八百万年前出现，猩猩则出现于一千四百万年前，大猩猩出现于七百万年前，人类和黑猩猩则在三百-五百万年前出现。
除了長臂猿科和人科，人猿总科还包括森林古猿科、猩猩亚科的西瓦古猿等已经灭绝的物种。
英国学者阿利斯特·哈代（Alister Hardy）1960年提出此假说。在古猿与南猿之间长达400万年的化石空白期中，部分古猿曾进入海洋生活，获得一系列与陆生哺乳动物不同的特征，后又上陆，演化成南猿。
一說猿猱嗜酒，會釀酒。高誘在《淮南子》的《氾論篇》“猩猩知往而不知來”句下註釋道：“猩猩……嗜酒，人以酒搏之，飲而不耐息，不知當醉，以禽其身”。李日华在《蓬栊夜话》載：“黄山多猿猱，春夏采杂花果于石洼中，酝酿成酒，香气溢发，闻数百步。野樵深入者或得偷饮之，不可多，多即减酒痕，觉之，众猱伺得人，必嬲死之。”屈大均亦说海南岛有“猿酒”[1]。陆祚蕃的《粤西偶记》：“平乐等府深山中，猿猴极多，善采百花酿酒。樵子入山得其巢穴者，其酒多至数石，饮之香美异常，名曰猿酒。”古龙的《绝代双骄》和金庸的《笑傲江湖》第19回《打赌》都提到“猴儿酒”。
又一說猿猴好色，會擄走良家婦女。焦延寿的《焦氏易林》載有“南山大玃，盗我媚妾”[2]。玃即大母猴。张华《博物志》卷三“异兽部”说四川的猿猴“伺行道妇女有好者，辄盗之以去……取去为室家，其年少者终身不得还”。
猿是灵长目人猿总科动物的通称，包括两个科。虽然人们常把猿猴并称，有時候將猴也称为猿，而猿有時也會稱做是猴，不過他們在生物學上是不同的動物。两者的主要区别在于猴有尾巴，而猿没有。在分類學上，人是灵长目的一种。
分類 界 : 動物界 Animalia 門 : 脊索動物門 Chordata 亜門 : 脊椎動物亜門 Vertebrata 綱 : 哺乳綱 Mammalia 目 : 霊長目 Primates 亜目 : 直鼻猿亜目 Haplorrhini 小目 : 狭鼻小目 Catarrhini 上科 : ヒト上科 Hominoidea 科 ヒト上科 (Hominoidea) は、ヒトの仲間と大型類人猿をくくるサル目（霊長目）の分類群である。ヒト上科にはヒト科（ヒト科 ：ヒト、チンパンジー、ゴリラ、オランウータンが含まれる）とテナガザル科が含まれる[1][2]。
ヒト上科の下位分類は、従来はヒトと類人猿を科レベルで分けていたが、DNA解析等の知見により、現在ではヒト科に類人猿も含めることが一般的である。
狭鼻下目であるヒト上科がオナガザル上科から分岐したのは、2800万年から2400万年前頃であると推定されている[3][4]。5種のヒト上科（テナガザル、オランウータン、チンパンジー、ゴリラ、ヒト）の肝臓から尿酸オキシダーゼ活性は検出されなかったが、ヒト上科以外の旧世界のサルと新世界のサルでは尿酸オキシダーゼ活性が検出された。ヒト上科の共通の祖先が旧世界のサルから分枝した際に、尿酸オキシダーゼ活性が消失したものと推定される[5]。尿酸オキシダーゼ活性の消失の意味付けは、尿酸が直鼻猿亜目で合成能が失われたビタミンCの抗酸化物質としての部分的な代用となるためである[6]。しかし、ヒトを含むヒト上科では、尿酸オキシダーゼ活性の消失により難溶性物質である尿酸をより無害なアラントインに分解できなくなり、尿酸が体内に蓄積すると結晶化して関節に析出すると痛風発作を誘発することとなる[7]。
ヒト上科 (Hominoidea) は、ヒトの仲間と大型類人猿をくくるサル目（霊長目）の分類群である。ヒト上科にはヒト科（ヒト科 ：ヒト、チンパンジー、ゴリラ、オランウータンが含まれる）とテナガザル科が含まれる。
ヒト上科の下位分類は、従来はヒトと類人猿を科レベルで分けていたが、DNA解析等の知見により、現在ではヒト科に類人猿も含めることが一般的である。
狭鼻下目であるヒト上科がオナガザル上科から分岐したのは、2800万年から2400万年前頃であると推定されている。5種のヒト上科（テナガザル、オランウータン、チンパンジー、ゴリラ、ヒト）の肝臓から尿酸オキシダーゼ活性は検出されなかったが、ヒト上科以外の旧世界のサルと新世界のサルでは尿酸オキシダーゼ活性が検出された。ヒト上科の共通の祖先が旧世界のサルから分枝した際に、尿酸オキシダーゼ活性が消失したものと推定される。尿酸オキシダーゼ活性の消失の意味付けは、尿酸が直鼻猿亜目で合成能が失われたビタミンCの抗酸化物質としての部分的な代用となるためである。しかし、ヒトを含むヒト上科では、尿酸オキシダーゼ活性の消失により難溶性物質である尿酸をより無害なアラントインに分解できなくなり、尿酸が体内に蓄積すると結晶化して関節に析出すると痛風発作を誘発することとなる。
유인원(類人猿)은 영장류 사람상과에 속하는, 꼬리가 없는 종을 말하며, 이는 사람을 포함한다. 2과 8속 26종으로 나눈다.[1]
바르바리마카크(Barbary Ape)와 같은 일부 다른 영장류는 꼬리가 없다는 의미의 "Ape"라는 이름을 속칭에 포함하고는 있으나 이 종들은 실제로 유인원으로 간주하지는 않는다. 고릴라와 거의 대부분의 인간을 제외하고, 모든 진짜 유인원들은 나무를 오르는 데 매우 능숙하다. 잡식성은 이들을 가장 잘 기술하는 특징인데, 섭취하는 음식으로는 과일과 식물 열매, 그리고 거의 대부분의 경우에 어디서든 손에 넣을 수 있고, 쉽게 소화할 수 있는-사냥을 하거나 다른 동물의 먹고 남은 음식물을 먹는-고기와 무척추동물들이다. 본래 이들은 아프리카와 아시아에서 살았으나 인간들은 세계 모든 곳에 흩어져 살고 있다.
유인원 종들의 거의 대부분은 희귀하거나 멸종될 위험에 처해 있다. 몇몇 개체들이 부시미트용으로 사냥되고 있는 위험에도 불구하고, 멸종될 위험에 처해 있는 대부분 종들의 가장 큰 위협은 열대 우림 서식지의 감소이다.
현재 아프리카에 서식하는 고릴라나 침팬지는 인간에 가장 가까운 고등동물, 즉 유인원(類人猿)이다. 유인원과 인류와의 공통 조상은 유럽, 아프리카, 남아시아의 신제3기 마이오세의 지층에서 발견된 드리오피테쿠스이다. 드리오피테쿠스는 침팬지보다 몸이 작고 꼬리가 없으며, 대구치(大臼齒, 큰 어금니)가 인류에 유사하다. 인도 북부의 시왈릭의 신제3기 플리오세층에서 발견된 라마피테쿠스의 퇴화한 상악견치(上顎犬齒)는 이 유인원이 더욱 인간에 가까워졌다는 것을 말해 준다.[3]
1758년 카를 폰 린네가 처음 이명법을 제안하면서 영장류를 사람속(Homo), 원숭이속(Simia), 여우원숭이속(Lemur)으로 나누었다. 그러면서 오랑우탄을 원숭이속의 Simia satyrus로 명명했다. 1775년 블루멘바흐는 침팬지를 Simia troglodytes로 명명했다. 1799년 Lacépède이 오랑우탄을 오랑우탄속(Pongo)으로 다시 명명했다.
1960년까지 사람상과는 사람과 그 조상을 포함하는 사람과(Hominidae)와 다른 유인원으로 이루어진 오랑우탄과(Pongidae)의 둘로 분류했다.[4]
1960년대 분자생물학의 기술을 영장류의 분류에 적용하기 시작했다. Goodman은 1963년 혈청단백질의 면역학 연구를 통해 대형유인원으로 이뤄진 오랑우탄과(Pongidae)와 소형유인원으로 이뤄진 긴팔원숭이과(Hylobatidae)를 분리, 세 과로 나누었다.[5] 세 과 중 어느 과가 공통 조상으로부터 먼저 갈라져 나왔는지는 이후 과학자들의 연구 과제가 되었다.
사람상과에서 긴팔원숭이류가 우선 나뉘었다. 그 결과 다른 대형유인원을 사람과 함께 사람과로 합치고 사람과를 사람을 포함하는 사람아과(Homininae)와 대형유인원으로 이뤄진 오랑우탄아과(Ponginae)로 나누었다. 오랑우탄아과에 속하는 세 속의 근연 관계에 대해 과학자들은 다시 주목하였다.
연구 결과 오랑우탄이 별도의 종류임이 밝혀졌다. 그러나 아프리카 유인원(침팬지와 고릴라)이 오랑우탄보다 사람에 더 가깝다는 것도 함께 밝혀졌다. 따라서 아프리카 유인원을 사람아과로 옮기게 되었다. 이 분류는 1974년 M. Goodman이 처음 제안했다.[6]
사람아속의 세 속을 정리하기 위해서 일부 학자들은 사람속을 아프리카 유인원으로 이뤄진 고릴라족(Gorillini)과 사람족(Hominini)으로 나눌 것을 제안했다.
하지만 DNA의 비교 연구를 통해 고릴라가 사람아속에서 가장 먼저 독립했다는 납득할만한 증거가 제공되었다. 침팬지를 사람과 함께 사람족으로 분류하게 되었다. 이 분류는 1990년 M. Goodman 등이 처음으로 제안했다.[7]
그 후 DNA의 비교 연구를 통해 긴팔원숭이속을 4개 속으로 나누었다.
유인원(類人猿)은 영장류 사람상과에 속하는, 꼬리가 없는 종을 말하며, 이는 사람을 포함한다. 2과 8속 26종으로 나눈다.
긴팔원숭이과(Hylobatidae): 긴팔원숭이 등 4속 18종을 포함. 소형 유인원류. 사람과(Hominidae): 고릴라·오랑우탄·침팬지·사람 등 4속 8종을 포함. 대형 유인원류.바르바리마카크(Barbary Ape)와 같은 일부 다른 영장류는 꼬리가 없다는 의미의 "Ape"라는 이름을 속칭에 포함하고는 있으나 이 종들은 실제로 유인원으로 간주하지는 않는다. 고릴라와 거의 대부분의 인간을 제외하고, 모든 진짜 유인원들은 나무를 오르는 데 매우 능숙하다. 잡식성은 이들을 가장 잘 기술하는 특징인데, 섭취하는 음식으로는 과일과 식물 열매, 그리고 거의 대부분의 경우에 어디서든 손에 넣을 수 있고, 쉽게 소화할 수 있는-사냥을 하거나 다른 동물의 먹고 남은 음식물을 먹는-고기와 무척추동물들이다. 본래 이들은 아프리카와 아시아에서 살았으나 인간들은 세계 모든 곳에 흩어져 살고 있다.
유인원 종들의 거의 대부분은 희귀하거나 멸종될 위험에 처해 있다. 몇몇 개체들이 부시미트용으로 사냥되고 있는 위험에도 불구하고, 멸종될 위험에 처해 있는 대부분 종들의 가장 큰 위협은 열대 우림 서식지의 감소이다.
현재 아프리카에 서식하는 고릴라나 침팬지는 인간에 가장 가까운 고등동물, 즉 유인원(類人猿)이다. 유인원과 인류와의 공통 조상은 유럽, 아프리카, 남아시아의 신제3기 마이오세의 지층에서 발견된 드리오피테쿠스이다. 드리오피테쿠스는 침팬지보다 몸이 작고 꼬리가 없으며, 대구치(大臼齒, 큰 어금니)가 인류에 유사하다. 인도 북부의 시왈릭의 신제3기 플리오세층에서 발견된 라마피테쿠스의 퇴화한 상악견치(上顎犬齒)는 이 유인원이 더욱 인간에 가까워졌다는 것을 말해 준다.
_western_gorilla_(Gorilla_gorilla)_(standing),_and_orangutan_(Pongo_abelii).svg)
.jpg)
.jpg)
.jpg){kind=small}
_western_gorilla_(Gorilla_gorilla)_(standing),_and_orangutan_(Pongo_abelii).svg)
